Хиџријски календар

Исламски календар, познат и као хиџријски календар је календар који се званично користи у многим муслиманским земљама, као и за одређивање исламских празника.

Прва година хиџријског календара је она које је Мухамед извршио хиџру тј. сеобу из Меке у Медину, услед притиска и прогона који су на њега вршили његови суграђани. Свака година се означава хиџретском годином, и означава са Х (од Хиџре) или А.Х. (од Анно Хегирае), а код нас и са Х.Г.

Хиџријски календар траје 354 дана, са по 12 месеци у свакој години.

С обзиром да је свака година по хиџријском календару 11 или 12 краћа од оне по јулијанском или грегоријанском календару, исламски празници према јулијанском или грегоријанском календару сваке године падају за по 11 или 12 дана раније у односу на претходну.

Хиџријски календар је месечев календар тј. проток времена се мери према месечевим менама. Једна пуна месечева мена тј. промена од младог до пуног месеца и опет до младог месеца означава промену једног месеца према хиџријском календару.

Називи за месеце у хиџријском календару на арапском језику:

1. Muharram - "забрањени"

2. Safar - "празни"

3. Rabi' al-awwal - "прво пролеће"

4. Rabi' al-athani - "друго (последње) пролеће"

5. Jumada al-awwal - "први месец исушене земље"

6. Jumada al-thani - "други (последњи) месец исушене земље"

7. Rajab - "поштовање" или "почаст"

8. Sha'aban - "расути"

9. Ramadan - "спржени"

10. Shawwal - "уздигнути"

11. Dhu al-Qi'dah - "(месец) примирја"

12. Dhu al-Hijjah - "(месец) ходочашћа"

Хиџретски календар почиње од 16.7.622. године по јулијанском календару, што је по хиџретском календару 1. Мухаррам 1 ХГ.

Islamic Calendar, IslamicFinder.org
Islamic Date Converter, IslamicFinder.org
Calendar Converter, fourmilab.ch
Convert a date, CalendarHome.com

За мене неће (Не для меня)

Тужна руска војничка песма, војника који одлази у рат из којег не очекује да се врати. У њој се мири са својом судбином, и са свим оним што оставља и што му је срцу драго, а што верује да неће дочекати, или што неће имати прилике поново да доживи.

Не для меня

За мене неће...

Не для меня придёт весна

Не для меня Дон разольётся

Там сердце девичье забьётся

С восторгом чувств не для меня.

За мене неће доћи пролеће,

За мене се неће Дон пролити,

За мене неће девојачко срце заиграти,

Препуно љубави - не за мене.

Не для меня журчат ручьи

Звенят алмазными струями

Там дева с чёрными бровями

Она растёт не для меня.

За мене неће жуборити потоци,

Нити ће пролетети авиони,

Тамо је девојка са црним обрвама

Али она не стасава за мене.

Не для меня цветут сады

В долине роща расцветает

Там соловей весну встречает

Он будет петь не для меня.

За мене неће процветати баште,

Нити у долини шумарак расцветати,

У ком се славуј среће са пролећем,
Он неће запевати за мене.

Не для меня придёт Пасха

За стол родня вся соберётся

Христос Воскрес из уст польётся

В Пасхальный день не для меня.

Вино по рюмочкам польётся

Такая жизнь не для меня.

За мене неће доћи Васкрс,

Када се за столом сва родбина окупи,

Са "Христос васкрсе" једни друге поздрављају,

Васкрњи дан неће доћи за мене.

Вино ће из бокала потећи

Али такав живот мене не чека.

А для меня кусок свинца

Он в тело белое вопьётся

И кровь горячая прольётся

Такая жизнь брат ждёт меня.

И слёзы горькие польются

Такая жизнь брат ждёт меня.

Јер за мене је комад олова,

Које ће продрети у моје тело,

И врела крв ће се пролити,

Такав живот мене, брате мој, чека.

И горке сузе ће се пролити,

Такав живот мене, брате мој, чека.

Званични спот за песму у извођењу групе "Бабкины Внуки":

Спот за песму у извођењу групе "Бабкины Внуки":

Спот за песму, направљен на основу инсерата из филма "Тихи Дон" (Тихий Дон) из 2015:

О песми "Не для меня придёт весна", Википедија на руском

Српске народне приповетке

Српске народне приповетке Вукa Стефановића Караџића, објављене су у 3 његова дела.

Народне српске приповијетке, Беч, 1821:

1. Ђаволска сланина
2. Ђевојка, удовица и пуштеница
3. Еро и кадија
4. Еро и Турчин
5. Еро с онога свијета
6. Зашто у људи није табан раван?
7. Зла жена
8. Лаж за опкладу
9. Међед, свиња и лисица
10. Све, све, али занат
11. Слово иже, али сирца ниже
12. Шта је најгоре на свијету, или Пијан Србин и гладан Турчин

Српске народне приповијетке, Беч, 1853.

1. Аждаја и царев син.
2. Дивљан
3. Два новца
4. Дјевојка бржа од коња.
5. Дјевојка цара надмудрила.
6. Ђаво и његов шегрт.
7. Ђавоља маштанија и Божја сила
8. Ђевојка, удовица и пуштеница
9. За што у људи није табан раван?
10. Зла жена.
11. Зла маћеха.
12. Златна јабука и девет пауница
13. Златоруни ован
14. Змија младожења
15. Једна гобела у као а друга из кала
16. Како су радиле онако су и прошле
17. Калуђер и четири грјешника
18. Ко мање иште, више му се даје
19. Ко умије, њему двије
20. Коме Бог помаже, нико му наудити не може
21. Копање блага
22. Краљ и чобанин
23. Лаж за опкладу
24. Лијепе хаљине много којешта учине
25. Лисица се осветила вуку
26. Маћеха и пасторка
27. Међед, свиња и лисица
28. Међедовић
29. Милостива снаха и немилостива свекрва
30. Немушти језик
31. Опет змија младожења
32. Опет маћеха и пасторка
33. Очина заклетва
34. Пепељуга
35. Побратимски дарови
36. Права се мука не да сакрити
37. Правда и кривда
38. Соломуна проклела мати
39. Стојша и Младен
40. Три јегуље
41. Усуд
42. У цара Тројана козје уши
43. Цар Дукљан
44. Царева кћи овца
45. Црно јагње
46. Чардак ни на небу ни на земљи
47. Чудновата длака
48. Чудновата тица
49. Чудотворни нож

