„Стекловата“ са својим хитом „Новый год“

Група Сергеја Кузњецова „Стекловата“ са својим хитом „Новый год“

ОРИГИНАЛ

ПАРОДИЈЕ НА ТУ ПЕСМУ

Летонија (1)


Летонија (2)


Немачка


Италија

Македонија

Шведска

Словенија

Холандија

Сједињене америчке државе


Бразил (1)

Бразил (2)

Хрватска

Естонија (1)

Естонија (2)

„Складовата“

ТВК, г. Красноярск


Пољска

Емисија "Пусть говорят" о феномену те песме


Грб Србије кроз Средњи век


Грбовник Коренића-Неорића (1595)

У грбовнику Коренића-Неорића грб Србије је приказан као бели (сребрни) равнокраки крст на црвеном штиту, са четири златна оцила око крста, окренута супротно од њега. Над штитом је златна круна.

фото: facebook.com/srpskaheraldika
Мавро Орбини „Краљевство Словена“ (1601)

фото: coollib.com
Фојнички грбовник (1675-1688)

Фојнички грбовник је зборник грбова јужнословенских области, краљева и племства. Изворни назив ове књиге је „Родословје Босанскога, алити Илиричкога и Серпскога владаниа; заједно постављено по Станиславу Рубчићу попу. На славу Стипана Немањића, цара Сербљена и Бошњака 1340.“ Садржи укупно 139 грбова. Име „Фојнички грбовник“ добио је јер се чува у фрањевачком манастиру у Фојници, Босна и Херцеговина.

У „Фојничком грбовнику“ појављује се исти грб Србије као и у грбовнику Коренића-Неорића.

фото: www.stratilat.org
Mоденски грбовник (око 1700-те)

Део је заоставштине маркиза Ђузепеа Кампорија (итл. Giuseppe Campori) који је граду Модени оставио више од 5.000 рукописа, међу њима и овај грбовник. Оригинални наручиоци и власници грбовника били су напуљски маркизи Радуловићи који су се тамо населили вероватно у време настанка овог рукописа.

У „Моденског грбовнику“ приказан је исти грб Србије као и у грбовнику Коренића-Неорића и Фојничком грбовнику.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika
„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

У Витезовићевој „Стематографији“, грб Србије (Serblia) приказан је са белим оцилима, око белог равнокраког крста, супротно жутим оцилима која се појављују у грбовницима Коренића-Неорића, Фојничком и Моденском.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika
„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

Жефаровићева „Стематографија“ приказује црно-белу верзију грба Србије из Витезовићеве „Стематографије“.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika

Београдски грбовник II

„Београдски грбовник II“ приказује грб Србије у боји, са белим равнокраким крстом, као у „Стематографији“ Павла Ритера Витезовића.

фото: www.czipm.org

Витлејемска звезда

Витлејемска звезда је звезда која је одвела три мудраца до града Витлејема, и места на ком је Христос рођен.

У православној иконографији, често се приказује као полукруг црне или златне боје, који представља Божанску светлост, са једним или три зрака који се од њега спуштају ка самом Христу, или чак на њега самог, показујући место његовог рођења.

фото: anavaseis.blogspot.com
Иначе се обично приказује као осмокрака звезда, неретко са доњим зраком прдуженим ка доле.

фото: svetapetkaboston.org

Витлејемска звезда у Јеванђељу по Матеју

А кад се роди Исус у Витлејему Јудејскоме, за времена цара Ирода, а то дођу мудраци с истока у Јерусалим, и кажу: Гдје је цар Јудејски што се родио? Јер смо видјели његову звијезду на истоку и дошли смо да му се поклонимо. (Мт 2,1-2)

Онда Ирод тајно дозва мудраце, и испитиваше их кад се појавила звијезда. И пославши их у Витлејем, рече: идите и распитајте добро за дијете, па кад га нађете, јавите ми, да и ја идем да му се поклоним. И они саслушавши цара, пођоше: а то и звијезда коју су видјели на истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго гдје бјеше дијете. А кад видјеше звијезду гдје је стала, обрадоваше се веома великом радости. И ушавши у кућу, видјеше дијете с Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се; па отворише даре своје и дариваше га: златом, и тамјаном, и смирном. (Мт 2, 7-11)

