Привредни регистри

Званични привредни регистри пословних субјеката, са детаљима о тим пословним субјектима, по држава у којима су регистровани за обављање привредних делатности.

АУСТРИЈА
БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА
ВЕЛИКА БРИТАНИЈА
НЕМАЧКА
СРБИЈА
ХОЛАНДИЈА
ЕВРОПСКА УНИЈА

Грб Немањића

Немањићи су српска владарска династија, која је владара од 1166. до 1371, и то као велики жупани, краљеви и цареви. На старим западњачким мапама, појављује се као црвени двоглави орао.

У Илирским грбовницима заузима централно место. Углавном је приказан као бели двоглави орао на црвеној позадини.

Поморска карта Анђела Дулћерта (1339)

Анђелино Дулћерти (итал. Angelino Dulcert) био је ђеновљански картограф из 14-тог века, који је живео на Мајорци и био један од оснивача „Мајорканске картографске школе“. На његовој поморској карти из 1339. приказује се грб Немањића, у време владавине краља Душана Немањића (каснијег цара), као црвени двоглави орао.

фото: wikimedia.org
Поморска карта Гуилема Солера (око 1380-те)

Гуилем Солер (шпан. Guillem Soler) био је мајоркански картограф из 15-тог века. Његова поморска карта из око 1380-те обухвата Средоземље, Црно море и Атлантску обалу, и садржи доста илустрација, укључујући реке, грбове и планинске ланце. Грб Немањића приказан је такође као црвени двоглави орао на жутој (златној) позадини.

фото: wikimedia.org
Поморска карта Габријела де Валсећеа (1439)

Габријел де Валсећа (шпан. Gabriel de Vallseca) био је каталонски картограф јеврејског порекла, рођен у Барселони и живео је у 15-том веку и био повезан са „Мајорканском картографском школом“. Најпознатији је по својој поморској карти из 1439. На њој је, поред осталих, приказан и грб Немањића, такође приказан као црвени двоглави орао на жутој (златној) подлози.

фото: wikimedia.org

Илирски грбовници


У „Илирским грбовницима“ грб Немањића се појављује као бели (сребрни) двоглави орао на црвеној позадини.

Грбовник Коренића-Неорића (1595)


Грб Немањића (Nemagnich) у грбовнику Коренића-Неорића приказан је као бели двоглави орао на црвеној позадини, са жутим крунама на главама и два жута љиљана, по један испод левог и десног крила. Над штитом је, наслоњена, жута витешка кацига, са жутом круном, а над њом је пропети лав, приказан до струка, подељеног на црвена и бела поља, окренут на лево, који шапама држи жуто жезло са жутим љиљаном на врху, и има жуту круну изнад главе. Десно и лево од круне раширен је црвени плашт, постављен бело.

(фото: www.mycity-military.com)

Мавро Орбини „Краљевство Словена“ (1601)


Грб Немањића приказан је у црно-белом издању у књизи Мавра Орбина названој „Краљевство Словена“ (лат. Il regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni) као део неисторијског грба Душановог царства, на његовом централном месту – пољем означеним латиничним словом „Г“.

Приказан је као двоглави орао, са два љиљана – по једним испод оба крила, и две круне – по једном изнад обе главе двоглавог орла.

(фото: www.coollib.com)

Београдски грбовник II (између 1600-те и 1620-те)


Грб Немањића (Nemagnich) у Београдском грбовнику II приказан је као бели двоглави орао на црвеној позадини, са жутим крунама на главама и два жута љиљана, по један испод левог и десног крила. Над штитом је, наслоњена, жута витешка кацига, са жутом круном, а над њим је пропети лав, приказан до струка, подељеног на црвена и бела поља, окренут на лево, који шапама држи жуто жезло са жутим љиљаном на врху. Десно и лево од круне раширен је црвени плашт, постављен бело.

Лавова глава је црвена а обе предње шапе су беле. Рео се завршава са две кићанке, обе црвене боје, док је сам реп обојен на црвене и беле пруге.

