Административна подела Хрватске

Република Хрватска подељена је на 127 градова, који су груписани у 20 жупа, осим града Загреба који има посебан статус.

Слика: roomsunce.com
Градови: Бакар, Бели Манастир, Белишће, Бенковац, Биоград на Мору, Бјеловар, Бузет, Бује, Валпово, Вараждин, Вараждинске Топлице, Велика Горица, Винковци, Вировитица, Вис, Водице, Водњан, Врбовец, Врбовско, Вргорац, Врлика, Вуковар, Гарешница, Глина, Госпић, Грубишно Поље, Дарувар, Делнице, Доњи Михољац, Доња Стубица, Дрниш, Дубровник, Дуга Реса, Дуго Село, Ђаково, Ђурђевац, Жупања, Забок, Загреб, Задар, Запрешић, Златар, Иванец, Иванић Град, Илок, Имотски, Јастребарско, Карловац, Кастав, Каштела, Клањец, Книн, Комижа, Копривница, Корчула, Краљевица, Крапина, Крижевци, Крк, Кутина, Кутјево, Лабин, Лепоглава, Липик, Лудбрег, Макарска, Мали Лошињ, Метковић, Мурско Средишће, Нашице, Нин, Нова Градишка, Новаља, Нови Винодолски, Нови Мароф, Новиград, Новска, Обровац, Огулин, Озаљ, Омиш, Опатија, Опузен, Ораховица, Орославје, Осијек, Оток, Оточац, Паг, Пазин, Пакрац, Петриња, Плетерница, Плоче, Пожега, Пореч, Преграда, Прелог, Пула, Раб, Ријека, Ровињ, Самобор, Славонски Брод, Света Недеља, Свети Иван Зелина, Сењ, Сињ, Сисак, Скрадин, Слатина, Слуњ, Солин, Сплит, Стари Град, Супетар, Триљ, Трогир, Умаг, Хвар, Хрватска Костајница, Црес, Цриквеница, Чабар, Чазма, Чаковец и Шибеник.
слика: wikimedia.org
Градови хрватске су груписани у 20 жупанија, изузев града Загреба који има посебан статус:
  1. Загребачка жупанија - чини је 9 градова: Велика Горица, Врбовец, Дуго Село, Запрешић, Иванић Град, Јастребарско, Самобор, Света Недеља и Свети Иван Зелина.
  2. Крапинско-загорска жупанија - чини је 8 градова: Доња Стубица, Забок, Златар, Клањец, Крапина, Кутина, Орославје и Преграда.
  3. Сисачко-мославачка жупанија - чини је 5 градова: Глина, Новска, Петриња, Сисак и Хрватска Костајница.
  4. Карловачка жупанија - чини је 5 градова: Дуга Реса, Карловац, Огулин, Озаљ и Слуњ.
  5. Вараждинска жупанија - чини је 6 градова: Вараждин, Вараждинске Топлице, Иванец, Лепоглава, Лудбрег и Нови Мароф.
  6. Копривничко-крижевачка жупанија - чинe је 3 града: Ђурђевац, Копривница и Крижевци.
  7. Бјеловарско-билогорска жупанија - чини је 5 градова: Бјеловар, Гарешница, Грубишно Поље, Дарувар и Чазма.
  8. Приморско-горанска жупанија - чини је 14 градова: Бакар, Врбовско, Делнице, Кастав, Краљевица, Крк, Мали Лошињ, Нови Винодолски, Опатија, Раб, Ријека, Црес, Цриквеница и Чабар.
  9. Личко-сењска жупанија - чинe је 4 града: Госпић, Новаља, Оточац и Сењ.
  10. Вировитичко-подравска жупанија - чинe је 3 града: Вировитица, Ораховица и Слатина.
  11. Пожешко-славонска жупанија - чини је 5 градова: Кутјево, Липик, Пакрац, Плетерница и Пожега.
  12. Бродско-посавска жупанија - чинe је 2 града: Нова Градишка и Славонски Брод.
  13. Задарска жупанија - чини је 6 градова: Бенковац, Биоград на Мору, Задар, Нин, Обровац и Паг.
  14. Осјечко-барањска жупанија - чини је 7 градова: Бели Манастир, Белишће, Валпово, Доњи Михољац, Ђаково, Нашице и Осијек.
  15. Шибенско-книнска жупанија - чини је 5 градова: Водице, Дрниш, Книн, Скрадин и Шибеник.
  16. Вуковарско-сремска жупанија - чини је 5 градова: Винковци, Вуковар, Жупања, Илок и Оток.
  17. Сплитско-далматинска жупанија - чини је 16 градова: Вис, Вргорац, Врлика, Имотски, Каштела, Комижа, Макарска, Омиш, Сињ, Солин, Сплит, Стари Град, Супетар, Триљ, Трогир и Хвар.
  18. Истарска жупанија - чини је 10 градова: Бузет, Бује, Водњан, Лабин, Новиград, Пазин, Пореч, Пула, Ровињ и Умаг.
  19. Дубровачко-неретванска жупанија - чини је 5 градова: Дубровник, Корчула, Метковић, Опузен и Плоче.
  20. Међимурска жупанија - чини је 3 града: Мурско Средишће, Прелог и Чаковец.
  21. Град Загреб - чини је само град Загреб.
слика: wikimedia.org