фото: top-antropos.com

Тумачење витлејемске звезде од стране оца Јустина Поповића

А каква је то звезда била? Свети Златоуст и Теофилакт тврде да то није била звезда из броја небеских видљивих звезда већ нека Божанска и ангелска сила која се јавила уместо звезде. Јер све звезде постоје од почетка стварања света, а ова се звезда појавила на крају векова, при оваплоћењу Бога Речи. Све звезде имају своје место на небу, а ова се звезда видела на ваздуху; све звезде обично се крећу од истока на запад, а ова се звезда необично кретала од истока на југ у правцу Јерусалима; све звезде сијају само ноћу, а ова звезда је и дању сијала слично сунцу, неупоредиво превазилазећи небеске звезде и сијањем и величином; све звезде са осталим светилима стално су у покрету и јуре, а ова звезда некада иђаше а некада стајаше, као што блажени Теофилакт вели: "Када иђаху мудраци, иђаше и звезда; а када се они одмараху, и она стајаше".

фото: pravicon.com

* * *

Када мудраци отидоше из Јерусалима, одмах се појави звезда, која их је водила и пође пред њима, а они се веома обрадоваше њеном поновном појављењу. И иђаше пред њима док их не доведе у Витлејем до пећине и стаде одозго где беше Детенце. Над тим обиталиштем где се налажаше Дете, заустави се звезда, тојест она сиђе с висине доле и приближи се земљи. Јер би иначе немогуће било распознати над којим то местанцетом она стоји, да се није спустила ниже. Тако расуђује и блажени Теофилакт, следећи светом Златоусту: "То беше необично знамење, јер звезда сиђе с висине, и спустивши се к земљи показа мудрацима место. Јер да је она остала на висини, како би онда они могли дознати оно посебно место где се налазио Христос? Јер свака звезда има под својом светлошћу многа места. И као што ти често видиш месец изнад своје куће, тако и мени изгледа да се он налази и сија изнад моје куће; и свима се тако чини као да само изнад њих стоји месец, или каква било звезда. Тако и ова звезда не би могла јасно показати Христа да се није спустила и стала изнад главе Детенцета".

По овоме чуду се види да та звезда не бејаше од оних што су на своду небеском, него представљаше посебну силу Божју. Тако дакле, мудраци ушавши у кућу нађоше Онога кога су тражили, као што каже Еванђеље (Мт. 2, 11). 

Упрошћена верзија Витлејемске звезде, како сија изнад града Витлејема, 
са доњим краком упереним ка њему (фото: fineartamerica.com)

Упрошћена верзија Витлејемске звезде, на 
ноћном небу (фото: www.seiyaku.com)

Извори:


Свети Бонифатије и божићна јелка

фото: westernorthodox-church.blogspot.com
Свети Бонифатије (лат. Bonifatius), Просветитељ Немачке, светитељ је из 8. века, кога прослављају и православци и римокатолици. Рођен као Винфрид (Winfrid, Wynfrith, или Wynfryth) у краљевини Весекс, живео је од 680. до 755. године. Био је мисионар који је ширио хришћанство у Франачком царству, и први епископ града Мајнца (нем. Mainz) у Немачкој. Данас се слави као светац-заштитник Немачке.