(фото: www.wikimedia.org)

Фојнички грбовник (1675-1688)


Грб Немањића (Nemagnichc) у Фојничком грбовнику приказан је као бели двоглави орао на црвеној позадини, са белим крунама на главама. Над штитом је, наслоњена, плаво-бела витешка кацига, са жутом круном, а над њим је пропети лав, приказан до струка, подељеног на плава поља, окренут на лево, који шапама држи жуто жезло са жутим љиљаном на врху, и има плаву круну над главом. Десно и лево од круне раширен је црвени плашт, постављен бело.

(фото: www.grbovnik.iz.rs)

Моденски грбовник (око 1700-те)


Грб Немањића (Nemagnich) у Моденском грбовнику приказан је као бели двоглави орао на црвеној позадини, са белим крунама на главама и два жута љиљана, по један испод левог и десног крила. Над штитом је, наслоњена, жута витешка кацига, са жутом круном, а над њим је пропети лав, приказан до струка, подељеног на браон и бела поља али репом браон и плавим, окренут на лево, који шапама држи жуто жезло са жутим љиљаном на врху, и има жуту круну изнад главе. Десно и лево од круне раширен је црвени плашт, постављен бело.

Грб Немањића из Моденског грбовника
(фото: www.wikimedia.org)

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)


Грб (царства) Немањића (лат. Imperium à Nemanide inftitutum) у „Стематографији“ Павла Ритера Витезовића приказан је као бели двоглави орао на црвеној позадини, са белим крунама на главама и два жута љиљана, по један испод левог и десног крила. Над штитом је наслоњена велика круна, ширине штита.

(фото: www.mycity-military.com)

„Стематографија“ Христифора Жефаровића (1741)


Грб царства Немањића (Царство от Немание уставленно) у „Стематографији“ Христифора Жефаровића приказан је као бели двоглави орао на усправно шрафираној позадини (што симболише црвену боју), са белим крунама на главама и два бела љиљана, по један испод левог и десног крила. Над штитом је наслоњена велика круна, ширине штита.


Варијације грба


У Илирским грбовима појављују се две основне верзије грба Немањића: само штит са грбом, и штит са грбом, кацигом, лавом и плаштом. Грб на штиту је, у обе верзије, бели двоглави орао на црвеној позадини.

На штиту се, поред белог двоглавог орла, појављују и:
  1. круне на главама двоглавог орла
    1. жуте круне - у грбовницима Коренића-Неорића и Београдски грбовник II;
    2. беле круне - у грбовницима: Фојничком, Моденском, код Витезовића и Жефаровића;
  2. по један љиљан, лево и десно од тела орла а испод његових крила:
    1. жути љиљани - у грбовницима Коренића-Неорића, Београдски грбовник II, Моденском, и код Витезовића;
    2. бели љиљани - код Жефаровића;
    3. без љиљана – у Фојничком грбовнику.
Над штитом, појављују се:
  1. витешка кацига:
    1. жуте боје - у грбовницима: Коренића-Неорића, Београдски грбовник II и Моденском;
    2. плаво-беле боје - у Фојничком грбовнику;
  2. владарска круна - код Витезовића и Жефаровића;
  3. жута круна на кациги: у грбовницима Коренића-Неорића, Београдски грбовник II, Фојничком и Моденском;
  4. пропети лав, до струка, који обема рукама држи жуто жезло са жутим љиљаном на врху:
    1. лав обојен на црвене и беле пруге - у грбовницима Коренића-Неорића и Београдски грбовник II;
    2. лав обојен на светло и тамно плаве пруге - у Фојничком грбовнику;
    3. лав обојен на браон и беле пруге – у Моденском грбовнику;
  5. круна на глави пропетог лава:
    1. жута круна - у грбовницима Коренића-Неорића и Моденском;
    2. плава круна - у Фојничком грбовнику;
    3. без круне - у Београдски грбовник II;
  6. црвени плашт, постављен белом - у грбовницима Коренића-Неорића, Београдски грбовник II, Фојничком и Моденском.

Извор: Бранко Марушић, „О основним питањима српске хералдике“, Београд, 2005.

