Грбовник Коренића-Неорића (1595)
У грбовнику Коренића-Неорића грб Србије је приказан као бели (сребрни) равнокраки крст на црвеном штиту, са четири златна оцила око крста, окренута супротно од њега. Над штитом је златна круна.
 |
| фото: facebook.com/srpskaheraldika |
Мавро Орбини „Краљевство Словена“ (1601)
 |
| фото: coollib.com |
Фојнички грбовник (1675-1688)
Фојнички грбовник је зборник грбова јужнословенских области, краљева и племства. Изворни назив ове књиге је „Родословје Босанскога, алити Илиричкога и Серпскога владаниа; заједно постављено по Станиславу Рубчићу попу. На славу Стипана Немањића, цара Сербљена и Бошњака 1340.“ Садржи укупно 139 грбова. Име „Фојнички грбовник“ добио је јер се чува у фрањевачком манастиру у Фојници, Босна и Херцеговина.
У „Фојничком грбовнику“ појављује се исти грб Србије као и у грбовнику Коренића-Неорића.
У „Фојничком грбовнику“ појављује се исти грб Србије као и у грбовнику Коренића-Неорића.
 |
| фото: www.stratilat.org |
Mоденски грбовник (око 1700-те)
Део је заоставштине маркиза Ђузепеа Кампорија (итл. Giuseppe Campori) који је граду Модени оставио више од 5.000 рукописа, међу њима и овај грбовник. Оригинални наручиоци и власници грбовника били су напуљски маркизи Радуловићи који су се тамо населили вероватно у време настанка овог рукописа.
У „Моденског грбовнику“ приказан је исти грб Србије као и у грбовнику Коренића-Неорића и Фојничком грбовнику.
У „Моденског грбовнику“ приказан је исти грб Србије као и у грбовнику Коренића-Неорића и Фојничком грбовнику.
 |
| фото: www.facebook.com/srpskaheraldika |
„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)
„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.
У Витезовићевој „Стематографији“, грб Србије (Serblia) приказан је са белим оцилима, око белог равнокраког крста, супротно жутим оцилима која се појављују у грбовницима Коренића-Неорића, Фојничком и Моденском.
У Витезовићевој „Стематографији“, грб Србије (Serblia) приказан је са белим оцилима, око белог равнокраког крста, супротно жутим оцилима која се појављују у грбовницима Коренића-Неорића, Фојничком и Моденском.
 |
| фото: www.facebook.com/srpskaheraldika |
„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)
„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.
Жефаровићева „Стематографија“ приказује црно-белу верзију грба Србије из Витезовићеве „Стематографије“.
 |
| фото: www.facebook.com/srpskaheraldika |
Београдски грбовник II
„Београдски грбовник II“ приказује грб Србије у боји, са белим равнокраким крстом, као у „Стематографији“ Павла Ритера Витезовића.
 |
| фото: www.czipm.org |