Са житијем светог Бонифатија повезана је и прича о божићној јелци. У његовом житију се помиње како је једног дана, док је путовао, наишао на друиде, који су стајали поред храста који је био посвећен германском паганском богу Тору у Гајсмару (неки, пак, тврде да је био посвећен Одину). Управо су се били припремали да му принесу жртву, у виду детета. Видевши то, свети Бонифатије је призивао Христа у помоћ и замахнуо секиром у тај храст. Тог тренутка јак ветар оборио је дрво, које је пало и скршило сво растиње које му је било на путу, осим једне младе јеле. Сви присутни били су спремни, из великог страхопоштовања које су осетили, да пређу у хришћанску веру, а свети Бонифатије им је рекао да зимзелено дрво симболизује вечни живот Христов. Такође, и да „се то скромно дрво користи као грађа за њихове домове, па да стога требамо пустити Христа да буде у центру нашег дома; њен лист остаје увек зелен и у најмрачнијим данима - пустимо Христа да буде наше вечно светло; њене гране се шире ка свету, а њен врх упире ка небу - пустимо Христа да буде наша утеха и наш водич“.

фото: rexwordpuzzle.blogspot.com

Извори:

Свети Никола и три кесе златника

Свети Николај Чудотворац Мирликијски, у народу познат просто као „Свети Никола“, хришћански је светитељ из 4-тог века, кога прослављају и Православна Црква и римокатоличка.

фото: манастир Ћелије
Поред многобројних прича о његовом милосрђу и чуда која су везана за његово име, једно од његових милосрђа је посебно познато. Ради се о богатом и угледном човеку из грчког града Патре (Ахајски округ) који је нагло осиромашио, до те мере да ни он ни његове три ћерке нису више имали шта јести, што га је бацило у очајање до те мере да је намеравао рођене ћерке да претвори у проститутке а своју кућу у „јавну кућу“ тј. бордел. Како би га спасао од немаштине и тих намера, свети Никола му је дао три кесе злата. Поред тога, желећи да помогне несрећном човеку а не тражећи захвалност за то, то је учинио тајно, ноћу, тако да га нико не види.

Све ово послужило је као основа за причу о западњачком Деда Мразу (енг. Santa Claus), који заправо и своје име дугује овом светитељу. Његово име Санта Клаус, или Сaнта (енг. Santa), заправо је скраћени од Сент Николас (енг. Saint Nicholas).

Сама прича о Деда Мразу који тајно долази и ноћу доноси поклоне није прича о некаквом поклањању играчака већ је заправо прича о овом великом светитељу и његовом великом милосрђу према ближњима, и помагању ближњима у невољи и немаштини.

Из житија светог Николаја Мирликијског


У граду Патри живљаше неки човек, знатан и богат, који касније веома осиромаши, и постаде убог, јер је живот овога века непостојан. Тај човек имађаше три кћери, које беху веома лепе. А када оскудица постаде тако велика да нису имали ни шта јести нити се у што оденути, он намисли да због страшне немаштине кућу претвори у блудилиште и кћери своје у блуднице, да би на тај начин стекао средства за набавку хране и одеће себи и кћерима. О, јада! на како недоличне помисли наводи пуко сиромаштво! Привикавајући себе на ову ђавољу замисао, овај човек хтеде да своју злу намеру приведе у дело. Међутим Свеблаги Господ, који не жели гледати да човек пропада и човекољубиво нам помаже у невољама, стави мисао добру у срце угоднику Свом, светом јереју Николају, и тајним надахнуђем посла га у помоћ к човеку који душом пропадаше, да га утеши у сиромаштини и предупреди од пада у грех. Свети Николај, чувши за крајњу беду тога човека и Божјим откривењем дознавши за његову злу намеру, осети дубоко сажаљење према њему и реши да својом добротворном руком извуче њега заједно са кћерима из беде и греха као из огња. Ипак он не хте да отиде и јавно учини добро томе човеку, него намисли да му обилну милостињу да тајно.