Објавио
Ознаке: ,

Административна подела Руске федерације

Административну поделу Руске федерације чини 85 административних јединица: 22 републике (республика), 9 покрајина (край), 46 области (область), 3 федерална града, 1 аутономна област (автономная область) и 4 аутономна округа (автономный округ).
Слика: zanimljivostidana.com

Републике:
  1. Република Адигеја (Республика Адыгея)
  2. Република Алтај (Республика Алтай)
  3. Република Башкортостан (Республика Башкортостан)
  4. Република Бурјатија (Республика Бурятия)
  5. Република Дагестан (Республика Дагестан)
  6. Република Ингушетија (Республика Ингушетия)
  7. Република Јакутија (Республика Саха - Якутия)
  8. Република Кабардино-Балкарија (Кабардино-Балкарская республика)
  9. Република Калмикија (Республика Калмыкия)
  10. Република Карачајево-Черкезија (Карачаево-Черкесская республика)
  11. Република Карелија (Республика Карелия)
  12. Република Коми (Республика Коми)
  13. Република Крим (Республика Крым)
  14. Република Мариј Ел (Республика Марий Эл)
  15. Република Мордовија (Республика Мордовия)
  16. Република Северна Осетија - Аланија (Республика Северная Осетия - Алания)
  17. Република Татарстан (Республика Татарстан)
  18. Република Тува (Республика Тыва)
  19. Република Удмуртија (Удмуртская республика)
  20. Република Хакасија (Республика Хакасия)
  21. Република Чеченија (Чеченская республика)
  22. Република Чувашија (Чувашская республика)
Покрајине:
  1. Алтајска покрајина (Алтайский край)
  2. Забајкалска покрајина (Забайкальский край)
  3. Камчатка покрајина (Камчатский край)
  4. Краснодарска покрајина (Краснодарский край)
  5. Краснојарска покрајина (Красноярский край)
  6. Пермска покрајина (Пермский край)
  7. Приморска покрајина (Приморский край)
  8. Ставропољска покрајина (Ставропольский край)
  9. Хабаровска покрајина (Хабаровский край)
Области:
  1. Амурска област (Амурская область)
  2. Архангелска област (Архангельская область)
  3. Астраханска област (Астраханская область)
  4. Белгородска област (Белгородская область)
  5. Брјанска област (Брянская область)
  6. Владимирска област (Владимирская область)
  7. Волгоградска област (Волгоградская область)
  8. Вологодска област (Вологодская область)
  9. Вороњешка област (Воронежская область)
  10. Ивановска област (Ивановская область)
  11. Иркутска област (Иркутская область)
  12. Јарославска област (Ярославская область)
  13. Калињинградска област (Калининградская область)
  14. Калушка област (Калужская область)
  15. Кемеровска област (Кемеровская область)
  16. Кировска област (Кировская область)
  17. Костромска област (Костромская область)
  18. Курганска област (Курганская область)
  19. Курска област (Курская область)
  20. Лењинградска област (Ленинградская область)
  21. Липецка област (Липецкая область)
  22. Магаданска област (Магаданская область)
  23. Мурманска област (Мурманская область)
  24. Нижегородска област (Нижегородская область)
  25. Новгородска област (Новгородская область)
  26. Новосибирска област (Новосибирская область)
  27. Омска област (Омская область)
  28. Оренбуршка област (Оренбургская область) 
  29. Орловска област (Орловская область)
  30. Пензенска област (Пензенская область)
  31. Подмосковље (Московская область)
  32. Псковска област (Псковская область)
  33. Рјазањска област (Рязанская область)
  34. Ростовска област (Ростовская область)
  35. Самарска област (Самарская область)
  36. Саратовска област (Саратовская область)
  37. Сахалин област (Сахалинская область)
  38. Свердловска област (Свердловская область)
  39. Смоленска област (Смоленская область)
  40. Тамбовска област (Тамбовская область)
  41. Тверска област (Тверская область)
  42. Тјуменска област (Тюменская область)
  43. Томска област (Томская область)
  44. Тулска област (Тульская область)
  45. Уљановска област (Ульяновская область)
  46. Чељабинска област (Челябинская область)
Федерални градови:
  1. Москва (Москва)
  2. Санкт Петербург (Санкт-Петербург)
  3. Севастопољ (Севастополь)
Аутономна област:
  1. Јеврејска аутономна област (Еврейская автономная область)
Аутономна окрузи:
  1. Аутономни округ Јамалија (Ямало-Ненецкий автономный округ)
  2. Аутономни округ Ненеција (Ненецкий автономный округ)
  3. Аутономни округ Хантија-Мансија (Ханты-Мансийский автономный округ - Югра)
  4. Аутономни округ Чукотка (Чукотский автономный округ)
Слика: wikimedia.org
Међународне ознаке за административну поделу Руске федерације, према ISO 3166-2:RU, Међународне организације за стандардизацију:

Републике:
  • AD - Република Адигеја
  • AL - Република Алтај
  • BA - Република Башкортостан
  • BU - Република Бурјатија
  • CE - Република Чеченија
  • CU - Република Чувашија
  • DA - Република Дагестан
  • IN - Република Ингушетија
  • KB - Република Кабардино-Балкарија
  • KC - Република Карачајево-Черкезија
  • KK - Република Хакасија
  • KL - Република Калмикија
  • KR - Република Карелија
  • KO - Република Коми
  • ME - Република Мариј Ел
  • MO - Република Мордовија
  • SA - Република Јакутија
  • SE - Република Северна Осетија - Аланија
  • TA - Република Татарстан
  • TY - Република Тува
  • UD - Република Удмуртија
  • Република Крим
Покрајине:
  • ALT - Алтајска покрајина
  • KAM - Камчатка покрајина
  • KDA - Краснодарска покрајина
  • KHA - Хабаровска покрајина
  • KYA - Краснојарска покрајина
  • PER - Пермска покрајина
  • PRI - Приморска покрајина
  • STA - Ставропољска покрајина
  • ZAB - Забајкалска покрајина
Области:
  • AMU - Амурска област
  • ARK - Архангелска област
  • AST - Астраханска област
  • BEL - Белгородска област
  • BRY - Брјанска област
  • CHE - Чељабинска област
  • IRK - Иркутска област
  • IVA - Ивановска област
  • KGD - Калињинградска област
  • KEM - Кемеровска област
  • KGN - Курганска област
  • KIR - Кировска област
  • KLU - Калушка област
  • KOS - Костромска област
  • KRS - Курска област
  • LEN - Лењинградска област
  • LIP - Липецка област
  • MAG - Магаданска област
  • MOS - Подмосковље
  • MUR - Мурманска област
  • NIZ - Нижегородска област
  • NGR - Новгородска област
  • NVS - Новосибирска област
  • OMS - Омска област
  • ORE - Оренбуршка област 
  • ORL - Орловска област
  • PNZ - Пензенска област
  • PSK - Псковска област
  • RYA - Рјазањска област
  • ROS - Ростовска област
  • SAK - Сахалин област
  • SAM - Самарска област
  • SAR - Саратовска област
  • SMO - Смоленска област
  • SVE - Свердловска област
  • TAM - Тамбовска област
  • TOM - Томска област
  • TUL - Тулска област
  • TVE - Тверска област
  • TYU - Тјуменска област
  • ULY - Уљановска област
  • VGG - Волгоградска област
  • VLA - Владимирска област
  • VLG - Вологодска област
  • VOR - Вороњешка област
  • YAR - Јарославска област
Федерални градови:
  • MOW - Москва
  • SPE - Санкт Петербург
  • Севастопољ
Аутономска област:
  • YEV - Јеврејска аутономна област
Аутономни окрузи:
  • CHU - Аутономни округ Чукотка
  • KHM - Аутономни округ Хантија-Мансија
  • NEN - Аутономни округ Ненеција
  • YAN - Аутономни округ Јамалија
Федерални окрузи
Слика: wikimedia.org
Федерални окрузи:
  1. Далекоисточни федерални округ (Дальневосточный федеральный округ)
  2. Јужни федерални округ (Южный федеральный округ)
  3. Поволшки федерални округ (Приволжский федеральный округ)
  4. Севернокавкаски федерални округ (Северо-Кавказский федеральный округ)
  5. Северозападни федерални округ (Северо-Западный федеральный округ)
  6. Сибирски федерални округ (Сибирский федеральный округ)
  7. Средишњи федерални округ (Центральный федеральный округ)
  8. Уралски федерални округ (Уральский федеральный округ)
Привредне регије
Слика: wikimedia.org
Привредне регије (Экономическое районирование России):
  1. Централни привредни регион (Центральный экономический район)
  2. Центрально-Чернозёмный экономический район
  3. Источносибирски привредни регион (Восточно-Сибирский экономический район)
  4. Далекоисточни привредни регион (Дальневосточный экономический район)
  5. Северни привредни регион (Северный экономический район)
  6. Северокавкаски привредни регион (Северо-Кавказский экономический район)
  7. Северозападни привредни регион (Северо-Западный экономический район)
  8. Поволошки привредни регион (Поволжский экономический район)
  9. Уралски привредни регион (Уральский экономический район)
  10. Волго-Вятский экономический район
  11. Западносибирски привредни регион (Западно-Сибирский экономический район)
  12. Калињинградска област (Калининградская область)
Руски војни окрузи