(21.7.2015)

Тест троструког критеријума

У старој Грчкој Сократ је био на гласу као човек који цени знање. Једног му је дана пришао познаник и рекао му:
- Знаш ли што сам управо чуо о твом пријатељу?
- Стани мало - одговори Сократ. - Пре но што ми ишта кажеш желим направити мали тест. Зове се "Тест троструког критеријума"
- Троструког критеријума?
- Управо тако - настави Сократ - пре него што почнеш причати о мом пријатељу, могао би тренутак размислити задовољава ли то неке критеријуме.
Први критеријум је Истина.
Да ли си потпуно сигуран да је то што ми желиш рећи истина?
- Не - одговори познаник - заправо сам то тек чуо и...
- Добро - рече Сократ - значи ниси потпуно сигуран да ли је то истина или није.
Да видимо сада и други критеријум, критеријум Добра.
Да ли је то, што желиш рећи о мом пријатељу, нешто добро?
- Не, напротив...
- Дакле - настави Сократ - желиш ми рећи нешто лоше о њему, а ниси чак ни сигуран је ли то тачно. Још увек можеш проћи на тесту, јер је остао још један критеријум, критеријум Користи.
Да ли ће то, што ми желиш рећи о мом пријатељу, бити корисно?
- Не, не баш.
- Па - опет ће Сократ - ако то што ми желиш рећи није истина, није добро, и није корисно, зашто би ми уопште рекао?

Биста Сократа (фото: www.britannica.com)

Инкотермс правила

Инкотермс (енг. Incoterms) су правила у међународној трговини која, ради олакшавања спољнотрговинског промета, издаје Међународна трговинска комора (фр. Chambre de commerce internationale) у Паризу, Француска. 

Назив долази од скраћенице за међународна трговинска правила (енг. International Commercial Terms). Представља транспортне клаузуле којима се прецизирају права и обавезе купца и продавца.

Основна питања којима се баве Инкотермс правила су:
- организовање транспорта
- трошкови транспорта
- ризик транспорта
- место, време и начин предаје/испоруке робе

CFR – Cost and Freight
Цена са возарином (уговорена одредишна лука) - само за водени саобраћај
  • продавац дужан да утовари робу на брод у уговореној луци отпреме
  • продавац дужан да прибави чист коносман, као и извозну дозволу, сертификат о пореклу, полису осигурања
  • продавац сноси трошкове извозне царине и таксе
  • продавац сноси трошкове возарине до приспећа робе у место опредељења

CIF – Cost, Insurance and Freight
Цена са осигурањем и возарином (уговорна одредишна лука) - само за водени саобраћај
  • продавац дужан да прибави чист коносман, као и извозну дозволу, сертификат о пореклу, полису осигурања
  • продавац сноси трошкове извозне царине и таксе
  • продавац дужан да организује и сноси трошкове морског транспорта до приспећа робе у луку опредељења
  • продавац сноси трошкове осигурања

CIP – Carriage and Insurance Paid to
Возарина и осигурање плаћени до (уговорено одредишно место) - за све врсте превоза
  • продавац организује и сноси трошкове превоза до назначеног места 
  • продавац сноси ризик од губљења и оштећења робе од назначеног места

CPT – Carriage Paid To
Возарина плаћена до (уговорена одредишно место) - за све врсте превоза
  • продавац организује и сноси трошкове превоза до назначеног места 
  • продавац сноси ризик од губљења и оштећења робе, до тренутка када је роба предата на располагање (првом) превознику
  • купац сноси ризик од губљења и оштећења робе, од тренутка када је роба предата на располагање (првом) превознику

DAP – Delivered at Place
Достављено у месту - за све врсте превоза
  • продавац је дужан да стави на располагање робу у месту одредишта
  • продавац сноси трошкове превоза и ризик од губљења и оштећења робе до места одредишта

DAT – Delivered at Terminal
Испоручено на терминалу - за све врсте превоза
  • продавац је дужан да испоручи робу на терминалу у луци која је место одредишта