Српске народне приповијетке II, Беч, 1870:

1. Баш Челик
2. Биберче
3. Вилина гора
4. Гвозден човјек
5. Добра дјела не пропадају
6. Јарац живодерац
7. Кум риба
8. Лијек од мађија
9. Опет зла свекрва
10. Свети Сава и ђаво
11. Сунчарева мајка
12. Тица дјевојка
13. Три прстена
14. Ћела 
15. У лажи су кратке ноге
16. Цар хтио кћер да узме
17. Царев зет и крилата баба
18. Царева кћи и свињарче
19. Царичина снаха овца

Слика: www.dijaspora.nu

Атанасије Николић: Народне србске приповетке, I, Београд, 1842.

1. Ера, па Ера, или боље је умети него имати
2. Ништа није тајно што неће кадгод бити јавно

Јован Б. Војиновић: Српске народне приповетке, Београд, 1869.

1. Ко шта чини све себи
2. Шатар-бегови двори

Ђорђе Којанов Стефановић: Српске народне приповетке, Нови Сад, 1871.

• Влатко и мртви

Коста Ристић и Васа Лончарски: Српске народне приповетке, Нови Сад, 1891.

• Петар бега од смрти

Веселин Чајкановић: Српске народне приповетке, Београд, 1927.

1. Деведесет девет синова
2. До Златног Расуденца
3. Краварић Марко
4. Отац и његове кћери
5. Очев трс
6. Смрт кума
7. Царевић и дивова кћи

?

1. Жабица царица
2. К врагу по три длаке
3. Ковач и Роми Даба
4. Не помози, Боже!
5. Со и хлеб

Шаљиве приче Вукa Караџићa (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870):

1. А шта ти је? (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
2. Бекри-Мујо (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
3. Боник и болест (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
4. Вина мијех и његова пјесма (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
5. Грјешник и луди исповједник (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
6. Ђаволска сланина (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
7. Еро и кадија (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
8. Еро с онога свијета (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
9. Еро и Турчин (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
10. Жеђа и вино (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
11. За што се свети Игњатије зове Богоносац (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
12. За што су простаци сиромаси (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
13. Зет и пуница (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
14. Зет у пуницама (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
15. Зла жена сачувала мужа (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
16. Кад се арчи нек се арчи (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
17. Како се Краљевић Марко јунаштву научио (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
18. Како се медвјед преварио (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
19. Како Циганин научи коња гладовати (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
20. Капа и сват (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
21. Кафа и њезино црнило (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
22. Ко је то? – Никола! (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
23. Ко није добро свезао? (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
24. Крепао котао (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
25. Кудров и кусов (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
26. Кум и његова прасица (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
27. Љениви слијепац (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
28. Млада и Циганин (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
29. Мој је предњак (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
30. Несретнику се не може помоћи (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
31. Оклад шта је најбјеље (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
32. Пијесак и свети Петар (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
33. Поп и парохијани (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
34. Сељани купују памет (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
35. Сељанин и господар (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
36. Слово иже, али сирца ниже (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
37. Утопио се поп што није руку дао (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
38. Хоће воденичар у војску (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
39. Циганин и властелин (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
40. Циганче, па циганче! (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
41. Шта је најгоре на свијету, или Пијан Србин и гладан Турчин (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)

Митови и примери из праксе међународног маркетинга

Шевролет – „Нова“

Постоји прича да је Шевролет (Chevrolet) свој нови модел аутомобила под називом „Нова“ (Nova) морао да повуче са тржишта Латинске Америке јер на шпанском „Но ва“ (No va) буквално значи „онај који (неће да) иде“. [2]

Ипак, у питању је само мит.

Пепси - „Диже Ваше претке из мртвих!“

Компанија Пепси (PepsiCo) је у периоду од 1963. до 1967. користила слоган који би се могао превести као „Живните уз Пепси! Припадате Пепси генерацији!“ (Come Alive! You're In The Pepsi Generation). 

Постоји тврдња да је Пепсијев слоган „Живните уз Пепси!“ (Come Alive With Pepsi!) у Кини погрешно преведен као „Пепси враћа Ваше претке из мртвих“ (Pepsi Brings Your Ancestors Back From the Dead).

Након јачања продаје, Пепси се одлучио на улазак и на страна тржишта. Наступили су са слоганом „Помаже им да оживе“ (helps 'em come alive). Постоји прича да је, када је кампања са тим слоганом лансирана у Кини, њихова продаја драстично опала јер су људи у Кини тај слоган доживели као обећање да ће Пепси вратити њихове претке из мртвих (Pepsi will bring your ancestors back from the dead). [1]

Ипак, иако се овај пример често понавља у многим примерима лоше праксе у међународном маркетингу, ова прича није потврђена. [1]

Слика: www.chinastockdigestblog.com

Локумове Божићне честитке

Локум (Locum), шведска компанија а управљање некретнинама, је 1991. слала Божићне честитке својим корисницима. Из жеље да и у свој лого унесу мало празничног духа, уместо слова „о“ у свом логоу убацили су срце. Ипак, то срце у логоу многима је дало и друге асоцијације. [2]