Западни војни округ - црвено, Централни - зелено, Јужни - браон,
Источни - наранџасто, Северна флота - плаво (слика: wikimedia.org)
Руски војни окрузи:
  1. Западни војни округ (Западный военный округ)
  2. Северна флота (Северный флот)
  3. Јужни војни округ (Южный военный округ)
  4. Централни војни округ (Центральный военный округ)
  5. Источни војни округ (Восточный военный округ)
Извор:
Објавио
Ознаке: ,

Симболика боја у Православљу

Може се приметити да свештене одежде црквених великодостојника током служења Свете Литургије нису увек црне, и да нису увек у истој боји. У питању су свештене одежде које се облаче у одређене прилике, већ према одређеном правилу и са одређеном симболиком.

Црквене одежде су одређених боја, од којих свака има одређено значење:
  • бела боја - симбол радости, чистоте и просвећења;
  • црвена боја - значење крви коју су пролили Христос и његови ученици, апостоли, светитељи и мученици;
  • зелена боја - симбол наде на вечно блаженство, стечено заслугом Исуса Христа и даром Светога Духа; и
  • црна и тамно црвена боја - кајање и жалост.
Тако, у Православљу постоји подела према одређеним приликама:
  • беле одежде - се носе на Господње празнике, празнике Богородице и Светих који нису мученици;
  • црвене - на празнике страдања Господњег, Светог Духа, Апостола и Мученика;
  • зелене - у недељама пред Божић и након Богојављења;
  • љубичасте - за постове и литије; и 
  • тамне (тј. бордо, боје порфире) ο Великој Четрдесетници, за сахране и помене.
Кројачка радионица "Амфиа" наводи следећа правила, према Богослужебные указания из 2010. године (стр. 853-855) [линк]
Рођење Пресвете Богородице и сви Богородичини
празници  (до оданија закључно) . . . . . . . . . . . . . . . . .  ПЛАВА
Воздвижење Часног Крста (до оданија закључно)
и други празници у част Крста Господњег . . . . . . . .  БОРДО И ПУРПУР
Навечерје Христовог рођења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  БЕЛА
Христово Рођење (до оданија закључно) . . . . . . . . . .  ЗЛАТНА ИЛИ БЕЛА
Обрезање Господње, навечерје Богојављења,
Богојављење (до оданија закључно) . . . . . . . . . . . . . . .  БЕЛА
Сретење Господње (до оданија закључно) . . . . . . . . .  ПЛАВА ИЛИ БЕЛА
Припремне недеље Великог Поста . . . . . . . . . . . . . . . .  БЕЛА
Велики пост (седмични дани) . . . . . . . .  ТАМНО ПУРПУРНА ИЛИ ЦРНА
Суботе, недеље и полијелејни празници
у седмичним данима Великог Поста . . . .   ПУРПУРНA
Цвети . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  ЗЕЛЕНА ИЛИ БЕЛА
Велика Субота (на Литургији после читања Апостола) и почетак богослужења на Св. Пасху (до јутрења
првог дана Пасхе закључно) . . . . . . . . . . . .  БЕЛА
ПАСХА (до оданија закључно) . . . . . . . . .  ЦРВЕНА ИЛИ БЕЛА
Вазнесење Господње
(до оданија закључно) . . . . . . . . . . . . . . . . . .   БЕЛA
Света Педесетница (до оданија закључно) . . . . . . . . ЗЛАТНА
Рођење Св. Јована Крститеља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  БЕЛА
Св. Ап. Петар и Павле . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЗЛАТНА ИЛИ БЕЛА
Преображење Господње (до оданија закључно) . . . БЕЛА
Усековање главе Св. Јована Претече . . . . . . . . . . . . ЦРВЕНА ИЛИ БОРДО
Средњи Господњи празници, седмични и
недељни празници ван Великог Поста . . . . . . . . . . .  ЗЛАТНА (ЖУТА)
Дани Св. Бестелесних сила и св. девственика(ца) . БЕЛА ИЛИ ЦРВЕНА
Дани Св. Пророка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЗЛАТНА ИЛИ БЕЛА
Дани Св. Апостола . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЗЛАТНА, БЕЛА ИЛИ ЦРВЕНА
Дани Светитеља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЗЛАТНА
Дани Св. Мученика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЦРВЕНА
Дани Преподобних и Христа Ради јуродивих. .  ЗЕЛЕНА
Дани Св. Благоверних кнежева . . . . . . . . .  ЗЛАТНА, ЗЕЛЕНА ИЛИ ЦРВЕНА
Заупокојена богослужења (ван великог поста) . . БЕЛА
Св. тајна Крштења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .   БЕЛА
Св. тајна Венчања
(од недеље Томине до оданија Пасхе) . . . . . . . . . .   ЗЛАТНА ИЛИ БЕЛА
Ипак, ова правила нису строго одређена и свештеник их се не мора придржавати. Могу нпр. материјални разлози да спрече свештеника да набави све те различите одежде, како би их могао мењати зависно од прилике.
На Светој Гори, где се доста добро чувају стара предања, свештеници носе беле одежде приликом читања васкрсног јутарњег Јеванђеља недељом, а црвене ο Богородичним празницима. Пресвлаке Свете Трпезе и прекривачи Свештеног Предложења, током Велике Четрдесетнице и Пасхе, прате боје свештеничких одежди - пурпурне су или беле.
Објавио
Ознаке: , , ,