DDP – Delivered Duty Paid
Испоручено оцарињено (уговорено место опредељења) - за све врсте превоза
  • продавац је дужан да стави на располагање робу у месту одредишта
  • продавац сноси трошкове царињења

EXW – Ex Works
Франко фабрика (уговорено место) - за све врсте превоза
  • продавац дужан да стави робу на располагање купцу у својој фабрици
  • продавац није одговоран за утовар робе
  • купац организује и сноси трошкове транспорта
  • купац сноси ризик од губљења и оштећења робе

FAS – Free Alongside Ship
Франко уз бок брода (уговорена отпремна лука) - само за водени саобраћај
  • продавац дужан да робу постави на кеј, уз бок брода, у уговореној отпремној луци
  • продавац царини робу за извоз
  • купац сноси све трошкове транспорта и ризик од губљења и оштећења робе, од тренутка када је роба постављена уз бок брода

FCA – Free Carrier
Франко превозник (уговорено место) - за све врсте превоза
  • продавац испоручује робу превознику, именованом од стране купца, на уговореном месту
  • продавац сноси ризик од губљења и оштећења робе до тренутка када је роба утоварена 
  • купац организује и сноси трошкове превоза
  • купац сноси ризик од губљења и оштећења робе од тренутка када је роба утоварена 

FOB – Free on Board
Франко брод (уговорена отпремна лука) - само за водени саобраћај
  • продавац дужан да прибави извозну дозволу
  • продавац царини робу за извоз
  • продавац укрцава робу на брод у уговореној луци отпреме
  • купац дужан да обезбеди брод
  • купац сноси све трошкове транспорта и ризик од губљења и оштећења робе, од тренутка када роба пређе ограду брода



„Инкотермс 2000” правила, која се нису нашла у „Инкотермс 2010”:
  • DAF – Delivered at Frontier
  • DES – Delivered Ex Ship
  • DEQ – Delivered Ex Quay
  • DDU – Delivered Duty Unpaid

ЗА ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА:

Нова Србија и Славеносрбија

Након укидања две покрајине 1751. (Потиске и Поморишке војне границе) у којима су живели Срби, Срби из тих крајева се из Аустрије селе у Русију.

Већину исељеника чинили су Срби из Потиске (Мартонош, Кањижа, Сента, Бечеј, Турија, Србобран, Бачко Градиште, Тител, Мошорин, итд.) и Поморишке војне границе (Печка, Арад, Нађлак, Семлак, Павлиш, Јенова, Глоговац, Шољмош, итд.).

Срби из тих крајева су се тада преселили на територију Руског царства, на простору данашње Украјине.

Нова Србија

Једна од две такве војне провинције у Руском царству носила је назив Нова Србија (Ново-Сербія, Нова Сербиа). Постојала је од 1752. до 1764. и њен административни центар био је Новомиргород (укр. Новомиргород). Назив је добила по Србима који су се 1752. године из Аустријског царства населили у Руско, углавном са територије данашње Војводине али и данашње Хрватске, Румуније и Мађарске.

У новој домовини Срби су основали многа села, углавном са истим именима као и у старој. Многа од тих села су и до данас задржала своја имена.

Историјска карта: Нова Сербија (1752-1764) – аутор Владимир Иванович Миљчев (укр. Володимир Іванович Мільчев), историчар, Запорошки огранак Института за археографију и изворе Националне академије наука Украјине (Запорізьке відділення Інституту археографії та джерелознавства ім. М.С. Грушевського НАН України):

