„Стекловата“ са својим хитом „Новый год“

Група Сергеја Кузњецова „Стекловата“ са својим хитом „Новый год“

ОРИГИНАЛ

ПАРОДИЈЕ НА ТУ ПЕСМУ

Летонија (1)


Летонија (2)


Немачка


Италија

Македонија

Шведска

Словенија

Холандија

Сједињене америчке државе


Бразил (1)

Бразил (2)

Хрватска

Естонија (1)

Естонија (2)

„Складовата“

ТВК, г. Красноярск


Пољска

Емисија "Пусть говорят" о феномену те песме


Грб Србије кроз Средњи век


Грбовник Коренића-Неорића (1595)

У грбовнику Коренића-Неорића грб Србије је приказан као бели (сребрни) равнокраки крст на црвеном штиту, са четири златна оцила око крста, окренута супротно од њега. Над штитом је златна круна.

фото: facebook.com/srpskaheraldika
Мавро Орбини „Краљевство Словена“ (1601)

фото: coollib.com
Фојнички грбовник (1675-1688)

Фојнички грбовник је зборник грбова јужнословенских области, краљева и племства. Изворни назив ове књиге је „Родословје Босанскога, алити Илиричкога и Серпскога владаниа; заједно постављено по Станиславу Рубчићу попу. На славу Стипана Немањића, цара Сербљена и Бошњака 1340.“ Садржи укупно 139 грбова. Име „Фојнички грбовник“ добио је јер се чува у фрањевачком манастиру у Фојници, Босна и Херцеговина.

У „Фојничком грбовнику“ појављује се исти грб Србије као и у грбовнику Коренића-Неорића.

фото: www.stratilat.org
Mоденски грбовник (око 1700-те)

Део је заоставштине маркиза Ђузепеа Кампорија (итл. Giuseppe Campori) који је граду Модени оставио више од 5.000 рукописа, међу њима и овај грбовник. Оригинални наручиоци и власници грбовника били су напуљски маркизи Радуловићи који су се тамо населили вероватно у време настанка овог рукописа.

У „Моденског грбовнику“ приказан је исти грб Србије као и у грбовнику Коренића-Неорића и Фојничком грбовнику.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika
„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

У Витезовићевој „Стематографији“, грб Србије (Serblia) приказан је са белим оцилима, око белог равнокраког крста, супротно жутим оцилима која се појављују у грбовницима Коренића-Неорића, Фојничком и Моденском.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika
„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

Жефаровићева „Стематографија“ приказује црно-белу верзију грба Србије из Витезовићеве „Стематографије“.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika

Београдски грбовник II

„Београдски грбовник II“ приказује грб Србије у боји, са белим равнокраким крстом, као у „Стематографији“ Павла Ритера Витезовића.

фото: www.czipm.org

Витлејемска звезда

Витлејемска звезда је звезда која је одвела три мудраца до града Витлејема, и места на ком је Христос рођен.

У православној иконографији, често се приказује као полукруг црне или златне боје, који представља Божанску светлост, са једним или три зрака који се од њега спуштају ка самом Христу, или чак на њега самог, показујући место његовог рођења.

фото: anavaseis.blogspot.com
Иначе се обично приказује као осмокрака звезда, неретко са доњим зраком прдуженим ка доле.

фото: svetapetkaboston.org

Витлејемска звезда у Јеванђељу по Матеју

А кад се роди Исус у Витлејему Јудејскоме, за времена цара Ирода, а то дођу мудраци с истока у Јерусалим, и кажу: Гдје је цар Јудејски што се родио? Јер смо видјели његову звијезду на истоку и дошли смо да му се поклонимо. (Мт 2,1-2)

Онда Ирод тајно дозва мудраце, и испитиваше их кад се појавила звијезда. И пославши их у Витлејем, рече: идите и распитајте добро за дијете, па кад га нађете, јавите ми, да и ја идем да му се поклоним. И они саслушавши цара, пођоше: а то и звијезда коју су видјели на истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго гдје бјеше дијете. А кад видјеше звијезду гдје је стала, обрадоваше се веома великом радости. И ушавши у кућу, видјеше дијете с Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се; па отворише даре своје и дариваше га: златом, и тамјаном, и смирном. (Мт 2, 7-11)

