Грб Илирије према Илирским грбовницима

Илирија је била земља која се простирала на западном делу Балкана, и коју су насељавали Илири. Пре њеног освајања од стране Римског царства носила је назив Илирско краљевство, а после освајања добила је назив Илирик.

У 19-том веку, након што је Наполеон освојио делове западног Балкана, 1811. је формирао Илирске провинције (фран. Les Provinces Illyriennes): Корушка, Крањска, Цивилна Хрватска, Војна Хрватска, Истра, Далмација и Дуборвник. Постојале су до Наполеоновог пораза код Ватерлоа 1815.

1816.  је Аустријско царство на овом простору формирало Краљевину Илирију, обухвативши делове данашње Словеније, Хрватске, Аустрије и Италије. Формирана је након Аустријске победе над Наполеоном. Главни град је била Љубљана. Постојала је до 1849.

Грбовник Коренића-Неорића (1595)

Важи за најстарији сачувани препис Охмучевићевог грбовника. Открио га је Људевит Гај једном приликом док је боравио у Дубровнику. На првом листу је наслов, написан ћирилицом и латиницом, а затим ћирилични и латинични садржај грбова. На листу 6 је наслов сa именом Коренића-Неорића и годином 1595.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

Фојнички грбовник (1675-1688)

Фојнички грбовник је зборник грбова јужнословенских области, краљева и племства. Изворни назив ове књиге је „Родословје Босанскога, алити Илиричкога и Серпскога владаниа; заједно постављено по Станиславу Рубчићу попу. На славу Стипана Немањића, цара Сербљена и Бошњака 1340.“ Садржи укупно 139 грбова. Име „Фојнички грбовник“ добио је јер се чува у фрањевачком манастиру у Фојници, Босна и Херцеговина.

фото: www.stratilat.org
Mоденски грбовник (око 1700-те)

Део је заоставштине маркиза Ђузепеа Кампорија (итл. Giuseppe Campori) који је граду Модени оставио више од 5.000 рукописа, међу њима и овај грбовник. Оригинални наручиоци и власници грбовника били су напуљски маркизи Радуловићи који су се тамо населили вероватно у време настанка овог рукописа.

www.facebook.com-srpskaheraldika
„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika
„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...