(фото: www.hbds.ru)
Накарти се могу видети следећа места:
  1. Бечеј (Беча) - по Бечеју у Војводини, данашња Олександрија (укр. Олександрія);
  2. Вараждин (Вараждін) - по Вараждину у Хрватској, данашњу Протопопивка (укр. Протопо́півка);
  3. Вилагош (Вілагош) - по Вилагошу, данашњој Ширији (рум. Șiria) у Румунији, данас Деривка (укр. Дері́ївка);
  4. Вршац (Вершац) - по Вршцу у Војводини, данашњи Вершац (укр. Ве́ршаці);
  5. Вуковар (Вуковар) - по Вуковару у Хрватској, данашња Букварка (укр. Бу́кварка);
  6. Глоговац (Глаговац) - по месту Глоговац, данашња Косивка (укр. Косі́вка);
  7. Земун (Земун) - по Земуну (од 1934. у саставу Београда), данас Успенка (укр. Успе́нка);
  8. Кањижа (Каніж) - по Кањижи у Војводини (укр. Ка́ніж);
  9. Ковин (Ковин) - по Ковину у Војводини, данас више не постоји; 
  10. Мартонош (Мартонош) - по Мартоношу у Војводини, данас Мартоноша (укр. Мартоно́ша);
  11. Мондорлак (Мандорлак) - по Мандорлаку у Румунији, данас више не постоји;
  12. Мошорин (Мошорин) - по Мошорину у Војводини (укр. Мошо́рине);
  13. Надлак (Надлак) - по Надлаку (рум. Nădlac) у Румунији (укр. На́длак);
  14. Павлиш (Павлиш) - по Павлишу у Војводини (укр. Павлиш);
  15. Панчево (Панчево) - по Панчеву у Војводини (укр. Па́нчеве);
  16. Семлик (Семлик) - по Семлаку (рум. Semlac) у Румунији, данашња Скалева (укр. Скалева);
  17. Сента (Сента) - по Сенти у Војводини, данашња Родникивка (укр. Родникі́вка);
  18. Сентомаш (Сентомаш) - по Сентомашу (сада Србобран) у Војводини, данас више не постоји;
  19. Сланкамен (Сланкамінь) - по Сланкамену у Војводини, данас више не постоји;
  20. Сомбор (Самбор) - по Сомбору у Војводини, данашња Дикивка (укр. Ди́ківка);
  21. Суботица (Суботіца) - по Суботици у Војводини (укр. Су́ботці);
  22. Фелдвар (Федвар) - по Фелдварцу (сада Бачком Градишту) у Војводини, данашњи Пидлисно (укр. Підлі́сне);
  23. Чанад (Чонад) - по Ченаду (рум. Cenad) у Румунији, данас више не постоји;
  24. Чонград (Чонград) - по Чонграду (мађ. Csongrád) у Мађарској, данас Велика Андрусивка (укр. Вели́ка Андру́сівка);
  25. Шолмош (Шолмош) - по Шољмошу (рум. Șoimoș) у Румунији, данас Калантајев (укр. Калантаїв).
Славеносрбија 

Славеносрбија (Славјаносербија, Славо-Сербиа) је било подручје у Руском царству, административна област која је постојала од 1753. до 1764. године, на десној обали реке Доњец (између ушћа река Бахмут и Лугањ).

Историјска карта: Славеносрбија (1753-1764) - аутор Владимир Иванович Миљчев

Карта Славеносрбије (фото: www.wikimedia.org)
Положај некадашње Славеносрбије на простору данашњих Доњецке
области и Лугањске области у Украјини (фото: 
www.wikimedia.org)


Положај некадашњих покрајина Нове Србије и Славеносрбије на простору
данашње Украјине (фото: www.wikimedia.org)

„Негујмо српски језик“ (видео спотови)

Поред постера, креирани су и промотивни спотови који ће бити емитовани на Студију Б (www.studiob.rs).

обзиром => с обзиром
извинеш => извиниш
сумљаш => сумњам

сво време => све време
глумео => глумио
глумети => глумити

користно => корисно
до виђења => довиђења

код колима => код кола
јер треба => јел' треба
јел' требам => јел' треба *

инфракт => инфаркт
извинем => извиним

шангарепа => шаргарепа
сумљам => сумњам

одкад => откад
требамо => треба

користно => корисно
до гледања
до слушања
до виђења => довиђења

безвезе => без везе
престава => представа

еуро => евро
дванес' => дванаест

доћићу => доћи ћу
у вези тога => у вези са тим
шчим?

контактирати (некога) => контактирати с неким
једампут => једанпут
штаћеш => шта ћеш

~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ 

ЈУТЈУБ КАНАЛ:

Српске народне изреке

Избор добрих и мудрих српских народних изрека.