фото: top-antropos.com

Тумачење витлејемске звезде од стране оца Јустина Поповића

А каква је то звезда била? Свети Златоуст и Теофилакт тврде да то није била звезда из броја небеских видљивих звезда већ нека Божанска и ангелска сила која се јавила уместо звезде. Јер све звезде постоје од почетка стварања света, а ова се звезда појавила на крају векова, при оваплоћењу Бога Речи. Све звезде имају своје место на небу, а ова се звезда видела на ваздуху; све звезде обично се крећу од истока на запад, а ова се звезда необично кретала од истока на југ у правцу Јерусалима; све звезде сијају само ноћу, а ова звезда је и дању сијала слично сунцу, неупоредиво превазилазећи небеске звезде и сијањем и величином; све звезде са осталим светилима стално су у покрету и јуре, а ова звезда некада иђаше а некада стајаше, као што блажени Теофилакт вели: "Када иђаху мудраци, иђаше и звезда; а када се они одмараху, и она стајаше".

фото: pravicon.com

* * *

Када мудраци отидоше из Јерусалима, одмах се појави звезда, која их је водила и пође пред њима, а они се веома обрадоваше њеном поновном појављењу. И иђаше пред њима док их не доведе у Витлејем до пећине и стаде одозго где беше Детенце. Над тим обиталиштем где се налажаше Дете, заустави се звезда, тојест она сиђе с висине доле и приближи се земљи. Јер би иначе немогуће било распознати над којим то местанцетом она стоји, да се није спустила ниже. Тако расуђује и блажени Теофилакт, следећи светом Златоусту: "То беше необично знамење, јер звезда сиђе с висине, и спустивши се к земљи показа мудрацима место. Јер да је она остала на висини, како би онда они могли дознати оно посебно место где се налазио Христос? Јер свака звезда има под својом светлошћу многа места. И као што ти често видиш месец изнад своје куће, тако и мени изгледа да се он налази и сија изнад моје куће; и свима се тако чини као да само изнад њих стоји месец, или каква било звезда. Тако и ова звезда не би могла јасно показати Христа да се није спустила и стала изнад главе Детенцета".

По овоме чуду се види да та звезда не бејаше од оних што су на своду небеском, него представљаше посебну силу Божју. Тако дакле, мудраци ушавши у кућу нађоше Онога кога су тражили, као што каже Еванђеље (Мт. 2, 11). 

Упрошћена верзија Витлејемске звезде, како сија изнад града Витлејема, 
са доњим краком упереним ка њему (фото: fineartamerica.com)

Упрошћена верзија Витлејемске звезде, на 
ноћном небу (фото: www.seiyaku.com)

Извори:


Свети Бонифатије и божићна јелка

фото: westernorthodox-church.blogspot.com
Свети Бонифатије (лат. Bonifatius), Просветитељ Немачке, светитељ је из 8. века, кога прослављају и православци и римокатолици. Рођен као Винфрид (Winfrid, Wynfrith, или Wynfryth) у краљевини Весекс, живео је од 680. до 755. године. Био је мисионар који је ширио хришћанство у Франачком царству, и први епископ града Мајнца (нем. Mainz) у Немачкој. Данас се слави као светац-заштитник Немачке.

Са житијем светог Бонифатија повезана је и прича о божићној јелци. У његовом житију се помиње како је једног дана, док је путовао, наишао на друиде, који су стајали поред храста који је био посвећен германском паганском богу Тору у Гајсмару (неки, пак, тврде да је био посвећен Одину). Управо су се били припремали да му принесу жртву, у виду детета. Видевши то, свети Бонифатије је призивао Христа у помоћ и замахнуо секиром у тај храст. Тог тренутка јак ветар оборио је дрво, које је пало и скршило сво растиње које му је било на путу, осим једне младе јеле. Сви присутни били су спремни, из великог страхопоштовања које су осетили, да пређу у хришћанску веру, а свети Бонифатије им је рекао да зимзелено дрво симболизује вечни живот Христов. Такође, и да „се то скромно дрво користи као грађа за њихове домове, па да стога требамо пустити Христа да буде у центру нашег дома; њен лист остаје увек зелен и у најмрачнијим данима - пустимо Христа да буде наше вечно светло; њене гране се шире ка свету, а њен врх упире ка небу - пустимо Христа да буде наша утеха и наш водич“.