Сцена са иконе из 17. века (фото: pravicon.com)
Свети Николај поступи тако са два разлога. Први разлог: да би сам избегао сујетну славу људску, држећи се речи Еванђелских: Пазите да милостињу своју не чините пред људима (Мт. 6, 1); други разлог: да не би постидео тога човека, који је некада био богат па запао у велику сиромаштину. Јер свети Николај је знао како је тешка милостиња ономе који је из богатства и славе запао у убоштво, пошто га она подсећа на раније благостање. Зато свети Николај реши да поступи по речи Христовој: да не зна левица твоја што чини десница твоја (Мт. 6, 3). Он је толико избегавао славу људску, да је се старао сакрити себе и од онога коме чини добро. Стога он узе велику кесу злата, оде к дому тога човека, убаци кроз прозорчић кесу унутра, па се брзо врати дома. Сутрадан изјутра тај човек устаде, и нашавши кесу одвеза је. А кад угледа злато у њој он се запрепасти, и просто не могаше да верује да је то стварно злато, пошто ниоткуда не очекиваше он такво доброчинство. Затим, пипајући и разгледајући златнике он се увери да је то заиста злато. Обрадован и задивљен, он од радости плакаше, и дуго размишљаше ко би то могао бити што му учини овакво доброчинство; али ништа не могаше смислити. Стога, приписавши то промислу Божјем, он непрестано благодараше у души свога добротвора, узносећи хвалу Господу који се брине о свима. После тога он удаде своју најстарију кћер, давши јој као мираз злато које он доби на чудесан начин.

Свети Николај сазнаде о томе, и би му мило што овај човек поступи по његовој жељи; и заволе га и реши да такву милост учини и другој кћери, са жељом да законитим браком сачува и њу од греха. Стога, спремивши и другу кесу злата, равну првој, он ноћу, да нико не види, убаци ту кесу кроз исти прозорчић у дом онога човека. А када овај убога човек изјутра устаде, опет нађе кесу са златом. И поново се стаде чудити томе. И павши ничице на земљу, он говораше обливајући се сузама:

"Боже и љубитељу милости, Стројитељу нашег спасења, Ти си ме најпре искупио крвљу Својом, а сада дом мој и децу моју избављаш златом из вражијих замки, - Сам ми покажи слугу милосрдне воље твоје и човекољубиве доброте Твоје. Покажи ми тог земног ангела који нас чува од греховне погибли, да бих сазнао ко нас то извлачи из убитачне немаштине и избавља од злих замисли и намера. Јер ево, Господе, по милости Твојој, коју ми тајно чини дарежљива рука непознатог ми угодника Твог, ја могу и другу кћер удати по закону, и тако избећи замке ђавола, који је хтео да поганом зарадом увећа, и без тога, велику погибао моју".

Помоливши се тако Господу и заблагодаривши Његовој доброти, човек тај удаде и другу кћер своју. Уздајући се у Бога, он гајаше у себи чврсту наду, да ће Он и трећу кћер његову збринути и дати јој законског супруга, опет му пославши потребно злато руком тајног добротвора. И отац, да би сазнао ко му и откуда доноси злато, не спаваше ноћу, него стражаше, еда би се удостојио видети свога добротвора. И гле, не прође много времена и очекивани се добротвор појави. Христов угодник Николај и по трећи пут дође тихо, и зауставивши се на уобичајеном месту убаци кроз исти прозор онаку исту кесу злата, и одмах похита натраг дому своме. Чувши звекет злата убаченог кроз прозорчић, отац трију девојака, потрча што је брже могао за угодником Божјим. Сустигавши га и познавши га, - јер светитељ беше познат по врлинама својим и по знатности порекла свог, - он паде к ногама његовим, целивајући их, и називајући светитеља избавитељем, помоћником и спасиоцем душа које су биле на ивици пропасти. Притом рече и ово: "Да ме велики у милости Господ није твојим милосрђем подигао, одавно бих ја кукавни отац заједно са својим кћерима пропао у огњу Содомском. Сада пак ми смо тобом спасени и од ужасног пада у грех избављени".

То и много сличних речи са сузама говораше он светитељу. Светитељ га једва подиже са земље, и закле га многим заклетвама да док је жив никоме не каже шта је с њим било. Још му светитељ рече многе поуке корисне по душу, па га отпусти кући његовој.

Извор:
Отац Јустин Поповић, „Житија светих“ (за 6.12), књига бр. 12, 1977, Ваљево 

„Негујмо српски језик“ - други циклус (2. део)











„Негујмо српски језик“ - други циклус (1. део)











Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...