Слика: glantz.net

„Оранџ“ – наранџаста револуција

Телекомуникациона компанија „Оранџ“ (Orange) је 1994. покренула кампању у Северној Ирској. Њихов слоган „Будућност је сјајна... Будућност је Оранџ/наранџаста“ (The future’s bright … the future’s Orange). У жаргону Северне Ирске, израз „оранџ“ (наранџаст) се односи на "Наранџасти ред" (the Orange Order), тзв. оранжисте, протестанску организацију коју многи римокатолици виде као претећу и секташку. Тако се њихов слоган могао практично разумети као „Будућност је сјајна, будућност је протестантска, лојалистичка“, тако да није наишао на одобравање међу римокатоличком ирском популацијом. [2]

Слика: mothertongue.com

Паф марамице

Паф (Puffs) марамице имале су велики изазов када су улазиле на немачко тржиште, пошто израз „паф“ (puff) у Немачкој означава јавну кућу. Исти бренд имао је проблема и на британском тржишту јер је то у представља Великој Британији врло омаловажавујући израз за хомосексуалца. [2]

Слика: goodhousekeeping.com

Извори

[1] David Mikkelson: Was 'Come Alive With Pepsi' mistranslated in China as 'Pepsi Brings Your Ancestors Back from the Dead'?, Snopes.com

[2] Say what??? Campaigns that failed to translate, Glantz Design, 02/2012

[3] 5 Marketing Translation Mistakes, TranslateMedia, 2.12.2011.

Рачунање датума према црквеним празницима

Рачунање дана и датума се у народу раније обављало на специфичан начин, напамет, на основу најважнијих црквених празника.

Тако, Милан Вуковић у својој књизи Народни обичаји, веровања и пословице код Срба наводи:

• Мали Божић, или Васиљевдан, је седам дана после Божића, и пада на исти дан када је и Божић;
• Свети Сава је три недеље после Божића;
• Свети Трифун пада у половини шесте недеље после Божића;
• Спасовдан пада у шести четвртак после Великог Четвртка;
• Духови падају у осму недељу после Ускрса;
• Ивањдан је на пола године после Божића;
• Од Петровдана до Илиндана три недеље;
• Од Илиндана до Велике госпојине 27 дана;
• Од Велике госпојине до Мале госпојине три недеље;
• Од Мале Госпојине до Михољдана три недеље;
• Од Михољдана до Лучиндана три недеље;
• Од Лучиндана до Аранђеловдана три недеље;
• Од Аранђеловдана до Божићних поклада седам дана;
• Од Поклада до Никољдана три недеље;
• Од Никољдана до Божића 19 дана.
• Ваведење пада у седми дана божићњег поста.
• Којег дана у недељи се слави Аранђеловдан, тог дана су и Никољдан и Стевањдан.

Црквени (Православни) непокретни празници на основу којих се у том примеру рачуна време:

• 7. јануар - Рождество Христово (Божић)
• 14. јануар - Свети Василије Велики
• 27. јануар - Свети Сава, Први Архиепископ српски
• 14. фебруар - Свети мученик Трифун
• 12. јул - Свети апостоли Петар и Павле (Петровдан)
• 2. август - Свети пророк Илија (Илиндан)
• 28. август - Успеније Пресвете Богородице (Велика Госпојина)
• 21. септембар - Рождество Пресвете Богородице (Мала Госпојина)
• 12. октобар - Свети Киријак Отшелник (Михољдан)
• 31. октобар - Свети апостол и јеванђелист Лука (Лучиндан)
• 21. новембар - Сабор светог Архангела Михаила и осталих бестелесних сила (Аранђеловдан)
• 27. новембар - Божићне покладе
• 19. децембар - Свети Николај, Архиепископ мирликијски (Никољдан).

Извори:

Милан Т. Вуковић: Народни обичаји, веровања и пословице код Срба, Београд, 1985.

Паскалова опклада у вези постојања Бога

Блез Паскал (Blaise Pascal, 1623-1662) био је француски математичар, физичар и филозоф.

Паскалов најпознатији рад из филозофије је Мисли. Овај рад садржи и Паскалову опкладу као доказ да веровање у Бога је разумно само са пратећим аргументима.

Верујеш у Бога.

• Ако Бог постоји, идеш у рај после смрти; што значи да имаш бескрајну добит.
• Ако Бог не постоји, губиш; твој губитак је коначан и самим тим занемарљив.

Не верујеш у Бога.

• Ако Бог постоји, идеш у пакао; губитак је бескрајан.
• Ако Бог не постоји, твоја добит је коначна и самим тим занемарљива.

Ћирилични интернет домен .СРБ

Србија је 3.5.2011. године постала друга земља на свету којој је интернет корпорација за додељивање имена и бројева одобрила употребу ћириличког домена на интернету. Први сајтови са овим доменом регистровани су 27. јануара 2012. године (тј. 13.1) на дан светога Саве, првог Архиепископа српског. [3] [4] [2]

Део је породице интернационализованих назива домена (Internationalized Domain Name, IDN), тј. назива домена који нису написани енглеским алфабетом. [4]

Слика: adriahost.rs

Први интернационализовани домени највишег нивоа (IDN ccTLD) активирани су 2010. године за три домена која користе арапско писмо - за Египат, Саудијску Арабију и Уједињене арапске емирате. Русија је исте године постала прва држава која је регистровала називе домена и на ћирилици, региструјући домен са ознаком .рф. После је и Србија добила свој ћирилични домен .срб, а касније и Украјина .укр, Белорусија .бел, и Македонија .мак.