фото: rexwordpuzzle.blogspot.com

Извори:

Свети Никола и три кесе златника

Свети Николај Чудотворац Мирликијски, у народу познат просто као „Свети Никола“, хришћански је светитељ из 4-тог века, кога прослављају и Православна Црква и римокатоличка.

фото: манастир Ћелије
Поред многобројних прича о његовом милосрђу и чуда која су везана за његово име, једно од његових милосрђа је посебно познато. Ради се о богатом и угледном човеку из грчког града Патре (Ахајски округ) који је нагло осиромашио, до те мере да ни он ни његове три ћерке нису више имали шта јести, што га је бацило у очајање до те мере да је намеравао рођене ћерке да претвори у проститутке а своју кућу у „јавну кућу“ тј. бордел. Како би га спасао од немаштине и тих намера, свети Никола му је дао три кесе злата. Поред тога, желећи да помогне несрећном човеку а не тражећи захвалност за то, то је учинио тајно, ноћу, тако да га нико не види.

Све ово послужило је као основа за причу о западњачком Деда Мразу (енг. Santa Claus), који заправо и своје име дугује овом светитељу. Његово име Санта Клаус, или Сaнта (енг. Santa), заправо је скраћени од Сент Николас (енг. Saint Nicholas).

Сама прича о Деда Мразу који тајно долази и ноћу доноси поклоне није прича о некаквом поклањању играчака већ је заправо прича о овом великом светитељу и његовом великом милосрђу према ближњима, и помагању ближњима у невољи и немаштини.

Из житија светог Николаја Мирликијског


У граду Патри живљаше неки човек, знатан и богат, који касније веома осиромаши, и постаде убог, јер је живот овога века непостојан. Тај човек имађаше три кћери, које беху веома лепе. А када оскудица постаде тако велика да нису имали ни шта јести нити се у што оденути, он намисли да због страшне немаштине кућу претвори у блудилиште и кћери своје у блуднице, да би на тај начин стекао средства за набавку хране и одеће себи и кћерима. О, јада! на како недоличне помисли наводи пуко сиромаштво! Привикавајући себе на ову ђавољу замисао, овај човек хтеде да своју злу намеру приведе у дело. Међутим Свеблаги Господ, који не жели гледати да човек пропада и човекољубиво нам помаже у невољама, стави мисао добру у срце угоднику Свом, светом јереју Николају, и тајним надахнуђем посла га у помоћ к човеку који душом пропадаше, да га утеши у сиромаштини и предупреди од пада у грех. Свети Николај, чувши за крајњу беду тога човека и Божјим откривењем дознавши за његову злу намеру, осети дубоко сажаљење према њему и реши да својом добротворном руком извуче њега заједно са кћерима из беде и греха као из огња. Ипак он не хте да отиде и јавно учини добро томе човеку, него намисли да му обилну милостињу да тајно.

Сцена са иконе из 17. века (фото: pravicon.com)
Свети Николај поступи тако са два разлога. Први разлог: да би сам избегао сујетну славу људску, држећи се речи Еванђелских: Пазите да милостињу своју не чините пред људима (Мт. 6, 1); други разлог: да не би постидео тога човека, који је некада био богат па запао у велику сиромаштину. Јер свети Николај је знао како је тешка милостиња ономе који је из богатства и славе запао у убоштво, пошто га она подсећа на раније благостање. Зато свети Николај реши да поступи по речи Христовој: да не зна левица твоја што чини десница твоја (Мт. 6, 3). Он је толико избегавао славу људску, да је се старао сакрити себе и од онога коме чини добро. Стога он узе велику кесу злата, оде к дому тога човека, убаци кроз прозорчић кесу унутра, па се брзо врати дома. Сутрадан изјутра тај човек устаде, и нашавши кесу одвеза је. А кад угледа злато у њој он се запрепасти, и просто не могаше да верује да је то стварно злато, пошто ниоткуда не очекиваше он такво доброчинство. Затим, пипајући и разгледајући златнике он се увери да је то заиста злато. Обрадован и задивљен, он од радости плакаше, и дуго размишљаше ко би то могао бити што му учини овакво доброчинство; али ништа не могаше смислити. Стога, приписавши то промислу Божјем, он непрестано благодараше у души свога добротвора, узносећи хвалу Господу који се брине о свима. После тога он удаде своју најстарију кћер, давши јој као мираз злато које он доби на чудесан начин.