(Фото: www.briarpress.org)
  • Ајде, нека је са срећом!
  • Ајд' у здравље! Сретна дана и од Бога здравља!
  • Ајмо, с Божјом помоћи.
  • Ако буде здравља, биће и среће.
  • Ако извршаваш Божје заповести, добићеш снагу.
  • Ако има века, има и лека.
  • Ако имаш брата, чувај и побратима!
  • Ако је изгубљена битка, није рат.
  • Ако је кратак дан, дуга је година.
  • Ако је циљ велики, пут није тежак.
  • Ако ми желиш добро, не хвали ме.
  • Ако не видимо Бога, видимо његово дело.
  • Ако не знаш шта данас да радиш, изађи на праг да видиш шта ради комшија.
  • Ако не могу помоћи, нећу ни одмагати.
  • Ако не можемо како хоћемо, а ми ћемо како можемо.
  • Ако не можемо како хоћемо, ми ћемо како морамо.
  • Ако не почнеш, нећеш ни завршити.
  • Ако нећеш, а ти пољуби па остави.
  • Ако се од малих грехова ишчувамо, у велике грехове никад нећемо пасти.
  • Ако си задовољан оним што имаш, ниси сиромашан!
  • Ако ти је црква далеко, није молитва.
  • Ако хоћеш ма какву поправку у свету, почни од себе.
  • Ако човек не може бити леп и богат како би желео, може бити добар и поштен.

  • Беспослица, вражја узглавница.
  • Било је све како је Бог рекао.
  • Бити дика роду своме.
  • Бити задовољан са малим.
  • Бити заједно у добру и у злу.
  • Бити изнад ситуације. 
  • Бити од речи.
  • Бити у Божјој милости.
  • Благо Божије.
  • Благо ономе коме разум у срцу почива.
  • Благо оном ко зна да не зна, а хоће да зна.
  • Благословене многе ручице. (Много руку много и уради)
  • Благослови, Боже!
  • Богат сељак, богата земља.
  • Бог га драги помогао.
  • Бог га позвао себи. (Умро)
  • Бог даје тежаку, а не лежаку.
  • Бог да му душу прости!
  • Бог дао, Бог узео.
  • Бог драги зна!
  • Бог зна шта је боље!
  • Бог с вама и сви свеци!
  • Бог им дао, а ђаво напутио на зло.
  • Бог је дао ноћ за спавање.
  • Бог једна врата затвори, а стотину отвори.
  • Бог је драги с нама!
  • Бог је узео себи.
  • Бог ми је сведок!
  • Бог му платио!
  • Бог на небу, а отац на земљи.
  • Бог на небу, а цар на земљи.
  • Бог није у сили, него у правди.
  • Богом дано.
  • Богом ти просто!
  • Бог с вама, људи!
  • Бог све види!
  • Бог све зна!
  • Бог силу не воли, сила Бога не моли.
  • Бог с тобом!
  • Бог те је послао. (Дуго очекивани.)
  • Бог те покаро. (Кад се неком, ко је учинио неправду, нешто лоше деси.)
  • Бог те чуо.
  • Бог ти дао здравља и дуга века!
  • Бог ми помогао! (Одговор на: Помози Бог!)
  • Бог ти помогао па ти нико наудити не могао!
  • Бог ће га мили знати.
  • Бог ће дати, па ће добро бити.
  • Бог уме даровати кад се не надаш.
  • Богу хвала, добро. (На питање: „Како си?“)
  • Боже, благи!
  • Боже, дај му памети!
  • Боже здравља, и свега ће бити!
  • Боже здравља! (Има времена.)
  • Боже ме прости!
  • Боже ме саклони!
  • Боже ми помози и мајко Божија.
  • Беже ми прости, грешном!
  • Боже овесели, удај и ожени!
  • Боже, опрости им, не знају шта раде!
  • Боже сачувај! (У смислу: Не! Никако!)
  • Божја воља.
  • Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака.
  • Болест је добар лек против многих грехова.
  • Боље да сиротујеш, него да срамотујеш.
  • Боље знати, него имати.
  • Боље је бити сам, него у лошем друштву.
  • Боље је добар комшија, него родна година.
  • Боље је доброга служити, него рђавом заповедати.
  • Боље је на правом путу пешачити, него на кривом јашити.
  • Боље је немати, него отимати.
  • Боље је неправду трпети, него је чинити.
  • Боље је не рећи, него реч не одржати.
  • Боље је паметна глава, него долина пара.
  • Боље је поклизнути ногом, него језиком.
  • Боље је поштено умрети, него срамотно живети.
  • Боље је поштење у сиромаштву, него непоштење у богатству.
  • Боље је самоћовати, него срамотовати.
  • Боље је са мудрим орати, него с лудим вино пити.
  • Боље је са мудрим плакати, него с лудим певати.
  • Боље је сироту жену узети, него се с богатом чупати.
  • Боље је скапати од рада, него од глади.
  • Боље је скапати од рада, него од нерада.
  • Боље је с памећу, него са снагом радити.
  • Боље је у колиби певати, него у двору плакати.
  • Боље мање, а боље.
  • Боље паметно ћутати, него лудо говорити.
  • Боље поштена смрт, него срамотан живот.
  • Боље се и са пола пута вратити, него погрешним путем до краја ићи.
  • Боље се ногама спотаћи, него језиком.
  • Боље се оградити добрим комшијама, него добром оградом.
  • Боље се са губитком опаметити, него с добитком полудети.
  • Боље ти је изгубити главу, него своју огрешити душу.
  • Боље укор мудрога, него хвала лудога.
  • Борити се за крст часни и слободу златну.
  • Брзорек човек, пун греха.
  • Будаласта снага брзо малакше.
  • Буди господар твоме благу, а не оно теби.