Поред 30 слова ћирилице, називи СРБ домена могу да чине и цифре (од 0 до 9) и средња црта (-). Не смеју да садрже средњу црту на почетку или крају имена домена, као ни две застопне цртице на трећој и четвртој позицији. Назив може да садржи највише 63 ASCII знака. [4]

Технички, уопште није потребно писати www испред назива адресе сајта [4], а уместо www може се писати њњњ.

Регистрација је могућа, зависно од правног статуса корисника (без обзира да ли су домаћи или страни) у оквиру пет поддомена:

• .срб - за све кориснике (за сва правна и физичка лица),

• .пр.срб - привреда, предузеће, предузетник (за правна лица и предузетнике),
• .орг.срб - организација (за непрофитне организације),
• .обр.срб - образовање (за образовне установе и организације), и
• .од.срб - предлог од (за грађане, тј. физичка лица).

Поред наведених постоје још два, делегирана поддомена, али они нису доступни свим корисницима:

• .ак.срб - академска мрежа (за академску и научно-истраживачку мрежу Србије), и
• .упр.срб - органи управе (за државне органе Републике Србије). [2] [1]

Постер промотивне акције за .СРБ домен "Линкуј као што говориш!"
(слика: twimg.com)

СРБ домен је једини интернет домен на свету који омогућава да се адресе сајтова пишу онако како се и изговарају, захваљујући особености српског језика. [3]

Уједно, покретање СРБ домена представља и остварење уставног права држављана Србије да користе своје (званично) национално писмо и за интернет домене.

Слика: www.domen.rs

Неки од примера .СРБ домена:

њњњ.срб - "Линкуј као што говориш!"

њњњ.ртс.срб - Радио телевизија Србије
њњњ.дигиталнодоба.срб

њњњ.ћириловање.срб - Пројекат "Ћириловање"

њњњ.чуварићирилице.срб - Удружење "Чувари ћирилице"

Извори:

[1] .СРБ домен - истине и заблуде, Domen.rs, 12.1.2015.
[2] Шта је .СРБ домен, њњњ.срб

[3] Срб домени (РНИДС), Ћириловање.срб

[4] .срб домени, Веб портал
[5] .срб домен, Орион телеком

Палмарис лонгус

Фото: wikimedia.org

Палмарис лонгус (лат. palmaris longus) је тетива руке која повезује лакат и зглоб, и која није заједничка за све људе.

Ova тетива се најбоље може видети када се рука ослони на равну површину, шака окрене на горе, а затим споје палац и мали прст, у исто време дижући длан на горе.

Како неки медији наводе, 10-15% људског становништва нема тај мишић [3] тј. од 3-60%, зависно од етничке групе. Тако, нпр. 16% припадника кавкаске расе нема ову тетиву, као ни 31% Нигеријаца нити 4,6% Кинеза [4].

Такође, оно што је интересантно јесте и да се може десити да особа има ту тетиву на једној руци а на другој да нема [4].

Фото: dailymail.co.uk

Слика: wikimedia.org

Извори:
[1] N. W. Thompson, B. J. Mockford, and G. W. Cran: Absence of the palmaris longus muscle: a population study, Ulster Medical Journal, 5/2001
[2] Our hand is still evolving, Evoanth, 6.2.2014.
[3] The simple test that proves the theory of evolution: Video explains what a single arm muscle tells us about our development, DailyMail, 21.3.2016.
[4] Check the evolution in your own body, All you need is Biology, 18.4.2016.
[5] Ako i vama iskače ova tetiva, vreme je da saznate nešto veoma važno o sebi!, Blic Žena, 2.9.2016.

Административна подела Хрватске

Република Хрватска подељена је на 127 градова, који су груписани у 20 жупа, осим града Загреба који има посебан статус.

Слика: roomsunce.com

Градови: Бакар, Бели Манастир, Белишће, Бенковац, Биоград на Мору, Бјеловар, Бузет, Бује, Валпово, Вараждин, Вараждинске Топлице, Велика Горица, Винковци, Вировитица, Вис, Водице, Водњан, Врбовец, Врбовско, Вргорац, Врлика, Вуковар, Гарешница, Глина, Госпић, Грубишно Поље, Дарувар, Делнице, Доњи Михољац, Доња Стубица, Дрниш, Дубровник, Дуга Реса, Дуго Село, Ђаково, Ђурђевац, Жупања, Забок, Загреб, Задар, Запрешић, Златар, Иванец, Иванић Град, Илок, Имотски, Јастребарско, Карловац, Кастав, Каштела, Клањец, Книн, Комижа, Копривница, Корчула, Краљевица, Крапина, Крижевци, Крк, Кутина, Кутјево, Лабин, Лепоглава, Липик, Лудбрег, Макарска, Мали Лошињ, Метковић, Мурско Средишће, Нашице, Нин, Нова Градишка, Новаља, Нови Винодолски, Нови Мароф, Новиград, Новска, Обровац, Огулин, Озаљ, Омиш, Опатија, Опузен, Ораховица, Орославје, Осијек, Оток, Оточац, Паг, Пазин, Пакрац, Петриња, Плетерница, Плоче, Пожега, Пореч, Преграда, Прелог, Пула, Раб, Ријека, Ровињ, Самобор, Славонски Брод, Света Недеља, Свети Иван Зелина, Сењ, Сињ, Сисак, Скрадин, Слатина, Слуњ, Солин, Сплит, Стари Град, Супетар, Триљ, Трогир, Умаг, Хвар, Хрватска Костајница, Црес, Цриквеница, Чабар, Чазма, Чаковец и Шибеник.

