Фарбање црвених јаја за Васкрс

Фарбање јаја за Васкрс обичај је везан за свету равноапостолну Марију Магдалену, и догађај са римским царем Тиберијем. С обзиром да је она ширила хришћанство у околини Рима, изашла је и пред самог цара Тиберија, даривавши га црвеним јајетом, поздрављајући га речима "Христос васкрсе". Одатле и води порекло обичај фарбања јаја за Васкрс.

Отац Јустин Поповић у "Житијима светих", под житијем свете Марије Магдалене (за 22. јули, по јулијанском календару), наводи следећи опис:
По вазнесењу Господњем она пропутова многе земље благовестећи Христа, као и свети апостоли. Допутовавши у Рим, она изађе пред ћесара Тиберија, и предајући му јајце црвено обојено, поздрави га речима: „Христос воскресе!“ У исто време она оптужи ћесару Пилата за његову неправедну осуду Господа Исуса. Њену тужбу ћесар је примио, и Пилата преместио из Јерусалима у Галију, где је овај неправедни судија у немилости царској и у тешкој болести скончао. Потом света Магдалина из Рима отпутова у Ефес ка светом Јовану Богослову, коме је апостолски помагала у делу проповедања Еванђеља. Са великом љубављу према васкрсломе Господу и са великом ревношћу јављала је она Еванђеље свету као прави Христов апостол, због чега је и названа равноапостолна.
фото: www.pravoslavniroditelj.org
Извор:

Христов монограм

Христов монограм представља спој слова "Х" (хи) и "Р" (ро) грчког алфабета, почетних слова речи "Христос", што на грчком значи Спаситељ, симболишући тиме Исуса Христа. По тим почетним словима, познат је и као Хи-ро симбол.

У "Житијима светих" оца Јустин Поповића, за 21. мај (по јулијанском календару, по грегоријанском би то био 3. јун), може се наћи опис и начин настанка тог симбола.
Размишљајући о несрећном стању царевине, која узалуд иште заштиту од бездахних идола; о помоћи Божјој, указаној много пута и оцу његовом и њему; о политичким превратима који су се збили на његове очи; о срамној погибији трију лица која су заједно с њим делили врховну власт у империји, – он увиде да је безумље узалуд се држати непостојећих богова и остајати у заблуди после толиких доказа.
Усред таквих узбудљивих размишљања, Константин стаде узносити молитву Богу оца свога, да му Он сам открије истину о Себи, да му да храбрости и пружи десницу Своју у претстојећем потхвату. И ова молитва његова би услишена: Господ му се ускоро сам јави, утеши га и упути шта треба да ради. Јевсевије, савременик догађаја, казује оно што је сам лично чуо од цара Константина: „Једном после подне, причао је цар, када се сунце већ поче клонити западу, ја својим очима видех на небу Крст Господњи, направљен од звезда, који је сијао јаче од сунца, и на крсту написано: Овим побеђуј!“
То видеше и сви војннци, и војвода Артемије, који беху поред цара, и чуђаху се; али их и страх поче хватати, јер су незнабошци сматрали крст као рђав предзнак, као знак несреће и смрти, пошто су на крсну смрт били осуђивани разбојници и злочинци. И сам цар Константин беше у недоумици, и питаше се: Шта значи ова појава? Но наредне ноћи цару се у сну јави сам Господ Христос, и опет показа знамење чесног крста, и рече му: Начини овакав крст, и нареди да се носи пред твојом војском, и ти ћеш победити не само Максенција него и све непријатеље твоје.
Уставши од сна, цар исприча својим велможама своје сновиђење. Затим позва веште мајсторе и нареди им да на заставама израде чесни крст од злата, бисера и драгог камења, описавши им облик и изглед јављеног му знамења; усто нареди својим војницима да направе крсни знак на свима својим оружјима, на шлемовима и на штитовима. Поражен дивним виђењем, Константин одлучи у души да не поштује другог Бога осим Христа који му се јави. И позва к себи хришћанске свештенике, и упита их: Ко је тај Бог и какав је смисао знамења које виде? Саслушавши њихов одговор: о једином Богу, о тајни оваплоћења Његовог Сина Јединородног ради спасења људи, о крсној смрти Господа Исуса Који победи силу смрти, о крсном знамењу које му се јавило као о победном знаку, – Константин свесно и потпуно постаде хришћанин у души. Од тога времена он стаде усрдно читати Свето Писмо, и стално је поред себе имао свештенике, ма да још не беше примио свето крштење.
Призвавши Христа Бога као помоћника и заштитника, Константин са свом својом војском, пред којом је ношен чесни крст, крену из Галије у Италију против Максенција. А Максенције, пошто боговима принесе раскошне жртве и саслуша гатаре, осионо пође са великом војском у сусрет Константину. Штићен спасоносним знамењем крста, Константин, после три судара са противником, дође до пред сам Рим. Ту му нанесе одлучан ударац и коначан пораз. Сам Максенције даде се у бекство, али кад би на мосту преко реке Тибра, мост се по дејству силе Божје сруши, и он се удави са одабраним коњаницима својим, као некада Фараон са војском својом. Константин уђе у Рим свечано као победилац, дочекан од народа са великом радошћу. Свестан да је победу однео Божјом помоћу, Константин узношаше велику благодарност Богу што је силом часног и животворног крста победио тиранина, и нареди да се у средини града истакне застава са крстом. А потом, када захвални Римљани поставише статуу у част новога цара, Константин нареди да се у руке те његове статуе стави и учврсти високо копље у виду крста са следећим натписом на њему: „Овим спасоносним знамењем ослободих ваш град од јарма тирановог и повратих Римскоме народу пређашњи сјај и славу“.
Христов монограм у Јерусалиму