(Фото: www.wikimedia.org)
  • Да би стигао даље, порани!
  • Дабогда вам се на добро долазило.
  • Дабогда му се рука посветила кад је то урадио.
  • Дабогда му се уста позлатила!
  • Дабогда од њега настануло племе! (Добар човек.)
  • Дабогда ти долазили на радост!
  • Дабогда ти родило и где не сијао!
  • Дабогда ти родило и на камену!
  • Дабогда ти се руке позлатиле!
  • Дабогда ти се руке посветиле!
  • Дабогда ти се свака позлатила!
  • Дабогда цара служио, а син ти царовао!
  • Да Бог мили сачува!
  • Давати капом и шаком.
  • Давати обема рукама.
  • Да га Бог поживи!
  • Да га гладан слушаш.
  • Да га на рану привијеш – исцелио би је!
  • Да га нема, ваљало би га измислити.
  • Да га не поменеш седећи. (Заслужује поштовање.)
  • Да га носиш у води ко прву помоћ. (Добар човек.)
  • Дај Боже, да се Срби сложе.
  • Дај Боже, да се Срби сложе, обоже и умноже.
  • Дај Боже здравља!
  • Да је боље не би ваљало. (На питање: „Како си?“)
  • Да је више таквих, друге би нам птице певале.
  • Даје и што му не иштеш.
  • Дајем вам моју часну реч.
  • Да је привијеш на рану. (За добру жену.)
  • Дај ми Боже добре људе и од добре сорте.
  • Дај ми Боже снаге да све то могу урадити.
  • Дај ономе ко има мање од тебе, али се не хвали.
  • Дај цару царево, а Богу божије.
  • Да ли си крштен?
  • Да може дуже овако! (На питање: „Како си?“)
  • Да му Бог да лепог здравља и сваког берићета.
  • Да не да Господ Бог ником такву срамоту.
  • Да не кваримо. (На питање: „Јеси ли добро?“)
  • Да непријатељу не пожелиш.
  • Да не чује зло!
  • Дао би капу с главе.
  • Дао би кошуљу с леђа.
  • Дао би око за њега.
  • Дао би своју руку за њега.
  • Дао Бог дан, даће и хлеба.
  • Дао јој Бог, а људи не могу да јој узму.
  • Дао ти Бог добро здравље и големо благо!
  • Дао ти Бог свако добро!
  • Да плачеш од миља.
  • Да радимо ко људи, а да пијемо ко волови. (Волови пију воду умерено.)
  • Дарежљивост није у џепу, него у срцу.
  • Даровао је Господ Бог издашно. (Лепа жена.)
  • Даровноме коње зуби се не гледају.
  • Дар с неба.
  • Даруј брате хришћанине!
  • Да се као људи погледамо у очи.
  • Да се погледамо у очи.
  • Да се похвали, а да се не поквари.
  • Да се прича и приповеда док је света и века.
  • Да се у добру видимо!
  • Да се човек прекрсти.
  • Да си брже овамо, него тамо.
  • Да си жив и здрав!
  • Да си жив и здрав, а уз леђа ти долина!
  • Да си здрав и весео, и уз брдо брз.
  • Да си јабука, да те у недра метне!
  • Да си тражио, не би боље добио.
  • Да си цвет, да те за капом носи!
  • Да сутра умрем, не би ми било жао.
  • Да те Бог мили сачува.
  • Дати Богу душу.
  • Дати кору хлеба.
  • Дати на реч и Божју веру.
  • Дати неком прилику.
  • Дати одрешене руке.
  • Дати од срца.
  • Дати пример.

