Исламско банкарство је банкарски систем прилагођен верским учењима ислама. Његова најуочљивија карактеристика је укидање камате, које је строго забрањено исламом.
За муслимане новац није роба и не може се продавати за камату. Ислам не установљава разлику између зеленаштва и каматоносног пословања. У исламу, сваки унапред утврдјени приход на позајмљени капитал је зеленаштво. И не само то: Поверилац "не сме да јаше дужникову мулу, да једе за његовим столом, а чак ни да искористи сенку од његовог зида". Штедиша не може добити од банке никакву камату, будући да он сам ништа ни не ради, јер банка сноси сву одговорност за даљу судбину његовог улога.
Ипак, исламске банке знају да капитал има цену и свесне су да муслимани не би улагали новац у њих без надокнаде, због чега се са њима споразумевају о томе колико ће они имати удела у профиту проистеклом из заједничког пословања банке и њених дужника. Поред тога, дају им као награду за верност "поклон" за штедишу зато што је он свој новац поверио тој банци, а не некој другој, а банка може исплатити штедиши и надокнаду "изгубљене куповне моћи новца због стајања".
Измедју правила исламског банкарства су:
Закат – годишње опорезивање појединих производа (као нпр. жита) како би држава помагала сиромашнима и људима у невољи. Сви власници имовине преко минималне величине би плаћали разним корисницима 2,5% од вредности своје имовине, а трговци и додатних 2,5% пореза на продату робу. Овај порез би ишао на подстицање преобраћања у ислам, за државни откуп муслимана из ропства, за помоћ презадуженима, за помоћ и смештај изненадних путника, за помоћ онима који су свој живот посветили Богу, за помоћ сиромашнима и инвалидима, за изградњу болница, и друге бројне намене. Ова такса се израчунава индивидуално, нико је у име вере или државе не сакупља, јер ислам нема службене цркве нити пореског одељења за овај прилог. Он се даје или директно на руке, већ по нахођењу дародавца, или се предаје у џамију, или даје добротворним установама, на даљи поступак. Пакистан, Саудијска Арабија и Судан су законом наредиле закат, док се у једном броју исламских земаља он сакупља од "народних банака". Шиити у Ирану намецу осим заката свој кхом. Овај порез износи барем 20% одсто, а иде и до 25%. Међутим, у зависности од врсте имовине на коју се удара, и закат може да иде и до 25%.
Гарар – забрана нејасних уговорних одредби како би се избегли ризици од неуспеха, и установљавање обостраног сношења ризика. Из ње проистиче и забрана коцкања и свих шпекулативних послова са вредносним папирима. Тим пре је и хеџинг немогућ. Због ове одредбе у исламу се кредити не могу гарантовати хипотеком дужника јер би она целокупни ризик пословања свалила на дужницку страну, а банку лишила одговорности за исход кредитирања. Осигуравање кредита банкарским гаранцијама је такоде непожељно, као што је непожељно и оснивање конвенционалних евопских осигуравајуцих завода.
Риба – забрана наплате камате на позајмљени новац, која се, ма како мала била, осудује као зеленаштво. Узимање и давање кредита на камату је забрањено. Исламски теолози одбацују европско тржиште вредносних папира и забрањују верницима да купују и продају преференцијалне акције образлажући своју одлуку тиме што ове акције доносе унапред фиксирану камату, независно од судбине акционарског друштва и осталих власника акција. Верницима није дозвољено да купују ни обичне акције уколико не могу да стекну контролни пакет и на основу гласачке премоћи преобразе европску корпорацију у исламску партнерску установу. Не могу да купују ни акције ни од једне конвенционалне корпорације уколико се она кредитира од евро-америчких банака, јер ове улазе у каматни режим.
Не могу да купују ни акције оних фирми које се баве производњом и трговином производа забрањених у исламу, као што су дуван, алкохол, свињетина, и слично. Код муслимана у Индији и Пакистану се не могу користити ни четке од свињске длаке нити лопта од свињске коже, али је на Средњем Истоку и у Северној Африци дозвољена трансплантација свињске коже на рањењу главу човека.), али ни акције фирми које производе медијске електронске траке и дискове који забављају публику на “Лас Вегас” начин (службени израз исламских теолога) или баве се “Лас Вегас” услугама – хотели, казина, ласцивне представе. Међутим, ислам дозвољава трговину обичним акцијама и капиталну добит, јер се она своди на класичну куповину и продају робе, док дивиденде нису унапред фиксиране, неизвесне су и подразумевају равноправан ризик свих власника акционарског друштва.
Својина - За разлику од својинске поделе у Европи - у то време сељачке, племенске и феудалне континенталне економије, ислам изричито брани право свих правоверних становника на приватну својину и наређује строге казне за лопове, пљачкаше и преваранте.
Кредитирање у мухамеданским земљама се заснива на потпуном покрићу свих улога грађана и на позајмљивању новца без камате. Штедиша од банке не може да добије камату на свој улог у банци. Оне послују на начелу да на захтев штедиша у истом дану и у исто време морају исплатити целокупну штедњу грађана, предузећа и институција. Подржавање стопроцентног покрића штедних улога резервама банке подразумева да она једино из профита може да кредитира пословне подухвате.
Ислам забрањује да се обим новца који дужник мора вратити банци увеца за инфлациону стопу. Инфлација је ризик који обе стране морају подједнако сносити, а не само дужницка страна. Ово је Европи потпуно страно. У њој се позајмљени капитал „индексира“ , у ствари, увецава за инфлациону стопу на штету дужника, као што се „индексира“ и пад курсне вредности валуте у којој је кредит дат у односу на најјацу конвертибилну валуту – деноминатор. Сав ризик пословања сноси дужник, јер је позајмио „ здрав“ новац и мора га таквог и вратити.
Исламске банке зарађују тако што оне уместо клијената купују робу за које клијенти траже кредит. Банке купују од продаваца роба њихове производе испод тржишне цене, а продају клијентима по тржишној, или им директно продају по већој цени од тржишне, на рате.
Извори:
- Др Драган Веселинов: „Све тајне исламске (политичке) економије“
- Проф. др Драган Веселинов: „Како исламске банке зарађују кад кредите дају без камате?“
- Проф. др Драган Веселинов: „Шеријат није турска економска платформа“
 |
| фото: www.ciibroadcasting.com |