Карте које приказују Балкан у 19. веку

Карте Балкана које приказују Балканско полуострво и историју Балкана 19. века.

1801.

слика: wikimedia.org
Нова мапа Турске у Европи, подељеној на њене покрајине (A New Map of Turkey in Europe, Divided into its Provinces, from the Best Authorities)
Карту израдио: Џон Кери (John Cary)
Објављено у: Cary's New Universal Atlas, containing distinct maps of all the principal states and kingdoms throughout the World. From the latest and best authorities extant, Лондон, 1808.

~1814.

слика: wikimedia.org
Турски поседи у Европи (Turkish Dominions in Europe)
Без потписа, сматра се да ју је израдио Џон Томсон (John Thomson).
Без напомене из које је године, сматра се да је из 1814.
Димензије: 47 cm х 34,3 cm

1818.

слика: wikimedia.org
Турска у Европи (Turkey in Europe)
Карту израдио: Џон Пинкертон (John Pinkerton)
Објављено у: Modern Atlas, from the Lates and Best Authorities, Exhibiting the Various Divisions of the World with its chief Empires, Kingdoms, and States; in Sixty Maps, carefully reduced from the Larges and Most Authentic Sources, Филаделфија, САД, 1818.

1827.

слика: wikimedia.org
Турска у Европи (Turkey in Europe)
Карту израдио: Ентони Финли (Anthony Finley)
Објављено у: A New General Altas, Comprising a Complete Set of Maps, representing the Grand Divisions of the Globe, Together with the several Empires, Kingdoms and States in the World; Compiled from the Best Authorities, and corrected by the Most Recent Discoveries, Филаделфија, САД, 1827.

1829.

слика: wikimedia.org
Карта Турске 1 - северне покрајине (Turkey I; Containing the Northern Provinces)
Издавач: Published under the superintendence of the Society for the Diffusion of Useful Knowledge.
Објављено: Лондон, 1829.

слика: wikimedia.org
Карта Турске 2 - северни део Грчке (Turkey II; Containing the Northern Part of Greece)
Издавач: Published under the superintendence of the Society for the Diffusion of Useful Knowledge.
Објављено: Лондон, 1829.

слика: wikimedia.org
Карта Турске 3 - Јужни део Грчке и Кандија (Turkey III; Containing the Southern Part of Greece and Candia)
Издавач: Published under the superintendence of the Society for the Diffusion of Useful Knowledge.
Објављено: Лондон, 1829.

1832.

слика: wikimedia.org
Турски део Европе (Turquie d'Europe)
Карту израдио: Félix Delamarche
Објављено у: Atlas De La Géographie Ancienne, du moyen âge, et modern, Adopté Par Le Conseil Royal, Париз, 1834.
Размера: 1: 6.336.000
Димензије: 30,5 cm х 33 cm

1836.