Свети Николај сазнаде о томе, и би му мило што овај човек поступи по његовој жељи; и заволе га и реши да такву милост учини и другој кћери, са жељом да законитим браком сачува и њу од греха. Стога, спремивши и другу кесу злата, равну првој, он ноћу, да нико не види, убаци ту кесу кроз исти прозорчић у дом онога човека. А када овај убога човек изјутра устаде, опет нађе кесу са златом. И поново се стаде чудити томе. И павши ничице на земљу, он говораше обливајући се сузама:

"Боже и љубитељу милости, Стројитељу нашег спасења, Ти си ме најпре искупио крвљу Својом, а сада дом мој и децу моју избављаш златом из вражијих замки, - Сам ми покажи слугу милосрдне воље твоје и човекољубиве доброте Твоје. Покажи ми тог земног ангела који нас чува од греховне погибли, да бих сазнао ко нас то извлачи из убитачне немаштине и избавља од злих замисли и намера. Јер ево, Господе, по милости Твојој, коју ми тајно чини дарежљива рука непознатог ми угодника Твог, ја могу и другу кћер удати по закону, и тако избећи замке ђавола, који је хтео да поганом зарадом увећа, и без тога, велику погибао моју".

Помоливши се тако Господу и заблагодаривши Његовој доброти, човек тај удаде и другу кћер своју. Уздајући се у Бога, он гајаше у себи чврсту наду, да ће Он и трећу кћер његову збринути и дати јој законског супруга, опет му пославши потребно злато руком тајног добротвора. И отац, да би сазнао ко му и откуда доноси злато, не спаваше ноћу, него стражаше, еда би се удостојио видети свога добротвора. И гле, не прође много времена и очекивани се добротвор појави. Христов угодник Николај и по трећи пут дође тихо, и зауставивши се на уобичајеном месту убаци кроз исти прозор онаку исту кесу злата, и одмах похита натраг дому своме. Чувши звекет злата убаченог кроз прозорчић, отац трију девојака, потрча што је брже могао за угодником Божјим. Сустигавши га и познавши га, - јер светитељ беше познат по врлинама својим и по знатности порекла свог, - он паде к ногама његовим, целивајући их, и називајући светитеља избавитељем, помоћником и спасиоцем душа које су биле на ивици пропасти. Притом рече и ово: "Да ме велики у милости Господ није твојим милосрђем подигао, одавно бих ја кукавни отац заједно са својим кћерима пропао у огњу Содомском. Сада пак ми смо тобом спасени и од ужасног пада у грех избављени".

То и много сличних речи са сузама говораше он светитељу. Светитељ га једва подиже са земље, и закле га многим заклетвама да док је жив никоме не каже шта је с њим било. Још му светитељ рече многе поуке корисне по душу, па га отпусти кући његовој.

Извор:
Отац Јустин Поповић, „Житија светих“ (за 6.12), књига бр. 12, 1977, Ваљево 

„Негујмо српски језик“ - други циклус (2. део)











„Негујмо српски језик“ - други циклус (1. део)











Рибар и бизнисмен

Једном је био један бизнисмен који је седео на плажи поред малог Бразилског села.

Како је седео, видео је Бразилског рибара како веслима управља мали чамац према обали ухвативши приличнан број великих риба.

Бизнисмен је био импесиониран и питао је рибара: “Колико дуго ти треба да ухватиш толико рибе?”