слика: wikimedia.org

Градови хрватске су груписани у 20 жупанија, изузев града Загреба који има посебан статус:

1. Загребачка жупанија - чини је 9 градова: Велика Горица, Врбовец, Дуго Село, Запрешић, Иванић Град, Јастребарско, Самобор, Света Недеља и Свети Иван Зелина.
2. Крапинско-загорска жупанија - чини је 8 градова: Доња Стубица, Забок, Златар, Клањец, Крапина, Кутина, Орославје и Преграда.
3. Сисачко-мославачка жупанија - чини је 5 градова: Глина, Новска, Петриња, Сисак и Хрватска Костајница.
4. Карловачка жупанија - чини је 5 градова: Дуга Реса, Карловац, Огулин, Озаљ и Слуњ.
5. Вараждинска жупанија - чини је 6 градова: Вараждин, Вараждинске Топлице, Иванец, Лепоглава, Лудбрег и Нови Мароф.
6. Копривничко-крижевачка жупанија - чинe је 3 града: Ђурђевац, Копривница и Крижевци.
7. Бјеловарско-билогорска жупанија - чини је 5 градова: Бјеловар, Гарешница, Грубишно Поље, Дарувар и Чазма.
8. Приморско-горанска жупанија - чини је 14 градова: Бакар, Врбовско, Делнице, Кастав, Краљевица, Крк, Мали Лошињ, Нови Винодолски, Опатија, Раб, Ријека, Црес, Цриквеница и Чабар.
9. Личко-сењска жупанија - чинe је 4 града: Госпић, Новаља, Оточац и Сењ.
10. Вировитичко-подравска жупанија - чинe је 3 града: Вировитица, Ораховица и Слатина.
11. Пожешко-славонска жупанија - чини је 5 градова: Кутјево, Липик, Пакрац, Плетерница и Пожега.
12. Бродско-посавска жупанија - чинe је 2 града: Нова Градишка и Славонски Брод.
13. Задарска жупанија - чини је 6 градова: Бенковац, Биоград на Мору, Задар, Нин, Обровац и Паг.
14. Осјечко-барањска жупанија - чини је 7 градова: Бели Манастир, Белишће, Валпово, Доњи Михољац, Ђаково, Нашице и Осијек.
15. Шибенско-книнска жупанија - чини је 5 градова: Водице, Дрниш, Книн, Скрадин и Шибеник.
16. Вуковарско-сремска жупанија - чини је 5 градова: Винковци, Вуковар, Жупања, Илок и Оток.
17. Сплитско-далматинска жупанија - чини је 16 градова: Вис, Вргорац, Врлика, Имотски, Каштела, Комижа, Макарска, Омиш, Сињ, Солин, Сплит, Стари Град, Супетар, Триљ, Трогир и Хвар.
18. Истарска жупанија - чини је 10 градова: Бузет, Бује, Водњан, Лабин, Новиград, Пазин, Пореч, Пула, Ровињ и Умаг.
19. Дубровачко-неретванска жупанија - чини је 5 градова: Дубровник, Корчула, Метковић, Опузен и Плоче.
20. Међимурска жупанија - чини је 3 града: Мурско Средишће, Прелог и Чаковец.
21. Град Загреб - чини је само град Загреб.

слика: wikimedia.org

Административна подела Руске федерације

Административну поделу Руске федерације чини 85 административних јединица: 22 републике (республика), 9 покрајина (край), 46 области (область), 3 федерална града, 1 аутономна област (автономная область) и 4 аутономна округа (автономный округ).

Слика: zanimljivostidana.com

Републике:

1. Република Адигеја (Республика Адыгея)
2. Република Алтај (Республика Алтай)
3. Република Башкортостан (Республика Башкортостан)
4. Република Бурјатија (Республика Бурятия)
5. Република Дагестан (Республика Дагестан)
6. Република Ингушетија (Республика Ингушетия)
7. Република Јакутија (Республика Саха - Якутия)
8. Република Кабардино-Балкарија (Кабардино-Балкарская республика)
9. Република Калмикија (Республика Калмыкия)
10. Република Карачајево-Черкезија (Карачаево-Черкесская республика)
11. Република Карелија (Республика Карелия)
12. Република Коми (Республика Коми)
13. Република Крим (Республика Крым)
14. Република Мариј Ел (Республика Марий Эл)
15. Република Мордовија (Республика Мордовия)
16. Република Северна Осетија - Аланија (Республика Северная Осетия - Алания)
17. Република Татарстан (Республика Татарстан)
18. Република Тува (Республика Тыва)
19. Република Удмуртија (Удмуртская республика)
20. Република Хакасија (Республика Хакасия)
21. Република Чеченија (Чеченская республика)
22. Република Чувашија (Чувашская республика)

Покрајине:

1. Алтајска покрајина (Алтайский край)
2. Забајкалска покрајина (Забайкальский край)
3. Камчатка покрајина (Камчатский край)
4. Краснодарска покрајина (Краснодарский край)
5. Краснојарска покрајина (Красноярский край)
6. Пермска покрајина (Пермский край)
7. Приморска покрајина (Приморский край)
8. Ставропољска покрајина (Ставропольский край)
9. Хабаровска покрајина (Хабаровский край)

Области:

1. Амурска област (Амурская область)
2. Архангелска област (Архангельская область)
3. Астраханска област (Астраханская область)
4. Белгородска област (Белгородская область)
5. Брјанска област (Брянская область)
6. Владимирска област (Владимирская область)
7. Волгоградска област (Волгоградская область)
8. Вологодска област (Вологодская область)
9. Вороњешка област (Воронежская область)
10. Ивановска област (Ивановская область)
11. Иркутска област (Иркутская область)
12. Јарославска област (Ярославская область)
13. Калињинградска област (Калининградская область)
14. Калушка област (Калужская область)
15. Кемеровска област (Кемеровская область)
16. Кировска област (Кировская область)
17. Костромска област (Костромская область)
18. Курганска област (Курганская область)
19. Курска област (Курская область)
20. Лењинградска област (Ленинградская область)
21. Липецка област (Липецкая область)
22. Магаданска област (Магаданская область)
23. Мурманска област (Мурманская область)
24. Нижегородска област (Нижегородская область)
25. Новгородска област (Новгородская область)
26. Новосибирска област (Новосибирская область)
27. Омска област (Омская область)
28. Оренбуршка област (Оренбургская область) 
29. Орловска област (Орловская область)
30. Пензенска област (Пензенская область)
31. Подмосковље (Московская область)
32. Псковска област (Псковская область)
33. Рјазањска област (Рязанская область)
34. Ростовска област (Ростовская область)
35. Самарска област (Самарская область)
36. Саратовска област (Саратовская область)
37. Сахалин област (Сахалинская область)
38. Свердловска област (Свердловская область)
39. Смоленска област (Смоленская область)
40. Тамбовска област (Тамбовская область)
41. Тверска област (Тверская область)
42. Тјуменска област (Тюменская область)
43. Томска област (Томская область)
44. Тулска област (Тульская область)
45. Уљановска област (Ульяновская область)
46. Чељабинска област (Челябинская область)

Федерални градови:

1. Москва (Москва)
2. Санкт Петербург (Санкт-Петербург)
3. Севастопољ (Севастополь)

Аутономна област:

1. Јеврејска аутономна област (Еврейская автономная область)

Аутономна окрузи:

1. Аутономни округ Јамалија (Ямало-Ненецкий автономный округ)
2. Аутономни округ Ненеција (Ненецкий автономный округ)
3. Аутономни округ Хантија-Мансија (Ханты-Мансийский автономный округ - Югра)
4. Аутономни округ Чукотка (Чукотский автономный округ)

Слика: wikimedia.org

Међународне ознаке за административну поделу Руске федерације, према ISO 3166-2:RU, Међународне организације за стандардизацију:

Републике:

• AD - Република Адигеја
• AL - Република Алтај
• BA - Република Башкортостан
• BU - Република Бурјатија
• CE - Република Чеченија
• CU - Република Чувашија
• DA - Република Дагестан
• IN - Република Ингушетија
• KB - Република Кабардино-Балкарија
• KC - Република Карачајево-Черкезија
• KK - Република Хакасија
• KL - Република Калмикија
• KR - Република Карелија
• KO - Република Коми
• ME - Република Мариј Ел
• MO - Република Мордовија
• SA - Република Јакутија
• SE - Република Северна Осетија - Аланија
• TA - Република Татарстан
• TY - Република Тува
• UD - Република Удмуртија
• Република Крим

Покрајине:

• ALT - Алтајска покрајина
• KAM - Камчатка покрајина
• KDA - Краснодарска покрајина
• KHA - Хабаровска покрајина
• KYA - Краснојарска покрајина
• PER - Пермска покрајина
• PRI - Приморска покрајина
• STA - Ставропољска покрајина
• ZAB - Забајкалска покрајина

Области:

• AMU - Амурска област
• ARK - Архангелска област
• AST - Астраханска област
• BEL - Белгородска област
• BRY - Брјанска област
• CHE - Чељабинска област
• IRK - Иркутска област
• IVA - Ивановска област
• KGD - Калињинградска област
• KEM - Кемеровска област
• KGN - Курганска област
• KIR - Кировска област
• KLU - Калушка област
• KOS - Костромска област
• KRS - Курска област
• LEN - Лењинградска област
• LIP - Липецка област
• MAG - Магаданска област
• MOS - Подмосковље
• MUR - Мурманска област
• NIZ - Нижегородска област
• NGR - Новгородска област
• NVS - Новосибирска област
• OMS - Омска област
• ORE - Оренбуршка област 
• ORL - Орловска област
• PNZ - Пензенска област
• PSK - Псковска област
• RYA - Рјазањска област
• ROS - Ростовска област
• SAK - Сахалин област
• SAM - Самарска област
• SAR - Саратовска област
• SMO - Смоленска област
• SVE - Свердловска област
• TAM - Тамбовска област
• TOM - Томска област
• TUL - Тулска област
• TVE - Тверска област
• TYU - Тјуменска област
• ULY - Уљановска област
• VGG - Волгоградска област
• VLA - Владимирска област
• VLG - Вологодска област
• VOR - Вороњешка област
• YAR - Јарославска област

Федерални градови:

• MOW - Москва
• SPE - Санкт Петербург
• Севастопољ

Аутономска област:

• YEV - Јеврејска аутономна област

Аутономни окрузи:

• CHU - Аутономни округ Чукотка
• KHM - Аутономни округ Хантија-Мансија
• NEN - Аутономни округ Ненеција
• YAN - Аутономни округ Јамалија

Федерални окрузи

Слика: wikimedia.org

Федерални окрузи:

1. Далекоисточни федерални округ (Дальневосточный федеральный округ)
2. Јужни федерални округ (Южный федеральный округ)
3. Поволшки федерални округ (Приволжский федеральный округ)
4. Севернокавкаски федерални округ (Северо-Кавказский федеральный округ)
5. Северозападни федерални округ (Северо-Западный федеральный округ)
6. Сибирски федерални округ (Сибирский федеральный округ)
7. Средишњи федерални округ (Центральный федеральный округ)
8. Уралски федерални округ (Уральский федеральный округ)

Привредне регије

Слика: wikimedia.org

Привредне регије (Экономическое районирование России):

1. Централни привредни регион (Центральный экономический район)
2. Центрально-Чернозёмный экономический район
3. Источносибирски привредни регион (Восточно-Сибирский экономический район)
4. Далекоисточни привредни регион (Дальневосточный экономический район)
5. Северни привредни регион (Северный экономический район)
6. Северокавкаски привредни регион (Северо-Кавказский экономический район)
7. Северозападни привредни регион (Северо-Западный экономический район)
8. Поволошки привредни регион (Поволжский экономический район)
9. Уралски привредни регион (Уральский экономический район)
10. Волго-Вятский экономический район
11. Западносибирски привредни регион (Западно-Сибирский экономический район)
12. Калињинградска област (Калининградская область)