слика: wikimedia.org
Турска у Европи (Turkey in Europe)
Карту израдио: Џон Кери (John Cary)
Објављено: Лондон, 1836.
Димензије: 30,5 cm х 25,4 cm 

1850.

слика: wikimedia.org
Пограничне хришћанске и турске земље; према путовањима у региону доњег подунавља током 1850. и 1851. (The Frontier Lands of the Christian and the Turk; comprising travels in the regions of the Lower Danube in 1850 and 1851)
Карту израдио: Џејмс Хенри Скене (James Henry Skene)
Објављено: 1853.

1855.

слика: wikimedia.org
Турска у Европи (Turkey in Europe)
Карту израдио: Џозеф Хучинс Колтон (Joseph Hutchins Colton)
Објављено у: Colton's Atlas of the World Illustrating Physical and Political Geography, Vol 2, Њујорк, 1855. (1. издање)

1870.

слика: alabamamaps.ua.edu
Карта Турске у Европи и Грчкој (Turkey in Europe and Greece)
Објављено у: The Advanced Atlas, Единбург, Велика Британија, 1870.
Размера: 1: 5.069.000

1877.

слика: wikimedia.org
Етнографска карта европске Турске и њених вазалних држава у време почетка рата 1877.
Карту израдио: Карл Сакс (Karl Sax, I.) и R. Austro-Hungarian Consul at Adrianople.
Објавио: Imperial and Royal Geographical Society, Беч 1878.

слика: wikimedia.org
Етнографска карта европског дела Турске 1877. (Carte Ethnographique de la Turquie d'Europe)
Карту израдио: A. Synvet, Lith. E Olivier
Објављено у: Carte Ethnographique de la Turquie d'Europe, Константинопољ 1877.

Санстефански мир (1878)

слика: wikimedia.org
Промене у европској Турској од 1856 до 1878. (Changes in Turkey-in-Europe 1856 to 1878)
Карту израдио: J. G. Bartholomew

слика: wikimedia.org
Османско царство у Европи (Ottoman Empire in Europe 1870-8)
Издавач: Кембриџ јуниверсити прес (Cambridge University Press)

1891.

слика: wikimedia.org
Балканско полуострво (Balkan-Halbinsel. Übersicht)
Карту израдили: Adolf Stieler, August Heinrich Petermann, Carl Vogel, Hermann Berghaus, Hermann Hebnicht.
Објављено у: Adolf Stielers Handatlas
Издавач: Justus Perthes, Гота, Немачка, 1891.

1898.

слика: wikimedia.org
Објављено у: Histoire Et Géographie - Atlas Général Vidal-Lablache, Librairie Armand Colin, Париз, 1898.

- Historical Maps of the Balkan Peninsula, 1850-1900, University of Alabama
Објавио
Ознаке: , ,

Србољуб и Слободан Јаковљевић, потврђено да су наследници династије Обреновић

Према писању Телеграфа, општински суд у Горњем Милановцу, којим је председавала судија Бисерка Новаковић, донео је 2004. године решење који се утврђују наследници и сродници породице-династије Обреновића, и по коме су браћа Србољуб и Слободан Јаковљевић потомци Јакова Обреновића, по којем и носе презиме, једнога од полубраће Милоша Теодоровића Обреновића.

Србољуб Јаковљевић из Горњег Милановца, рођен 26.12.1941. у Калиманићима, и Слободан Јаковљевић из Београда, рођен 31.10.1948. у Горњем Милановцу, званично су од 2004. године наследници династије Обреновић и, као такви, по аутоматизму, наследили су и титулу принца.

фото: www.telegraf.rs/Марко Тодоровић

Династију Теодоровић-Обреновић чинили су потомци Обрена Мартиновића из Бруснице код Горњем Милановца и Теодора Михајловића из Добриње, тј. Вишње, која је имала шесторо деце из та два брака. Деца Обрена Мартиновића и Вишње су били: Јаков, Милан и Стана, а Теодора Михајловића и Вишње су били Милош, Јован и Јеврем.