Рибар је одговорио: “О, тек нешто мало времена.”

“Онда зашто не останеш дуже на мору и ухватиш још више?” - бизнисмен је био у запрепашћењу.

Ово је довољно да нахраним целу моју породицу.” - одговорио је рибар.

Онда је бизнисмен упитао: “Па, шта радиш остатак дана?”

Рибар је одговорио: “Па, обично се пробудим рано ујутро, одем на море и ухватим неколико риба, онда се вратим и играм се с мојом децом. Послеподне, мало одремам са својом женом, и када дође вече, придружим се мојим другарима у селу на пићу - свирамо гитару, певамо и играмо кроз ноћ.”

Бизнисмен је направио предлог рибару. “Ја сам магистрирао управљање бизнисом. Могао бих ти помоћи да постанеш успешнија особа. Од сада требао би да проведеш више времена на мору и да ухватиш рибе колико год је могуће. Када уштедиш довољно новца, могао би да купиш већи чамац, оснујеш сопствену компанију, сопствену производну фабрику за производњу конзервиране хране и мрежу дистрибуције. До тада би се одселио из овог села у Сао Паоло где би могао да оснујеш базу да управља твојим осталим огранцима.”

Рибар га је подстакао: “А после тога?”

Бизнисмен се срдачно насмејао: “После тога, можеш да живиш као краљ у сопственој кући, и када буде право време, можеш да претвориш компанију у акционарско друштво, и онда ћеш бити богат.”

Рибар упита: “А после тога?”

Бизнисмен рече: “После тога, можеш коначно да се пензионишеш, можеш да се преселиш у кућу поред рибарског села, устанеш рано ујутро, ухватиш неколико риба, онда се вратиш кући да се играш са својом децом, лагано одремаш са својом женом, и када дође вече, можеш да се придружиш својим другарима на пићу, свираш гитару, певаш и играш кроз ноћ!”

Рибар је био у дилеми: “Зар није то оно што радим сада?”

Фото: pixabay.com

Извор: Пауло Кољено: За једноминутно читање.

"Драма у таксију" (ЈДП)

Кампања "Драма у таксију", са три спота, најављивала је нову сезону 2014-те Југословенског драмског позоришта. Глумци овог позоришта, Небојша Љубишић, Слободан Тешић и Стефан Бундало, возећи такси улицама Београда, изводили су својел ичне верзије чувених драмских комада случајним путницима који нису ни слутили о чему је реч.

Реакције путника забележиле су скривенекамере постављене у возилима, док су слушали приче из представа "Отело", "Злочин и казна" и "Млетачки трговац", испричане на оригиналан начин. Радње тих прича смештене су у реалан живот и сведене су на наузбудљивије, најшокантније и најемотивније моменте у трајању од по само 2 минута.

Достојевски на београдским улицама

Венецијанска освета на српски начин

ЈУТЈУБ КАНАЛ:

Црквени називи месеци

1. Богојављенски или Јовањштак - по Богојављењу (6.1/19.1), који се слави у спомен догађаја када је Господ Исус Христос крштен у реци Јордану од стране св. Јована Крститеља; односно по празнику св. Јована Крститеља (7.1/20.1) који је крстио Господа.

2. Сретењски - по празнику Сретења Господњег (2.2/15.2), када је Пресвета Богородица први пут довела Господа Исуса Христа у храм.

3. Благовештенски - по Благовестима (25.3/7.4), који се слави у спомен догађаја када је анђео јавио Пресветој Богородици да ће родити Господа Исуса Христа.

(Фото: www.svetigora.com)

4. Ђурђевски - по празнику светог Георгија Победоносца (23.4/6.5).

5. Царски - по месецу у који обично пада празник Васкрсења Гсоподњег.

6. Петровски - по празнику посвећеном светим апостолима Петру и Павлу (29.6/12.7).

7. Илински - по празнику посвећеном светом пророку Илији (20.7/2.8)

8. Госпођински или Преображенски - по празнику посвећеном Успењу Пресвете Богородице (15.8/28.8, народски: Велика Госпојина) тј. дану њеног вазнесења на небеса; односно Преображењу Господњем (6.8/19.8), који се слави у спомен догађаја када се  Господ Исус Христос преобразио на гори Таворској пред светим апостолима Јаковом, Петром и Јованом, и постао као светлост.