Руски војни окрузи

Западни војни округ - црвено, Централни - зелено, Јужни - браон,
Источни - наранџасто, Северна флота - плаво (слика: wikimedia.org)

Руски војни окрузи:

1. Западни војни округ (Западный военный округ)
2. Северна флота (Северный флот)
3. Јужни војни округ (Южный военный округ)
4. Централни војни округ (Центральный военный округ)
5. Источни војни округ (Восточный военный округ)

Извор:

• Информациони билтен II-2

Симболика боја у Православљу

Може се приметити да свештене одежде црквених великодостојника током служења Свете Литургије нису увек црне, и да нису увек у истој боји. У питању су свештене одежде које се облаче у одређене прилике, већ према одређеном правилу и са одређеном симболиком.

Црквене одежде су одређених боја, од којих свака има одређено значење:

• бела боја - симбол радости, чистоте и просвећења;
• црвена боја - значење крви коју су пролили Христос и његови ученици, апостоли, светитељи и мученици;
• зелена боја - симбол наде на вечно блаженство, стечено заслугом Исуса Христа и даром Светога Духа; и
• црна и тамно црвена боја - кајање и жалост.

Тако, у Православљу постоји подела према одређеним приликама:

• беле одежде - се носе на Господње празнике, празнике Богородице и Светих који нису мученици;
• црвене - на празнике страдања Господњег, Светог Духа, Апостола и Мученика;
• зелене - у недељама пред Божић и након Богојављења;
• љубичасте - за постове и литије; и 
• тамне (тј. бордо, боје порфире) ο Великој Четрдесетници, за сахране и помене.

Кројачка радионица "Амфиа" наводи следећа правила, према Богослужебные указания из 2010. године (стр. 853-855) [линк]
Рођење Пресвете Богородице и сви Богородичини
празници  (до оданија закључно) . . . . . . . . . . . . . . . . .  ПЛАВА
Воздвижење Часног Крста (до оданија закључно)
и други празници у част Крста Господњег . . . . . . . .  БОРДО И ПУРПУР
Навечерје Христовог рођења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  БЕЛА
Христово Рођење (до оданија закључно) . . . . . . . . . .  ЗЛАТНА ИЛИ БЕЛА
Обрезање Господње, навечерје Богојављења,
Богојављење (до оданија закључно) . . . . . . . . . . . . . . .  БЕЛА
Сретење Господње (до оданија закључно) . . . . . . . . .  ПЛАВА ИЛИ БЕЛА
Припремне недеље Великог Поста . . . . . . . . . . . . . . . .  БЕЛА

Велики пост (седмични дани) . . . . . . . .  ТАМНО ПУРПУРНА ИЛИ ЦРНА
Суботе, недеље и полијелејни празници
у седмичним данима Великог Поста . . . .   ПУРПУРНA
Цвети . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  ЗЕЛЕНА ИЛИ БЕЛА
Велика Субота (на Литургији после читања Апостола) и почетак богослужења на Св. Пасху (до јутрења
првог дана Пасхе закључно) . . . . . . . . . . . .  БЕЛА
ПАСХА (до оданија закључно) . . . . . . . . .  ЦРВЕНА ИЛИ БЕЛА
Вазнесење Господње
(до оданија закључно) . . . . . . . . . . . . . . . . . .   БЕЛA

Света Педесетница (до оданија закључно) . . . . . . . . ЗЛАТНА
Рођење Св. Јована Крститеља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  БЕЛА
Св. Ап. Петар и Павле . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЗЛАТНА ИЛИ БЕЛА
Преображење Господње (до оданија закључно) . . . БЕЛА
Усековање главе Св. Јована Претече . . . . . . . . . . . . ЦРВЕНА ИЛИ БОРДО
Средњи Господњи празници, седмични и
недељни празници ван Великог Поста . . . . . . . . . . .  ЗЛАТНА (ЖУТА)

Дани Св. Бестелесних сила и св. девственика(ца) . БЕЛА ИЛИ ЦРВЕНА
Дани Св. Пророка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЗЛАТНА ИЛИ БЕЛА
Дани Св. Апостола . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЗЛАТНА, БЕЛА ИЛИ ЦРВЕНА
Дани Светитеља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЗЛАТНА
Дани Св. Мученика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЦРВЕНА
Дани Преподобних и Христа Ради јуродивих. .  ЗЕЛЕНА
Дани Св. Благоверних кнежева . . . . . . . . .  ЗЛАТНА, ЗЕЛЕНА ИЛИ ЦРВЕНА
Заупокојена богослужења (ван великог поста) . . БЕЛА
Св. тајна Крштења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .   БЕЛА
Св. тајна Венчања
(од недеље Томине до оданија Пасхе) . . . . . . . . . .   ЗЛАТНА ИЛИ БЕЛА

Ипак, ова правила нису строго одређена и свештеник их се не мора придржавати. Могу нпр. материјални разлози да спрече свештеника да набави све те различите одежде, како би их могао мењати зависно од прилике.

На Светој Гори, где се доста добро чувају стара предања, свештеници носе беле одежде приликом читања васкрсног јутарњег Јеванђеља недељом, а црвене ο Богородичним празницима. Пресвлаке Свете Трпезе и прекривачи Свештеног Предложења, током Велике Четрдесетнице и Пасхе, прате боје свештеничких одежди - пурпурне су или беле.