Треба напоменути да се кнежевско и краљевско достојанство династије Теодоровић-Обреновић није све време наслеђивала са оца на сина, и да је достојанство ишло по линији кнеза Милоша, па после по линији Милошевог брата Јеврема. Кнеза Милоша Теодоровића-Обреновића наследио син Милан Теодоровић-Обреновић, па затим син Михајло Теодоровић-Обреновић, да би њега 1868. године наследио Милан Теодоровић-Обреновић, унук Јеврема Теодоровића-Обреновића (рођеног брата кнеза Милоша), а њега његов син Александар Теодоровић-Обреновић, убијен у преврату 1903. Потомци Милошевог брата Јована нису никада били на престолу Србије, као ни потомци Милошеве полубраће Јакова и Милана.
Родослов Обреновића, 1. део (слика: sr.wikisource.org)
Родослов Обреновића, 2. део (слика: sr.wikisource.org)
Србољуб и Слободан Јаковљевић, како је суд у Горњем Милановцу потврдио, потичу од Јакова Обреновића, најстаријег полубрата кнеза Милоша, и брата Милана и Стане Обреновић, деце из првог брака Вишње, мајке кнеза Милоша.

фото: www.telegraf.rs/Марко Тодоровић
Литература:
Објавио
Ознаке: , ,

Мере за дужину


МЕТАРСКИ СИСТЕМ

милиметар - mm
1 mm = 1/10 cm

центиметар - cm
1 cm = 10 mm = 1/100 m

дециметар - dm
1 dm = 10 cm = 1/10 m

метар - m
1 m = 100 cm = 1/1.000 km
Метар потиче од латинске речи metrum и грчке metron, што буквално значи мера. Првобитно је настао за мерење удаљености од Северног пола до Еквадора, која је описана дужине 10.000.000 метара. Дуго је била описана као дужина одређене шипке, која се чувала у Међународном бироу за тегове и мере у Паризу, Француска. (7m)

километар - km
1 km = 1.000 m

фото: kids.britannica.com
АМЕРИЧКИ СИСТЕМ МЕРА

инч - in или ″
1 in = 2,54 cm
Потиче од латинске речи uncia, што и значи значи дванаестина (7i)

стопа - ft или '
1 ft  = 12 in

јард - yd
1 yd = 3 ft
Потиче од саксонске речи gyrd или gyard што значи штап. (7y)

миља 
1 миља = 1.760 yd

ХВАТСКИ СИСТЕМ

палац
1 палац = 2,63401 cm

стопа
1 стопа = 12 палаца = 0,316081 m

хват
1 хват = 6 стопа = 72 палаца = 1,896484 m

ОСМАНЛИЈСКИ СИСТЕМ

аршин (= лакат) = 65-75 cm

ОСТАЛО

прст = отприлике 0,7 in = 19 mm (7d)
Ширина прста.

длан = 4 прста = око 3 in тј. 7,5 cm
Ширина длана, једнака је ширини четири прста. (7p)

шака = 4 in = 1/3 ft = 10,16 cm (7h)

2 - шака, 3 - длан, 4 - педаљ, 5 и 6 - прст (слика: wikimedia.org)

стопа - ft или '
1 ft  = 3 шаке = 4 длана = 16 прстију
Мера која се користила још за време Римског царства, али је са временом мењала стандардне димензије. (7f)

ланац = 10 m

цол (нем) = 2,5 cm

сажењ (рус) = 2,13 cm

вршока (рус) = 4,4 cm

врста (рус) = 1,066 m

миља (морска) = 1.852 m = 1,852 km

миља (географска) = 7.421 m = 7,421 km

Извори:
  1. Мерне јединице у КЗ и КН, Републички геодетски завод Републике Србије
  2. Миле Милосављевић: Старе и нове мере, географски-етнолошки прилог
  3. Мерење дужине и површине, Блог ОШ "Професор Брана Пауновић" из Каменова, општина Петровац на Млави
  4. Конвертор површина, Конвертор.рс
  5. Conversions of area (surface) units, Dipl.-Ing. Eberhard Sengpiel, AES and VDT
  6. MJERE ZA POVRŠINU ČETVORNI HVAT, KATASTARSKO JUTRO I KVADRATNI CENTIMETAR – MJERNE JEDINICE ZA POVRŠINU, gorila.hr
  7. How Many? A Dictionary of Units of Measurement, Russ Rowlett, Director in Center for Mathematics and Science Education at University of North Carolina
  8. US Standard Lengths, MathsIsFun.com
  9. Length Conversion, Asknumbers.com
Објавио
Ознаке:

Мере за површину


МЕТАРСКИ СИСТЕМ

метар квадратни - m2
1 m2 = 1 m х 1 m

ар - а
1 а = 100 m2

декар - daa
1 daa = 10 а = 1.000 m2

хектар - ha
1 ha = 100 а = 10.000 m2

квадратни километар - km2
1 km2 = 1.000.000 m2

фото: fr.wikimini.org

ХВАТСКИ СИСТЕМ

квадратни (четворни) хват - hv
1 hv = 3,59665 m2

ОТОМАНСКИ СИСТЕМ

дулум (dönüm) = 1.000 m2 = 10 а

ОСТАЛО

мотика (земље)
1 мотика = 200 hv = 800 m2
одговара парцели коју копач може да окопа за један дан

