1. Богојављенски или Јовањштак - по Богојављењу (6.1/19.1), који се слави у спомен догађаја када је Господ Исус Христос крштен у реци Јордану од стране св. Јована Крститеља; односно по празнику св. Јована Крститеља (7.1/20.1) који је крстио Господа.
2. Сретењски - по празнику Сретења Господњег (2.2/15.2), када је Пресвета Богородица први пут довела Господа Исуса Христа у храм.
3. Благовештенски - по Благовестима (25.3/7.4), који се слави у спомен догађаја када је анђео јавио Пресветој Богородици да ће родити Господа Исуса Христа.
(Фото: www.svetigora.com)
4. Ђурђевски - по празнику светог Георгија Победоносца (23.4/6.5).
5. Царски - по месецу у који обично пада празник Васкрсења Гсоподњег.
6. Петровски - по празнику посвећеном светим апостолима Петру и Павлу (29.6/12.7).
7. Илински - по празнику посвећеном светом пророку Илији (20.7/2.8)
8. Госпођински или Преображенски - по празнику посвећеном Успењу Пресвете Богородице (15.8/28.8, народски: Велика Госпојина) тј. дану њеног вазнесења на небеса; односно Преображењу Господњем (6.8/19.8), који се слави у спомен догађаја када се Господ Исус Христос преобразио на гори Таворској пред светим апостолима Јаковом, Петром и Јованом, и постао као светлост.
9. Михољски или Малогоспођински - по празнику светог Киријака Отшелника (29.9/12.10, народски: Михољдан); односно по празнику посвећеном Рождеству Пресвете Богородице (8.9/21.9, народски: Мала Госпојина)
10. Митровски или Лучинштак - по празнику светог Димитрија Солунског (26.10/8.11); односно, по празнику светог апостола и јеванђелиста Луке (18.10/31.10).
11. Мратињи (Мратињски), Светоандрејски или Аранђеоски - по празнику светог краља Стефана Дечанског (11.11/24.11, народски: Мратиндан); односно, по празнику светог апостола Андреја Првозваног (30.11/13.12); односно, по празнику Сабора светог арханђела и свих бестелесних сила (8.11/21.11, народски: Аранђеловдан)
12. Никољштак или Божићни - по празнику светог Николаја Мирликијског (6.12/19.12); односно, по празнику Рождества Гсопода Исуса Христа (25.12/7.1, народски: Божић), који се слави у спомен рођења Христовог.
Извор: Миле Недељковић: „Зимски знак ватре, летњи знак Сунца и Перунова муња“, Српско наслеђе бр. 9, септембар 1998.