Извори:

• Уметничка кројачкарадионица Амфиа: Одежде
• Ампелос: Свештеничке одежде (галерија)
• Кројачка радионица Хаџи Момчило Тубин: Каталог - Свештеничке одежде 

Радмила Мисев: Трагање за духовним видом

Проф. Др Јован М. Фундулис: ПРЕЂЕОСВЕЋЕНА ЛИТУРГИЈА

Карте које приказују Балкан у 19. веку

Карте Балкана које приказују Балканско полуострво и историју Балкана 19. века.

1801.

слика: wikimedia.org

Нова мапа Турске у Европи, подељеној на њене покрајине (A New Map of Turkey in Europe, Divided into its Provinces, from the Best Authorities)

Карту израдио: Џон Кери (John Cary)

Објављено у: Cary's New Universal Atlas, containing distinct maps of all the principal states and kingdoms throughout the World. From the latest and best authorities extant, Лондон, 1808.

~1814.

слика: wikimedia.org

Турски поседи у Европи (Turkish Dominions in Europe)

Без потписа, сматра се да ју је израдио Џон Томсон (John Thomson).

Без напомене из које је године, сматра се да је из 1814.

Димензије: 47 cm х 34,3 cm

1818.

слика: wikimedia.org

Турска у Европи (Turkey in Europe)
Карту израдио: Џон Пинкертон (John Pinkerton)
Објављено у: Modern Atlas, from the Lates and Best Authorities, Exhibiting the Various Divisions of the World with its chief Empires, Kingdoms, and States; in Sixty Maps, carefully reduced from the Larges and Most Authentic Sources, Филаделфија, САД, 1818.

1827.

слика: wikimedia.org

Турска у Европи (Turkey in Europe)
Карту израдио: Ентони Финли (Anthony Finley)
Објављено у: A New General Altas, Comprising a Complete Set of Maps, representing the Grand Divisions of the Globe, Together with the several Empires, Kingdoms and States in the World; Compiled from the Best Authorities, and corrected by the Most Recent Discoveries, Филаделфија, САД, 1827.

1829.

слика: wikimedia.org

Карта Турске 1 - северне покрајине (Turkey I; Containing the Northern Provinces)

Издавач: Published under the superintendence of the Society for the Diffusion of Useful Knowledge.

Објављено: Лондон, 1829.

слика: wikimedia.org

Карта Турске 2 - северни део Грчке (Turkey II; Containing the Northern Part of Greece)

Издавач: Published under the superintendence of the Society for the Diffusion of Useful Knowledge.

Објављено: Лондон, 1829.

слика: wikimedia.org

Карта Турске 3 - Јужни део Грчке и Кандија (Turkey III; Containing the Southern Part of Greece and Candia)

Издавач: Published under the superintendence of the Society for the Diffusion of Useful Knowledge.

Објављено: Лондон, 1829.

1832.

слика: wikimedia.org

Турски део Европе (Turquie d'Europe)

Карту израдио: Félix Delamarche

Објављено у: Atlas De La Géographie Ancienne, du moyen âge, et modern, Adopté Par Le Conseil Royal, Париз, 1834.
Размера: 1: 6.336.000

Димензије: 30,5 cm х 33 cm

1836.

слика: wikimedia.org

Турска у Европи (Turkey in Europe)

Карту израдио: Џон Кери (John Cary)

Објављено: Лондон, 1836.
Димензије: 30,5 cm х 25,4 cm 

1850.

слика: wikimedia.org

Пограничне хришћанске и турске земље; према путовањима у региону доњег подунавља током 1850. и 1851. (The Frontier Lands of the Christian and the Turk; comprising travels in the regions of the Lower Danube in 1850 and 1851)
Карту израдио: Џејмс Хенри Скене (James Henry Skene)
Објављено: 1853.

1855.

слика: wikimedia.org

Турска у Европи (Turkey in Europe)
Карту израдио: Џозеф Хучинс Колтон (Joseph Hutchins Colton)
Објављено у: Colton's Atlas of the World Illustrating Physical and Political Geography, Vol 2, Њујорк, 1855. (1. издање)

1870.

слика: alabamamaps.ua.edu

Карта Турске у Европи и Грчкој (Turkey in Europe and Greece)

Објављено у: The Advanced Atlas, Единбург, Велика Британија, 1870.

Размера: 1: 5.069.000

1877.

слика: wikimedia.org

Етнографска карта европске Турске и њених вазалних држава у време почетка рата 1877.
Карту израдио: Карл Сакс (Karl Sax, I.) и R. Austro-Hungarian Consul at Adrianople.
Објавио: Imperial and Royal Geographical Society, Беч 1878.

слика: wikimedia.org

Етнографска карта европског дела Турске 1877. (Carte Ethnographique de la Turquie d'Europe)
Карту израдио: A. Synvet, Lith. E Olivier
Објављено у: Carte Ethnographique de la Turquie d'Europe, Константинопољ 1877.

Санстефански мир (1878)

слика: wikimedia.org

Промене у европској Турској од 1856 до 1878. (Changes in Turkey-in-Europe 1856 to 1878)
Карту израдио: J. G. Bartholomew

слика: wikimedia.org

Османско царство у Европи (Ottoman Empire in Europe 1870-8)

Издавач: Кембриџ јуниверсити прес (Cambridge University Press)

1891.

слика: wikimedia.org

Балканско полуострво (Balkan-Halbinsel. Übersicht)
Карту израдили: Adolf Stieler, August Heinrich Petermann, Carl Vogel, Hermann Berghaus, Hermann Hebnicht.
Објављено у: Adolf Stielers Handatlas
Издавач: Justus Perthes, Гота, Немачка, 1891.

1898.

слика: wikimedia.org

Објављено у: Histoire Et Géographie - Atlas Général Vidal-Lablache, Librairie Armand Colin, Париз, 1898.

- Historical Maps of the Balkan Peninsula, 1850-1900, University of Alabama