Рибар и бизнисмен

Једном је био један бизнисмен који је седео на плажи поред малог Бразилског села.

Како је седео, видео је Бразилског рибара како веслима управља мали чамац према обали ухвативши приличнан број великих риба.

Бизнисмен је био импесиониран и питао је рибара: “Колико дуго ти треба да ухватиш толико рибе?”

Рибар је одговорио: “О, тек нешто мало времена.”

“Онда зашто не останеш дуже на мору и ухватиш још више?” - бизнисмен је био у запрепашћењу.

Ово је довољно да нахраним целу моју породицу.” - одговорио је рибар.

Онда је бизнисмен упитао: “Па, шта радиш остатак дана?”

Рибар је одговорио: “Па, обично се пробудим рано ујутро, одем на море и ухватим неколико риба, онда се вратим и играм се с мојом децом. Послеподне, мало одремам са својом женом, и када дође вече, придружим се мојим другарима у селу на пићу - свирамо гитару, певамо и играмо кроз ноћ.”

Бизнисмен је направио предлог рибару. “Ја сам магистрирао управљање бизнисом. Могао бих ти помоћи да постанеш успешнија особа. Од сада требао би да проведеш више времена на мору и да ухватиш рибе колико год је могуће. Када уштедиш довољно новца, могао би да купиш већи чамац, оснујеш сопствену компанију, сопствену производну фабрику за производњу конзервиране хране и мрежу дистрибуције. До тада би се одселио из овог села у Сао Паоло где би могао да оснујеш базу да управља твојим осталим огранцима.”

Рибар га је подстакао: “А после тога?”

Бизнисмен се срдачно насмејао: “После тога, можеш да живиш као краљ у сопственој кући, и када буде право време, можеш да претвориш компанију у акционарско друштво, и онда ћеш бити богат.”

Рибар упита: “А после тога?”

Бизнисмен рече: “После тога, можеш коначно да се пензионишеш, можеш да се преселиш у кућу поред рибарског села, устанеш рано ујутро, ухватиш неколико риба, онда се вратиш кући да се играш са својом децом, лагано одремаш са својом женом, и када дође вече, можеш да се придружиш својим другарима на пићу, свираш гитару, певаш и играш кроз ноћ!”

Рибар је био у дилеми: “Зар није то оно што радим сада?”

Фото: pixabay.com

Извор: Пауло Кољено: За једноминутно читање.

"Драма у таксију" (ЈДП)

Кампања "Драма у таксију", са три спота, најављивала је нову сезону 2014-те Југословенског драмског позоришта. Глумци овог позоришта, Небојша Љубишић, Слободан Тешић и Стефан Бундало, возећи такси улицама Београда, изводили су својел ичне верзије чувених драмских комада случајним путницима који нису ни слутили о чему је реч.

Реакције путника забележиле су скривенекамере постављене у возилима, док су слушали приче из представа "Отело", "Злочин и казна" и "Млетачки трговац", испричане на оригиналан начин. Радње тих прича смештене су у реалан живот и сведене су на наузбудљивије, најшокантније и најемотивније моменте у трајању од по само 2 минута.

Достојевски на београдским улицама

Венецијанска освета на српски начин

ЈУТЈУБ КАНАЛ:

Црквени називи месеци

1. Богојављенски или Јовањштак - по Богојављењу (6.1/19.1), који се слави у спомен догађаја када је Господ Исус Христос крштен у реци Јордану од стране св. Јована Крститеља; односно по празнику св. Јована Крститеља (7.1/20.1) који је крстио Господа.

2. Сретењски - по празнику Сретења Господњег (2.2/15.2), када је Пресвета Богородица први пут довела Господа Исуса Христа у храм.

3. Благовештенски - по Благовестима (25.3/7.4), који се слави у спомен догађаја када је анђео јавио Пресветој Богородици да ће родити Господа Исуса Христа.

(Фото: www.svetigora.com)

4. Ђурђевски - по празнику светог Георгија Победоносца (23.4/6.5).

5. Царски - по месецу у који обично пада празник Васкрсења Гсоподњег.

6. Петровски - по празнику посвећеном светим апостолима Петру и Павлу (29.6/12.7).

