Парк макета у Деспотовцу: шетња кроз српску средњовековну историју и културу


Манастир Манасија


Манастир Манасија је грађен у периоду између 1407. и 1418. године. Ктитор је деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара. Црква је посвећена светој Тројици и рађен је у стилу моравске школе. Највећи украс Манасије су њене фреске. Поред фреске светих ратника међу најлепше фреске убрајају се пророци Геоон, Аванум и Захарије. Био је опасан високим зидом са 11 кула који је штитио манастирски комплекс од свог оснивања па све до велике сеобе Срба. Манасија је била стециште умних монаха где се неговала књижевност и преписивачка школа. Одатле је настала и Ресавска школа. Највећи домет је имала у доба Константина Филозофа, биографа деспота Стефана. Верује се да је у манастиру сахрањен њен ктитор, деспот Стефан Лазаревић.

Манастир Раваница


Манастир Раваница подигнут је 1375. и 1381. године, а налази се 11 км источно од града Ћуприје, и посвећен Христовом Вазнесењу. Ктитор је српски кнез Лазар. По стилу градње припада моравској школи. Најзначајније фреске су портрети кнеза Лазара и кнегиње Милице, као и њихових синова Стефана и Вука. По лепоти се издвајају и Свети ратници са раскошним ратничким униформама тог времена.

Манастир Љубостиња


Манастир Љубостиња подигнут је 1388. год. Налази се у пределу западног Поморавља, 4 км од Трстеника. По архитектури и стилу уклапа се у моравску школу. Манастир је посвећен Успењу Богородице, а ктитор је кнегиња Милица, жена кнеза Лазара. По предању кнегиња је подигла храм на месту где се први пут видела са будућим мужем, кнезом Лазаром. По својој истанчаној спољној лепоти спада међу најлепше српске манастире. У храму су и гробови кнегиње Милице и Јефимије. Занимљиво је да се у манастирској ризници поред осталог блага налазила и круна кнеза Лазара. Турци су успели да пронађу пролаз до ризнице и круна се тренутно налази у цариградском музеју.

Манастир Каленић


Манастир Каленић највероватније је изграђен у периоду од 1407. до 1413. године. Налази се у селу Каленићки Прњавор, југозападно од Јагодине. Посвећен је Вазнесењу мајке Божије. Ктитор је прототодовијар Богдан са супругом Милицом и братом Петром. По архитектури припада моравској школи. Сликарство манастира Каленић се убраја међу највиша уметничка остварења српског средњовековног зидног сликарства. Најпознатије фреске су: стајаће фигуре Светих ратника, ктиторска композиција, сцене из живота Богородице, архијереји пустињаци, свадба у Кани и друге. Овде су 1815. године пренешене мошти светог Стефана Првовенчаног из сремског манастира Фенек.

фото: www.parkmaketa.com

Манастир Велуће


Манастир Велуће, посвећен Ваведењу Богородице, сматра се д аје подигнут крајем 14. века. Налази се на огранцима планине Гоч, са североисточне стране, у близини села Стопана, југозападно од Трстеника. По предању ктитор је деспот Јован Бранковић, унук деспота Ђурађа Бранковића. По архитектури спада у моравску школу. Од сачуваних фресака издвајају се: велика фреска Исуса Христа, представа страшног суда, велики празници, страдање Христово и медаљони светитеља.

фото: www.wikimedia.org

Манастир Жича


Манастир Жича посвећен је Вазнесењу Христовом спасу. Налази се у подножју планине Столови код Краљева. Период грађења је од 1208. до 1215. године. Ктитор је српски краљ Стефан Првовенчани. По архитектури припада типу рашке школе. Фреске су, на жалост, великим делом уништене. Сачуване су Распеће, Апостоли и друге. За ликове из фреске Распећа може се рећи да се убрајају у најбоља остварења свога доба. Поред велике цркве налази се и мала црква која је посвећена св. Петру и Павлу из 14. века. Када је св. Сава издејствовао од византијског цара и патријарха у Никеји независност српске цркве 1219. године, манастир Жича је проглашен седиштем архијепископије. Ту је вршено крунисање српских краљева и владара. У цркви се налазе гробови истакнутих личности српске историје.

фото: www.cyberdome.nl

Манастир Студеница


Манастир Студеница сматра се да је подигнут у периоду од 1186. до 1196. године. Налази се на 11 км од ушћа реке Студенице у Ибар. Храм је посвећен Богородици Добротворки Евергети. Ктитор је Стеван Немања који је и лично изабрао место за храм у коме је и сахрањен. Најлепше фреске потичу из периода светог Саве а међу њима се посебно истиче фреска композиција Распећа. По повратку из Свете Горе, Свети Сава је био игуман манастира Студенице. Ту је написао свој чувени Типик. По својој градњи, архитектури, фрескама, ризници и другим уметничким предметима, Студеница је један од најинтергразнијих српских манастира. То је камен темељац српске културе, књижевности и уметности. Ту су настала прва књижевна дела на српском језику. Овде су први пут настале фреске са темама из српске историје. Све фреске имају натпис на српском језику. То је велики споменик универзалне вредности. Најдрагоценији примерак ризнице је оргинални Филигрански златни прстен Стефана Првовенчаног из XIII века.

