Далмација (лат. Dalmatia) била је провинција Римског царства, основана почетком Нове ере на јужном делу некадашњег Илирика. Главни град је био данашњи Солин. Пружала се од источне обале Јадрана према унутрашњости, досезајући и до реке Саве. Обухватала је и већи део садађње Босне и Херцеговине, Црне Горе, Западне Србије, највећи део Хрватске и делове Словеније и Албаније.
Била је независна држава између 454-те године и 480-те, настала после распада западнод дела Римског царства.
Владари Далмације су били:
- Марцелин (лат. Marcellinus), владао 454-468,
- Јулије Непот (лат. Iulius Nepos), владао 468-480, и
- Овида, владао 480-те.
До 1808-те била део Дубровачке републике. Од 1809-те до 1815-те била је у саставу Илирских провинција Француског царства.
Краљевина Далмација била је административна краљевина унутар Хабзбуршке монархије од 1815-те до 1918-те године. После тога прелази у састав Државе Срба, Хрвата и Словенаца а касније Краљевине Југославије. Од 1991-ве, после распада ЦФ Југославије, у остаје у саставу Републике Хрватске.
Грбовник Коренића-Неорића (1595)
Важи за најстарији сачувани препис Охмучевићевог грбовника. Открио га је Људевит Гај једном приликом док је боравио у Дубровнику. На првом листу је наслов, написан ћирилицом и латиницом, а затим ћирилични и латинични садржај грбова. На листу 6 је наслов сa именом Коренића-Неорића и годином 1595.
 |
| фото: facebook.com/srpskaheraldika |
Фојнички грбовник (1675-1688)
Фојнички грбовник је зборник грбова јужнословенских области, краљева и племства. Изворни назив ове књиге је „Родословје Босанскога, алити Илиричкога и Серпскога владаниа; заједно постављено по Станиславу Рубчићу попу. На славу Стипана Немањића, цара Сербљена и Бошњака 1340.“ Садржи укупно 139 грбова. Име „Фојнички грбовник“ добио је јер се чува у фрањевачком манастиру у Фојници, Босна и Херцеговина.
 |
| фото: www.stratilat.org |
Mоденски грбовник (око 1700-те)
Део је заоставштине маркиза Ђузепеа Кампорија (итл. Giuseppe Campori) који је граду Модени оставио више од 5.000 рукописа, међу њима и овај грбовник. Оригинални наручиоци и власници грбовника били су напуљски маркизи Радуловићи који су се тамо населили вероватно у време настанка овог рукописа.
 |
| www.facebook.com-srpskaheraldika |
„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)
„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.
 |
| фото: facebook.com/srpskaheraldika |
„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)
„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.
 |
| фото: www.facebook.com/srpskaheraldika |