7. Илински - по празнику посвећеном светом пророку Илији (20.7/2.8)

8. Госпођински или Преображенски - по празнику посвећеном Успењу Пресвете Богородице (15.8/28.8, народски: Велика Госпојина) тј. дану њеног вазнесења на небеса; односно Преображењу Господњем (6.8/19.8), који се слави у спомен догађаја када се  Господ Исус Христос преобразио на гори Таворској пред светим апостолима Јаковом, Петром и Јованом, и постао као светлост.

9. Михољски или Малогоспођински - по празнику светог Киријака Отшелника (29.9/12.10, народски: Михољдан); односно по празнику посвећеном Рождеству Пресвете Богородице (8.9/21.9, народски: Мала Госпојина)

10. Митровски или Лучинштак - по празнику светог Димитрија Солунског (26.10/8.11); односно, по празнику светог апостола и јеванђелиста Луке (18.10/31.10).

11. Мратињи (Мратињски), Светоандрејски или Аранђеоски - по празнику светог краља Стефана Дечанског (11.11/24.11, народски: Мратиндан); односно, по празнику светог апостола Андреја Првозваног (30.11/13.12); односно, по празнику Сабора светог арханђела и свих бестелесних сила (8.11/21.11, народски: Аранђеловдан)

12. Никољштак или Божићни - по празнику светог Николаја Мирликијског (6.12/19.12); односно, по празнику Рождества Гсопода Исуса Христа (25.12/7.1, народски: Божић), који се слави у спомен рођења Христовог.


Извор: Миле Недељковић: „Зимски знак ватре, летњи знак Сунца и Перунова муња“, Српско наслеђе бр. 9, септембар 1998.

Удружени рад инсеката

"Једнога дана, била је недеља, пошао сам око осам часова из винограда у Топчидер. Пут је водио кроз један шумарак Топчидерске економије, био је нешто стрм и узан. На једанпут појавио се преда мном један балегар (Mistkäfer) који се мучио да крене с места једну малу лопту балеге. Ја сам се зауставио два корака пред њим и посматрао његове муке. Пошто се доста намучио и, ваљда, убедио да не може свршити посао кога се латио, мој балегар оставио је своју лопту где је била, украј стазе, и журно кренуо у шумарак. Знао сам раније из Дарвина и Брема (Brehm) шта ће бити и за што балегар ваља своју лопту, па сам остао на месту и очекивао да видим шта ће се даље догодити. Међутим, балегар се удаљавао у шумарку и ускорo се изгубио из вида. Чекао сам пет, десет минута и, одједанпут, угледао сам опет балегара; он се кретао у правцу остављене лопте; али не више сам: за њим је ишао још један балегар. Кад су стигли до лопте, почели су обојица да је гурају - један оздо на више од себе, други озго вукући је себи. Одморна снага новога друга, а и удружена снага оба балегара, учинили су те су могли лопту да у неколико крену сместа и да је гурну мало напред. Али терен је био стрм, на стази је било доста препрека - траве, камичака, дрваца - и другари су убрзо исцрпели своју снагу. Кад су после многих покушаја увидели да ипак не иде, један од њих почео је поново да се креће пут шумарка. Ја сам непрестао стојао и чекао, био сам решен да дочекам крај. Други балегар остао је код лопте, обилазио око ње и пипцима је додиривао од часа на час. Мање од осам минута тако је прошло, а из шумарка су се појавила три балегара. Сви су хитали лопти и кад су стигли до ње почели су сви четворо да је гурају: једни оздо, други са страна. Захваљујући таквом удруженом напору лопта се кренула, радници су је сложно и ревносно ваљали све даље и за нових десет минута ја сам целу слику изгубио из вида: замакли су већ били у густ шумарак, гредећи склоњеном своме месту, где ће женка да носи своја јаја и да чува своју врсту.


Сав је тај процес трајао четрдесет шест минута, ја сам посматрао стварање и рад једне задруге која није била људска, али која је оличавала све оно што је језгро најбоље људске задруге. Како могу онда – питао сам се увек – да људи игноришу један факат који је општи не само људима него и балегарима, па чак и многим врстама нижим од балегара! Овај случај уверио ме је поново, да је не само удруживање него и задругарство, које је једна од најзначајнијих творевина удруживања, општа појава која је толико везана за само удруживање, за групе живих бића, да се слободно може рећи да оне не би могле опстати без њега."

Преузето из:
Михаило Аврамовић: "Шта се дешава у свету на задружноме пољу", Београд, 1934.
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...