Бележница: Порекло имена општина и насеља у Београду

Историја Београда траје преко седам миленијума, па су и називи 17 београдских општина, изведени из легенди, историјских личности и догађаја и на основу географског положаја.

Виши кустос Музеја града Београда Дарко Ћирић каже да је до Другог светског рата у Београду је постојала само једна општина - Општина града Београда. Све остале општине биле су сеоске. Неке од њих добиле су историјска имена, а друге су називе добијале по својим специфичностима.

Београдска тврђава

Име Београда односило се на Београдску тврђаву и насеље које се налазило у близини тврђаве. Име је добила по белини камена од ког је грађена, тако да је тврђава, "град", добила име "белог града".

Земун

Старо келтско насеље, касније римски приморски центар, свој назив је добило по земуницама - кућама од земље у којима је тадашње становништво ове општине живело. [Телеграф]

Врачар

У 16. и 17. веку тај простор био је хришћанска махала, ван града, а муслимаски живаљ је за хришћане сматрао да „врачају“, па је отуда и хришћанско насеље добило назив Врачар. [Телеграф]

Врачар се некада делио на источни и запасни: источни – који је обухватао данашњу врачараску општину, као и Звездару, и западни – коме је припадао данашњи Савски венац. [Телеграф]

Миријево

Један од најстаријих писаних података важан за име Миријево датира из турског периода. То су катастарски пописи Београда и околине за период 1476-1566. године. У питању су пописи мушког становништва јер су мушкарци били ти који су плаћали дажбине. Име може да потиче од турске речи ”мирија”, што управо значи – дажбина. [Србија данас]

Могуће је и да име потиче од становништва македонског села Мирово које је дошло у овај крај бежећи од Турака. [Србија данас]

Кроз векове Миријево је имало више имена: Мирине, Мирановац, Мирјевци, Мирање, Милијево, Милијеро, Мирова, Мириова и Мириа-Небел, у време када је било чисто немачко село. [Србија данас]

Бежанија

Ово је најстарије насеље на територији Новог Београда. Под својим данашњим именом Бежанија је позната од 1512. године када је подручје било насељено са 35 српских породица које су побегле преко реке Саве у Срем после пада средњовековне српске државе. По њима је наставио и назив насеља. [Србија данас]

Жарково

Припада општини Чукарица. На овом месту је у 16. веку живео Промићур Жарко, а будући да турски порески чиновници нису знали назив тог имања, називали су га просто ”Жарково село”. [Србија данас]

Палилула

Крајем 18. и почетком 19. века, Палилула се налазила на петнаестак минута од града. Назив Палилула је настао тако што је у време владавине Турака у вароши било забрањено пушење, као и било каква употреба дувана на улицама због опасности од пожара. Они који нису могли без луле, да би је запалили, морали су да иду ван градских зидина. Једно од тих места била је и данашња Палилула. [Србија данас]

Друга прича о имену ове општине каже да је Милош Обреновић наредио да се неки стари занати који су опасни по живот у збијеним областима, попут пушкарског заната и производње барута, изместе из градских зона на простор данашњег Ташмајдана. На том простору је било забрањено пушење због опасности од експлозије. Прича се да се по изласку одатле наилазило на таблу у облику луле која је означавала да је на том месту пушење дозвољено. [Телеграф]

Чукарица

Чукарица је добила име по кафани која се налазила на простору данашње шећеране. Држао ју је у другој половини 19. века човек чији је надимак био Стојко Чукар. По њему су је звали Чукарева кафана, била је веома популарна и у њу су свраћали путници и из правца Обреновца, али и данашње Ибарске магистрале. [Политика]

Стари град

Стари град, име му само каже, назив је добио по старинама и тврђавама које су се ту већ налазиле. [Телеграф]

Савски венац

Савски венац назив је добио асоциран венцем који иде уз Саву. Он се креће од раковичког потока до Бранковог моста и чинио је део западног Врачара. [Телеграф]

Баново брдо

Баново брдо је књижевник Матија Бан добио од кнеза Михајла Обреновића за заслуге учињене држави. Њему је кнез понудио да бира место на коме ће да гради свој летњиковац и он се обилазећи тако око Београда одлучио управо за тај простор. [Телеграф] Свој нови дом прозвао Матија Бан прозвао је Бановац. [Политика]

Када је сазидао кућу у госте му је дошао кнез Михајло и рекао му да заиста има најлепши поглед на Београд. [Телеграф] Простор око његовог имања, који се некада називао Голо брдо или Ордија, почели су насељавати имућнији људи. На имањима су узгајали винову лозу и садили воћњаке, а своје ново окружење по Матији Бану прозвали Баново брдо. [Политика]