Манастир Сопоћани


Манастир Сопоћани, посвећен Светој Тројици, подигнут је око 1263. године и по архитектури и стилу грађења припада рашкој школи. Налази се на извору реке Рашке, 12 км удаљен од Новог Пазара. Задужбина је краља Уроша Првог Немањића. Оно што Сопоћане чини значајним и посебним јесу фреске изузетног квалитета и лепоте, са златном подлогом и природним супстанцама, које су учиниле боје постојаним. Златне фолије за подлоге добијане су тако што је злато куцано преко природне коже, да се неби оштетило. Најлепше фреске у Европи 13. века, по оцени  најпознатијих стручњака, сликане су у Сопоћанима. Иако су фреске биле скоро два века изложене удару кише и снега оне и данас изгледају свеже. Најпознатије фреске су композиција Успења Богородице, Рођење Христово, Сретање и ликови Апостола.

фото: www.parkmaketa.com

Манастир Градац


Манастир Градац посвећен је Благовестима Богородице и попигнут је око 1275. године. Налази се на 20 км од Рашке, седишта средњовековне истоимене српске државе. Ктитор је краљица Јелена Немањић, рођена Анжујска, иначе жена српског краља Уроша Првог Немањића. Подигла је цркву у којој је и сахрањена. Грађена је у традицији рашког стила, са делимичним утицајем готске архитектуре. Најпознатија међу фрескама је ктиторска композиција са Немањом и Стефаном Првовенчаним. Ту су и слике са библијским темама као: Велики празници, Успење Богородице и друге.

Манастир Милешева


Манастир Милешева је изграђен у периоду 1218. до 1219. године и припада рашкој школи. Налази се у југозападној Србији, у околини Пријепоља, у долини реке Милешевске по којој је и добио име. Посвећен је Христовом Вазнесењу и задужбина је краља Владислава Немањића, сина Стефана Првовенчаног. Најстарије и историјски најзначајније сачуване фреске потичу из периода пре 1228. године. Оне су рађене у техници златних фолија и том типу припада једна од најчувенијих и најлепших фресака тога доба: Анђео на Христовом гробу, у народу позната као “Бели Анђео”. Манастир има велики историјски значај. 1337. године у њему је крунисан краљ Твртко I. У цркви су почивале мошти Светог Саве све до 1595. године када је Синан Паша спалио његове мошти на Врачару. Личност Светог Саве нераскидиво је везана за овај манастир и заједно са Белим Анђелом постао је и његов духовни симбол.

Петрова црква у Расу 


Црква светих апостола Петра и Павла (Петрова црква) саграђена је крајем IX или почетком X века на темељима цркве из VI века у стилу прероманске архитектуре. Има кружну основу и галерију. Налази се на простору некадашњег Старог Раса, садашњег Новог Пазара. У њој је још од византијског периода било седиште рашких епископа, а од 1346. године, рашких митрополита. У Петровој цркви су крштени Стефан Немања, потоњи Свети Симеон Мироточиви и Растко Немањић, потоњи Свети Сава. Она је у XII веку била престоно место Стефана Немање и центар српских земаља. У њој је Стефан Немања одржао два државна сабора: први, између 1172. и 1180. године, на ком је донео одлуку да протера богумилску јерес из Србије, а други 1196. године када се одрекао престола у корист Стефана Првовенчаног. Због историјског значаја и изузетне архитектуре, Петрова црква је споменик културе од изузетног значаја и светска културна баштина под заштитом УНЕСКО-а. Она је истовремено најстарији сачувани православни храм у Србији.

Манастир Грачаница


Манастир Грачаница саграђен је 1315, на 10 км од Приштине, на Косову пољу. Ктитор је српски краљ Милутин Немањић, највећи међу донаторима средњег века. Посвећен је Успењу Богородице. Саграђен јекао последња грађевина поменутог ктитора. Грачаница је једно од врхунских дела касновизантијске архитектуре и спада међу најлепше европске цркве XIV века. Фреске спадају у најлепше у свом периоду. Очуване су ктиторска композиција и лоза Немањића, композиција Страшног Суда, Житије светаца, Календар и др. Манастир је имао чак и своју штампарију у којој је 1570. године штампан Октоих.

Манастир Дечани


Манастир Дечани настао је у периоду између 1327. и 1335. године. Налази се на удаљености од око 17 км од Пећи. Посвећен је Христовом Вазнесењу, а задужбина је краља Стефана Дечанског и његовог сина Стефана Уроша IV Душана, касније првог српског цара. У народу је познат као Високи Дечани и представља најмонументалнију цркву у средњовековној Србији. Примењена је комбинација романичких, византијских и приморских елемената која даје изузетну вредност овом споменику. У Дечанима се чувају уникатне реликвије из периода од XIV до XIX века. Најпознатије књиге су Светосавкса Крмчија, Типик Св. Саве, као и биографија живота Стефана Дечанског. У ризници је сачуван и крст цара Стефана Уроша IV Душана. Овде се налази највећа и најлепша фреска која приказује лозу Немањића.

фото: www.vijestio.com

Црква светог Ахилија 


Црква светог Ахилија подигнута на темељу старе грађевине око 1290. године. По архитектури припада класичној рашкој школи. Налази се у западној Србији, у Ариљу. Ктитор је краљ Драгутин Немањић. Због своје виткости и складности ова црква је један од лепших примера те школе. Највећу вредност представљају добро очуване фреске из 1296. године. На њима су приказани први владари из лозе Немањића, ктитори краљеви Милутин и Драгутин са краљицом Кателином, затим оснивач лозе Немањића Немања као монах Симеон (како се звао после одласка у Свету Гору) и његов син Растко (у монаштву Св. Сава) као и први српски краљ Стефан Првовенчани.

Црква Богородица Љевишка


фото: beleznica2015.blogspot.rs


ПАРК МАКЕТА КОД ДЕСПОТОВЦА
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...