Христов монограм у ул. Пророка бр. 43, у Јерусалиму, Израел.

фото: wikimedia.org

Шах - борба две војске

Шах је игра за 2 играча, која се у Европи појавила у 12. веку, у време крсташких ратова.

Витезови темплари играју шах, илустрација из Libro de los juegos, 1283.
(фото: commons.wikimedia.org)
Шах је игра између два краља/владара (шах = краљ). Представља борбу 2 сукобљене војске, са пешадинцима, коњицом, краљем и краљицом и артиљеријом. Игра се не игра на срећу већ је потребно развијати тактику, и на сваки наш потез узимати у обзир да други играч може направити контра-потез.

Спартанска битка (фото: woodart.helena.com.tr)
Суштина игре је заробити или погубити супарничког краља пре него што он то учини Вашем. Краљ може бити нападан са свих страна, и то могу чинити сви припадници супротстављене војске. Сваки пут када је краљ нападнут мора се или уклоонити претња, уклањајући из даљег тока битке припадника супротстављене војске који га угрожава, или се краљ мора склањати ван тог утицаја, на сигурно. Краљ је заробљен или погубљен онда када је нападнут, и када више нема начина да уклони претњу тог нападача, нити да се склони од тог напада. Тада се каже да је „краљ мртав“ (шах-мат), и страна која која је заробила супарничког краља однела је победу.

Ипак, уколико су сви припадници војске тог краља уклоњени из даљег тока битке, или блокирани тако да се више не могу покренути, а ни сам краљ нема могућности нигде да се помери а да није нападнут и, иако је та војска на потезу, а ни тај краљ ни та војска не могу направити више ниједан потез, проглашава се да је борба нерешена (пат), јер и поред свега, тај краљ није остао заробљен, већ је остао на сигурном и утекао супротстављеној војсци.

Пешак / пион / пешадинац

„Пешаци“, или „пиони“, представља пешадију те војске, пешадинце који наступају само напред, корак по корак, и освајају територију док не дођу до другог краја табле. Крећу се само напред, само по једно поље (осим у случају првог потеза пешадинцем, када може одједном прећи 2 поља). Може да нападне припаднике супарничке војске само унапред укосо, на пољу испред себе, лево или десно од себе, уклањајући тог супарника из даљег тока битке и заузимајући његово поље.

Коњ / скакач / витез / коњаник

„Коњ“, или „скакач“, представља коњицу те војске, тј. коњанике или витезове (енг. knight), који могу да наступају у свим правцима, једини који могу да прескачу јединице своје војске, залазити у непријатељску територију и враћати се са ње, нападати непријатеља са стране или из непријатељске позадине. Њихово кретање није правилно, и то им даје велику маневарску предност. Они се крећу 2 поља у једно смеру, а онда заокрећу још једно поље лево или десно од тог смера.