9. Михољски или Малогоспођински - по празнику светог Киријака Отшелника (29.9/12.10, народски: Михољдан); односно по празнику посвећеном Рождеству Пресвете Богородице (8.9/21.9, народски: Мала Госпојина)

10. Митровски или Лучинштак - по празнику светог Димитрија Солунског (26.10/8.11); односно, по празнику светог апостола и јеванђелиста Луке (18.10/31.10).

11. Мратињи (Мратињски), Светоандрејски или Аранђеоски - по празнику светог краља Стефана Дечанског (11.11/24.11, народски: Мратиндан); односно, по празнику светог апостола Андреја Првозваног (30.11/13.12); односно, по празнику Сабора светог арханђела и свих бестелесних сила (8.11/21.11, народски: Аранђеловдан)

12. Никољштак или Божићни - по празнику светог Николаја Мирликијског (6.12/19.12); односно, по празнику Рождества Гсопода Исуса Христа (25.12/7.1, народски: Божић), који се слави у спомен рођења Христовог.


Извор: Миле Недељковић: „Зимски знак ватре, летњи знак Сунца и Перунова муња“, Српско наслеђе бр. 9, септембар 1998.

Удружени рад инсеката

"Једнога дана, била је недеља, пошао сам око осам часова из винограда у Топчидер. Пут је водио кроз један шумарак Топчидерске економије, био је нешто стрм и узан. На једанпут појавио се преда мном један балегар (Mistkäfer) који се мучио да крене с места једну малу лопту балеге. Ја сам се зауставио два корака пред њим и посматрао његове муке. Пошто се доста намучио и, ваљда, убедио да не може свршити посао кога се латио, мој балегар оставио је своју лопту где је била, украј стазе, и журно кренуо у шумарак. Знао сам раније из Дарвина и Брема (Brehm) шта ће бити и за што балегар ваља своју лопту, па сам остао на месту и очекивао да видим шта ће се даље догодити. Међутим, балегар се удаљавао у шумарку и ускорo се изгубио из вида. Чекао сам пет, десет минута и, одједанпут, угледао сам опет балегара; он се кретао у правцу остављене лопте; али не више сам: за њим је ишао још један балегар. Кад су стигли до лопте, почели су обојица да је гурају - један оздо на више од себе, други озго вукући је себи. Одморна снага новога друга, а и удружена снага оба балегара, учинили су те су могли лопту да у неколико крену сместа и да је гурну мало напред. Али терен је био стрм, на стази је било доста препрека - траве, камичака, дрваца - и другари су убрзо исцрпели своју снагу. Кад су после многих покушаја увидели да ипак не иде, један од њих почео је поново да се креће пут шумарка. Ја сам непрестао стојао и чекао, био сам решен да дочекам крај. Други балегар остао је код лопте, обилазио око ње и пипцима је додиривао од часа на час. Мање од осам минута тако је прошло, а из шумарка су се појавила три балегара. Сви су хитали лопти и кад су стигли до ње почели су сви четворо да је гурају: једни оздо, други са страна. Захваљујући таквом удруженом напору лопта се кренула, радници су је сложно и ревносно ваљали све даље и за нових десет минута ја сам целу слику изгубио из вида: замакли су већ били у густ шумарак, гредећи склоњеном своме месту, где ће женка да носи своја јаја и да чува своју врсту.


Сав је тај процес трајао четрдесет шест минута, ја сам посматрао стварање и рад једне задруге која није била људска, али која је оличавала све оно што је језгро најбоље људске задруге. Како могу онда – питао сам се увек – да људи игноришу један факат који је општи не само људима него и балегарима, па чак и многим врстама нижим од балегара! Овај случај уверио ме је поново, да је не само удруживање него и задругарство, које је једна од најзначајнијих творевина удруживања, општа појава која је толико везана за само удруживање, за групе живих бића, да се слободно може рећи да оне не би могле опстати без њега."