Нови Београд

После Другог светског рата Београд се проширио и са друге старане реке, и то ново насеље је добило име Нови Београд. [Телеграф]

Звездара

Део општине Звездара налази се на брду које се некада звало Велики Врачар. [Србија данас]

1887. године астроном Милан Недељковић основао је опсерваторијум, са првом звездарницом у Србији. [Телеграф] Овај крај је убрзо по њој постао препознатљив, па се тако и називао. [Телеграф]

Цело ово подручје било је 1952. године подељено на Стари Ђерам и Звездару, а осам година касније њиховим спајањем настаје данашња општина Звездара. [Телеграф]

Сењак

Пре него што је постао занимљив вишим класама Београда, али и страним дипломатама, Сењак је био брдо са ког се пружао најбољи поглед на остатак града. Пошто су пољопривредници некада држали сено по целом Београду, често је долазило до пожара, па је зато било наређено да се оно држи на једном месту, а за ту намену је изабран баш овај крај, по чему је и добио име. [Србија данас]

Вождовац

На месту где је вожд Карађорђе Петровић имао свој штаб на почетку Првог српског устанка данас се налази Вождовац. Вођени традицијом, Београђани су 1904. првом насељу које је ту настало дали име по Карађорђу. [Телеграф]

Душановац

Одмах после Првог светског рата на источном ободу Београда почело је да расте насеље на имањима чији је власник био Душан Спасић. Цео крај је по њему и добио име Душановац. Све до изградње ауто-пута почетком седамдесетих година 20. века овде су се налазиле претежно мале и средње куће без већих индустријских објеката. [Србија данас]

Коњарник

Као и Медаковић, припада и оштини Звездара и оштини Вождовац. На Коњарнику се налазе Учитељско насеље, Рудо и Денкова Башта (простор између хотела ”Србија” и улице Војислава Илића).

Овај крај су након Првог светског рата населили Калмици, избеглице Руског грађанског рата. У Козарчевој улици су крајем двадесетих изградили пагоду која им је служила као будистички храм, а на простору данашњег Коњарника су напасали своје радне коње, по чему и овај крај добија име. Сама пагода је срушена током немачке окупације. [Србија данас]

Бањица

Источни део овог краја припада општини Савски венац, док је западни део на територији општине Вождовац.

До Другог светског рата овај део града је био познат као мирно пољопривредно село са малим бројем становника, али и са много подземних термо-минералних вода, са чак преко хиљаду извора, по којима је Бањица добила име. Након рата долази до урбанизације и изградње великих стамбених блокова и солитера што је довело до исцрпљивања ових ресурса. [Србија данас]

Браће Јерковић

Насеље је добило име по партизанима, браћи Душану и Небојши Јерковићу. Душан Јерковић (1914-1941) био је командант Ужичког одреда, а погинуо је 1941. године на Кадињачи. Проглашен је за народног хероја. Небојша Јерковић (1912-1941) био је командант Мачванског одреда. Браћа су, иначе, рођена у Срему, у месту Огар код Пећинаца. [Србија данас]

Медаковић

Мањи део овог краја, тачније његовог трећег дела је на општини Звездара, док највећи део Медаковића припада општини Вождовац. Име је добио по новинару Милораду Медаковићу (1824-1897), Његошевом биографу, који је иначе рођен у Лици. [Србија данас]

Миљаковац

Миљаковац I је саграђен 1970-е, а Миљаковац II 1973. године. Данас постоји и Миљаковац III, самоникло насеље приватних кућа, смештено иза миљаковачке шуме. Овај крај је познат по Миљаковачким изворима за које се сматра да су једни од најчистијих извора у Београду. Наводно је цео крај управо по њима добио име јер су многи Београђани веровали да водом са ових извора могу да се лече, те су их називали ”Мили извори”.

Церак (Церак Виногради)

Званично је део Жаркова. Насеље је пројектовано крајем 1970-тих година и врхунски је пример касне модерне. Архитекте Марушић и Боровница добили су Октобарску Награду града Београда за пројекат изградње овог насеља 1985. године. Само име описује изглед Церака пре поменутог пројекта – предео је био под церовом шумом и виноградима. [Србија данас]

Видиковац

Настао је крајем седамдесетих између Лабудовог Брда и Церака, а име је добио по локацији са које се види велики део источног Београда. [Србија данас]

Лион

Крај је добио име по кафани ”Лион” која се налазила на западном углу улица Милоша Зечевића и Булевара краља Александра. [Србија данас]

фото: sr.wikipedia.org

Ознаке

Порекло имена општина и насеља у Београду