Топ / кула / артиљерија

„Топ“, или „кула“ (утврђење), представља артиљерију те војске. Могу да гађају право испред себе, иза себе, лево или десно, и великог су домета тј. могу да прелазе колико год поља је потребно, до прве следеће фигуре у том смеру. Не могу прескакати друге фигуре, ни своје ни туђе. Након што оборе некога из противничке војске, заузимају и његово место.

Ловац / стрелац

„Ловац“, или „стрелац“, такође је великог домета, и „гађа“ припаднике противничке војске између својих и непријатељских редова. Такође је великог домета али се он креће (само) укосо, по дијагонали. Као и „топ“, такође је великог домета и напада ка првом припаднику субобљене војске. Такође не може да прескаче ни припаднике своје ни сукобљене војске.

Краљ

Централна фигура у овој игри, представља самог владара, онога ко и управља целом војском. Суштина целе игре је заштитити свог краља и заробити супарничког. Креће се само по једно поље, у било ком смеру. На тај начин може уједно и да нападне и уклони било ког припадника супарничке војске, осим ако то није супарнички краљ или се тим потезом и сам излаже нападу. Два супарничка краља никада не могу да дођу у директан додир један са другим, у било ком смеру.

Једина прилика када може да пређе више од једном поља у једном потезу јесте ако се заклони иза топа/артиљерије, тако што се у једном потезу топ повуче два или три поља ка краљу, а краљ истовремено крене према топу и прескочи га, остајући одмах уз њега („замена (места)“ или „рокада“), што се може учинити само ако се ни краљ ни топ нису већ померали током битке и ако ниједан припадник сукобљене војске не у том тренутку угрожава ни краља ни топа, ни простор између њих.

Краљица / дама

Најважнија фигура у овој игри. Стоји одмах уз краља, и може се кретати у свим смеровима, и право и укосо, неограничени број поља, само што не може прескакати припаднике своје ни супарничке војске. Оличава велики утицај дипломатије, који она има на ток сваке битке.

фото: wikimedia.org
Историјски сетови


Сет шаховских фигура са енглеским краљем Ричардом Лављег срца
(фото: www.chesshouse.com)

Сет шаховских фигура са америчком војском у Рату за независност САД
(фото: www.chesshouse.com)

Сет шаховских фигура са британском војском у Рату за независност САД
(фото: www.chesshouse.com)

Сет шаховских фигура са британском војском у Бици код Ватерлоа
(фото: www.chesshouse.com)

Сет шаховских фигура са француском војском у Бици код Ватерлоа
(фото: www.chesshouse.com)


Порекло имена општина и насеља у Београду

Историја Београда траје преко седам миленијума, па су и називи 17 београдских општина, изведени из легенди, историјских личности и догађаја и на основу географског положаја.

Виши кустос Музеја града Београда Дарко Ћирић каже да је до Другог светског рата у Београду је постојала само једна општина - Општина града Београда. Све остале општине биле су сеоске. Неке од њих добиле су историјска имена, а друге су називе добијале по својим специфичностима.

Београдска тврђава

Име Београда односило се на Београдску тврђаву и насеље које се налазило у близини тврђаве. Име је добила по белини камена од ког је грађена, тако да је тврђава, "град", добила име "белог града".

Земун

Старо келтско насеље, касније римски приморски центар, свој назив је добило по земуницама - кућама од земље у којима је тадашње становништво ове општине живело. [Телеграф]

Врачар

У 16. и 17. веку тај простор био је хришћанска махала, ван града, а муслимаски живаљ је за хришћане сматрао да „врачају“, па је отуда и хришћанско насеље добило назив Врачар. [Телеграф]

Врачар се некада делио на источни и запасни: источни – који је обухватао данашњу врачараску општину, као и Звездару, и западни – коме је припадао данашњи Савски венац. [Телеграф]