(Фото: www.korisnaknjiga.com)

НАСТАВИЋЕ СЕ...

Извор: Ђоко Стојичић, „Српске народне изреке“, Новости, Београд, 2006.

Настанак арапских бројева

Која је логика иза арапских бројева?

Према једној теорији која се појавила на интернету, све се своди на углове тј. облик сваког броја повезан је са бројем углова који тај облик чине, а да се могу разликовати један од другог.
  • Јединица – чине је две линије које се врховима додирују и чине један унутрашњи угао;
  • Двојка – две паралелне, водоравне линије, и трећа линија која спаја крај прве сапочетком друге линије, правећи два унутрашња угла са прве две линије, итд.
  • Нула нема ниједан угао.

(Фото: www.orthohelp.com)
Облик прва четири броја, везано за број углова који га чине и број који представљају, делују логично. То се односи и на симбол за нулу. Шестица и осмица се такође уклапају у теорију.

(Фото: www.mrgori.com)

Настанак арапских бројева

Која је логика иза арапских бројева?

Према једној теорији која се појавила на интернету, све се своди на углове тј. облик сваког броја повезан је са бројем углова који тај облик чине, а да се могу разликовати један од другог.
  • Јединица – чине је две линије које се врховима додирују и чине један унутрашњи угао;
  • Двојка – две паралелне, водоравне линије, и трећа линија која спаја крај прве сапочетком друге линије, правећи два унутрашња угла са прве две линије, итд.
  • Нула нема ниједан угао.

(Фото: www.orthohelp.com)

Облик прва четири броја, везано за број углова који га чине и број који представљају, делују логично. То се односи и на симбол за нулу. Шестица и осмица се такође уклапају у теорију.

(Фото: www.mrgori.com)

Странци певају на српском

Порториканка Самира Парила (Samira Parrilla) 
пева „Чија је оно звијезда“ Здравка Чолића

Самира Парила пева „Ој, Косово!“

Корејка Мими Понзонби (Mimi Ponsonby) 
пева „Сузе бришу све“ Лепе Брене

Кинез из Аустралије пева „Ђурђевдан“

Руска певачица Наталија Чаплигина (Наталья Чаплыгина) 
пева „Оро“ Јелене Томашевић

Украјинац пева „Ти си ми у крви“ Здравка Чолића 
у украјинској верзији емисије „Ја имам таленат“

„Кубански козачки хор“ (Кубанский Казачий Хор) 
из Русије пева „Тамо далеко“

Рус Олег Кухта (Олег Кухта) пева „Тамо далеко“


ЗА ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА:
Руска певачица: Ко да ми отме из моје душе Косово?

ЊИХОВИ ЈУТЈУБ КАНАЛИ

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...