Краљевина Славонија била је једна од крунских земаља Хабзбуршке монархије. Настала је 1745-те, и постојала је током 18-тог и 19-тог века и обухватала је северне делове данашње Славоније и Срема. 1849-те постаје краљевине независне од Хрватске и Угарске. 1868-ме престаје да постоји као засебна територија, и постаје део Краљевине Хрватске-Славоније.
Грбовник Коренића-Неорића (1595)
Важи за најстарији сачувани препис Охмучевићевог грбовника. Открио га је Људевит Гај једном приликом док је боравио у Дубровнику. На првом листу је наслов, написан ћирилицом и латиницом, а затим ћирилични и латинични садржај грбова. На листу 6 је наслов сa именом Коренића-Неорића и годином 1595.
 |
| фото: facebook.com/srpskaheraldika |
Фојнички грбовник (1675-1688)
Фојнички грбовник је зборник грбова јужнословенских области, краљева и племства. Изворни назив ове књиге је „Родословје Босанскога, алити Илиричкога и Серпскога владаниа; заједно постављено по Станиславу Рубчићу попу. На славу Стипана Немањића, цара Сербљена и Бошњака 1340.“ Садржи укупно 139 грбова. Име „Фојнички грбовник“ добио је јер се чува у фрањевачком манастиру у Фојници, Босна и Херцеговина.
 |
| фото: www.stratilat.org |
Mоденски грбовник (око 1700-те)
Део је заоставштине маркиза Ђузепеа Кампорија (итл. Giuseppe Campori) који је граду Модени оставио више од 5.000 рукописа, међу њима и овај грбовник. Оригинални наручиоци и власници грбовника били су напуљски маркизи Радуловићи који су се тамо населили вероватно у време настанка овог рукописа.
 |
| www.facebook.com/srpskaheraldika |
„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)
„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.
 |
| фото: facebook.com/srpskaheraldika |
„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)
„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.
 |
| фото: facebook.com/srpskaheraldika |