Миријево

Један од најстаријих писаних података важан за име Миријево датира из турског периода. То су катастарски пописи Београда и околине за период 1476-1566. године. У питању су пописи мушког становништва јер су мушкарци били ти који су плаћали дажбине. Име може да потиче од турске речи ”мирија”, што управо значи – дажбина. [Србија данас]

Могуће је и да име потиче од становништва македонског села Мирово које је дошло у овај крај бежећи од Турака. [Србија данас]

Кроз векове Миријево је имало више имена: Мирине, Мирановац, Мирјевци, Мирање, Милијево, Милијеро, Мирова, Мириова и Мириа-Небел, у време када је било чисто немачко село. [Србија данас]

Бежанија

Ово је најстарије насеље на територији Новог Београда. Под својим данашњим именом Бежанија је позната од 1512. године када је подручје било насељено са 35 српских породица које су побегле преко реке Саве у Срем после пада средњовековне српске државе. По њима је наставио и назив насеља. [Србија данас]

Жарково

Припада општини Чукарица. На овом месту је у 16. веку живео Промићур Жарко, а будући да турски порески чиновници нису знали назив тог имања, називали су га просто ”Жарково село”. [Србија данас]

Палилула

Крајем 18. и почетком 19. века, Палилула се налазила на петнаестак минута од града. Назив Палилула је настао тако што је у време владавине Турака у вароши било забрањено пушење, као и било каква употреба дувана на улицама због опасности од пожара. Они који нису могли без луле, да би је запалили, морали су да иду ван градских зидина. Једно од тих места била је и данашња Палилула. [Србија данас]

Друга прича о имену ове општине каже да је Милош Обреновић наредио да се неки стари занати који су опасни по живот у збијеним областима, попут пушкарског заната и производње барута, изместе из градских зона на простор данашњег Ташмајдана. На том простору је било забрањено пушење због опасности од експлозије. Прича се да се по изласку одатле наилазило на таблу у облику луле која је означавала да је на том месту пушење дозвољено. [Телеграф]

Чукарица

Чукарица је добила име по кафани која се налазила на простору данашње шећеране. Држао ју је у другој половини 19. века човек чији је надимак био Стојко Чукар. По њему су је звали Чукарева кафана, била је веома популарна и у њу су свраћали путници и из правца Обреновца, али и данашње Ибарске магистрале. [Политика]

Стари град

Стари град, име му само каже, назив је добио по старинама и тврђавама које су се ту већ налазиле. [Телеграф]

Савски венац

Савски венац назив је добио асоциран венцем који иде уз Саву. Он се креће од раковичког потока до Бранковог моста и чинио је део западног Врачара. [Телеграф]

Баново брдо

Баново брдо је књижевник Матија Бан добио од кнеза Михајла Обреновића за заслуге учињене држави. Њему је кнез понудио да бира место на коме ће да гради свој летњиковац и он се обилазећи тако око Београда одлучио управо за тај простор. [Телеграф] Свој нови дом прозвао Матија Бан прозвао је Бановац. [Политика] 

Када је сазидао кућу у госте му је дошао кнез Михајло и рекао му да заиста има најлепши поглед на Београд. [Телеграф] Простор око његовог имања, који се некада називао Голо брдо или Ордија, почели су насељавати имућнији људи. На имањима су узгајали винову лозу и садили воћњаке, а своје ново окружење по Матији Бану прозвали Баново брдо. [Политика]

Нови Београд

После Другог светског рата Београд се проширио и са друге старане реке, и то ново насеље је добило име Нови Београд. [Телеграф]

Звездара

Део општине Звездара налази се на брду које се некада звало Велики Врачар. [Србија данас]

1887. године астроном Милан Недељковић основао је опсерваторијум, са првом звездарницом у Србији. [Телеграф] Овај крај је убрзо по њој постао препознатљив, па се тако и називао. [Телеграф]

Цело ово подручје било је 1952. године подељено на Стари Ђерам и Звездару, а осам година касније њиховим спајањем настаје данашња општина Звездара. [Телеграф]

Сењак

Пре него што је постао занимљив вишим класама Београда, али и страним дипломатама, Сењак је био брдо са ког се пружао најбољи поглед на остатак града. Пошто су пољопривредници некада држали сено по целом Београду, често је долазило до пожара, па је зато било наређено да се оно држи на једном месту, а за ту намену је изабран баш овај крај, по чему је и добио име. [Србија данас]