Преузето из:
Михаило Аврамовић: "Шта се дешава у свету на задружноме пољу", Београд, 1934.

Слово „Ф“ у српском језику

Филолог Иван Клајн, члан Српске академије наука и уметности, дошао је до закључка и изнео тврдњу да у српском језику не постоји ниједна реч српског порекла која почиње на слово „ф“. Он сматра да је употреба овог слова преузета из Византије у средњем веку а да се касније, доласком разних речи из турског, грчког, француског и немачког језика, одомаћило у српском језику.
Извор: ela.mobi

Неке од речи које почињу на слово „Ф“:
  • фабрика - латинска
  • фењер - турска
  • фрајер - немачка
  • флаша - немачка
  • факултет - латинска
  • фиока - мађарска
  • фока - преузета из француског (изворно грчка реч)
  • феномен - грчка
  • фластер - немачка
  • фен - немачка
  • фолирант - италијанска
  • футрола- немачка
  • фијакер - преузета из немачког (изворно француска реч)
  • фићфирић - мађарска
  • фуруна – турска
  • фрижидер - француска
  • фантазија - грчка
  • фора - немачка
  • фазон - француска
  • флаута - немачка
  • фотографија - грчка
  • фасада - француска
  • фитнес - енглеска
  • фризура - преузета из немачког (изворно француска реч)
  • фараон – преузета из грчког (изворно староегипатска реч)
  • флека - немачка
  • флора - латинска
  • фрајла - немачка
  • фреска - италијанска
  • фотеља - француска
  • фарба - немачка
  • фитиљ – турска
  • фашизам – италијанска
  • филолог – грчка
  • фудбал – енглеска
  • фобија - грчка

СПОЉАШЊЕ ВЕЗЕ:

Гугл „шкработине”

Компанија Гугл је америчка компанија која је основана још 1998. године, као Google Inc. Позната је по свом интернет претраживачу (www.google.rs), који је својим настанком увео новину у начин претраживања и рангирања претражених страница са интернета према битности у односу на појам претраге.

Оснивачи Гугла, Лари Пејџ и Сергеј Брин, још пре 1998. године поиграли су се логотипом компаније како би показали да ће отићи на Бурнинг мен фестивал у пустињи Невада, САД. Поставили су чича-Глишу иза другог слова „о“ у речи „гугл“ (енг. google). Измењени логотип био је замишљен као комична порука својим корисницима да су оснивачи „ван канцеларије“.

Касније се концепт прилагођавања њиховог логотипа развио у „Гугл шкработине“ (енг. Google doodles), начин да се обележе значајни догађаји и годишњице: историјских догађаја, државних и верских празника и рођендана знаменитих личности.

Временом, Гугл је овим „шкработинама“ обележио и дане државности Србије и годишњице рођења знаменитих Срба.

Рођендан Николе Тесле (10.7.2009)

Извор: https://www.google.com/doodles/nikola-teslas-birthday

Рођендан Јосифа Панчића (17.4.2010)

Извор: https://www.google.com/doodles/josif-pancics-birthday

Рођендан Милутина Миланковића (28.5.2010)

Рођендан Михајла Пупина (9.10.2011)

Дан државности Србије (15.2.2012)

Рођендан Иве Андрића (9.10.2012)

Извор: https://www.google.com/doodles/ivo-andrics-120th-birthday

Дан државности Србије (15.2.2013)

Рођендан Михаила Петровића Аласа (6.5.2013)

Извор: https://www.google.com/doodles/mihailo-petrovic-alas-145th-birthday

Дан државности Србије (15.2.2014)

Рођендан Надежде Петровић (12.10.2015)

Извор: https://www.google.com/doodles/nadezda-petrovics-142nd-birthday

Дан државности Србије (15.2.2016)

Извор: https://www.google.com/doodles/serbia-national-day-2016

Рођендан Драгиње Љочић Милошевић (22.2.2016)

Извор: https://www.google.com/doodles/draginja-ljocic-milosevics-161st-birthday


О ГУГЛ „ШКРАБОТИНАМА“

АРХИВА ГУГЛ „ШКРАБОТИНА“

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...