Вождовац

На месту где је вожд Карађорђе Петровић имао свој штаб на почетку Првог српског устанка данас се налази Вождовац. Вођени традицијом, Београђани су 1904. првом насељу које је ту настало дали име по Карађорђу. [Телеграф]

Душановац

Одмах после Првог светског рата на источном ободу Београда почело је да расте насеље на имањима чији је власник био Душан Спасић. Цео крај је по њему и добио име Душановац. Све до изградње ауто-пута почетком седамдесетих година 20. века овде су се налазиле претежно мале и средње куће без већих индустријских објеката. [Србија данас]

Коњарник

Као и Медаковић, припада и оштини Звездара и оштини Вождовац. На Коњарнику се налазе Учитељско насеље, Рудо и Денкова Башта (простор између хотела ”Србија” и улице Војислава Илића).

Овај крај су након Првог светског рата населили Калмици, избеглице Руског грађанског рата. У Козарчевој улици су крајем двадесетих изградили пагоду која им је служила као будистички храм, а на простору данашњег Коњарника су напасали своје радне коње, по чему и овај крај добија име. Сама пагода је срушена током немачке окупације. [Србија данас]

Бањица

Источни део овог краја припада општини Савски венац, док је западни део на територији општине Вождовац. 

До Другог светског рата овај део града је био познат као мирно пољопривредно село са малим бројем становника, али и са много подземних термо-минералних вода, са чак преко хиљаду извора, по којима је Бањица добила име. Након рата долази до урбанизације и изградње великих стамбених блокова и солитера што је довело до исцрпљивања ових ресурса. [Србија данас]

Браће Јерковић

Насеље је добило име по партизанима, браћи Душану и Небојши Јерковићу. Душан Јерковић (1914-1941) био је командант Ужичког одреда, а погинуо је 1941. године на Кадињачи. Проглашен је за народног хероја. Небојша Јерковић (1912-1941) био је командант Мачванског одреда. Браћа су, иначе, рођена у Срему, у месту Огар код Пећинаца. [Србија данас]

Медаковић

Мањи део овог краја, тачније његовог трећег дела је на општини Звездара, док највећи део Медаковића припада општини Вождовац. Име је добио по новинару Милораду Медаковићу (1824-1897), Његошевом биографу, који је иначе рођен у Лици. [Србија данас]

Миљаковац

Миљаковац I је саграђен 1970-е, а Миљаковац II 1973. године. Данас постоји и Миљаковац III, самоникло насеље приватних кућа, смештено иза миљаковачке шуме. Овај крај је познат по Миљаковачким изворима за које се сматра да су једни од најчистијих извора у Београду. Наводно је цео крај управо по њима добио име јер су многи Београђани веровали да водом са ових извора могу да се лече, те су их називали ”Мили извори”.

Церак (Церак Виногради)

Званично је део Жаркова. Насеље је пројектовано крајем 1970-тих година и врхунски је пример касне модерне. Архитекте Марушић и Боровница добили су Октобарску Награду града Београда за пројекат изградње овог насеља 1985. године. Само име описује изглед Церака пре поменутог пројекта – предео је био под церовом шумом и виноградима. [Србија данас]

Видиковац

Настао је крајем седамдесетих између Лабудовог Брда и Церака, а име је добио по локацији са које се види велики део источног Београда. [Србија данас]

Лион

Крај је добио име по кафани ”Лион” која се налазила на западном углу улица Милоша Зечевића и Булевара краља Александра. [Србија данас]

фото: sr.wikipedia.org
  1. „Стотину чукаричких свећица”, Политика, 26.12.2011.
  2. М. Батинић: „Да ли сте знали? Како су београдска насеља добила име и шта значе?“, Телеграф, 4.1.2014.
  3. „Ево како су београдски крајеви добили имена!“, Jeba.ga, 13.5.2015.
  4. „Затвор, змајеви и јунаци: Да ли знате како су делови Београда добили име?“, Србија Данас, 16.5.2015.
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...