(катастарско) јутро - kj
1 kj = 8 мотика = 1.600 hv = 5.754,64 m2


ланац = 10 мотика = 2.000 hv = 793 m2

рало = 1.600 m2

рало (дан орања) = 4.000 m2
одговара површини која се може поорати за један дан

шиник = 1.000 m2 = 10 а

Извори: 

  1. Мерне јединице земљишта и непокретности, Брзина светлости
  2. Мерење дужине и површине, Блог ОШ "Професор Брана Пауновић" из Каменова, општина Петровац на Млави
  3. Конвертор површина, Конвертор.рс
  4. Conversions of area (surface) units, Dipl.-Ing. Eberhard Sengpiel, AES and VDT
  5. Мерне јединице у КЗ и КН, Републички геодетски завод Републике Србије
  6. Александар Антић, дипл. агр: Старе мере за површину које никада нисмо престали да користимо, Агроавантура
  7. Миле Милосављевић: Старе и нове мере, географски-етнолошки прилог
  8. MJERE ZA POVRŠINU ČETVORNI HVAT, KATASTARSKO JUTRO I KVADRATNI CENTIMETAR – MJERNE JEDINICE ZA POVRŠINU, gorila.hr
  9. http://www.unc.edu/~rowlett/units/index.html
Објавио
Ознаке:

Српски дечаци у Шкотској 1916.

Током Првог светског рата, током повлачења српске војске преко Албаније и Црне Горе ка Грчкој, заједно са војском повлачило се и доста цивила. Међу њима је било и доста деце. У току повлачења војске те зиме 1915/1916, 8.000 дечака је изгубило живот, како од зиме, глади и болести, тако и од албанских метака. Ипак, нека од преживеле деце била су послата и у Единбург (Edinburgh), главни град Шкотске, и тамо наставила своје школовање у школи "Џорџ Хериот" (George Heriot’s School), и своје животе.

У групи од 27 младих Срба коjи су примљени у школу "Џорџ Хериот" 1916. било су дечаци старости од 12 до 17 година. [1] Друге избеглице су се склониле у Глазгов (Glasgow), Данди (Dundee) и Aбердин (Aberdeen).

Српски рагби тим (фото: www.george-heriots.com)
Тих 27 дечака су били [2]:
  1. Ђорђе Алексић,
  2. Петар Деретић,
  3. Данило Ђокић,
  4. Милан Ђурић,
  5. Димитрије Дулкановић,
  6. Станко Илић,
  7. Живко "Жика" Илић,
  8. Живојин Ковачевић,
  9. Гаврило Лазовић,
  10. Милорад Малетић,
  11. Светомир "Света" Марјановић,
  12. Миодраг Мартић,
  13. Петар Милисављевић,
  14. Божидар Молеровић,
  15. Ђорђе Николић,
  16. Душан Обрадовић,
  17. Ђорђе Османбеговић,
  18. Петар Пантелић,
  19. Данило Павловић,
  20. Миодраг Павловић,
  21. Михаило Радовић,
  22. Александар Савић,
  23. Константин "Кокан" Станковић,
  24. Миливоје Стефановић,
  25. Тома Томић,
  26. Миодраг Тутуновић, и
  27. Никола Васић.
Првих десет дечака стигли су у Eдинбург августа 1916, пред сам почетак нове школске године. Историчарка Луиз Mилер (Louise Miller), коjа jе истраживала на тему "српских дечака", каже да су они преживели незамисливе страхоте и да су jедва знали по коjу реч на енглеском jезику, али да су им школа и становници Eдинбурга великодушно пружили руку током ратних година.

Дечаци су школу похађали три године, а постали су славни као рагбисти. "Tи дечаци, коjи никада раниjе нису играли рагби, прихватили су ту игру и показали изузетан и неочекивани таленат", каже Mилер. Oни су оформили први српски национални рагби тим, а по повратку у Србиjу су рагби увели као спорт.

Mноги од "српских дечака" су остварили успешне кариjере, а до краjа својих живота су одржавали везе са Шкотском и школом "Џорџ Хериот". Њихови унуци данас причаjу како им jе боравак у Шкотскоj потпуно променио животе и оставио значаjан утисак на њих.


Извори:
[3] The Story of Živojin Kovaćević, by his granddaughter Jelena Stanković, George Heriot's School
[5] Nichola Rutherford: 'Serbian boys' remembered in Edinburgh 100 years later, BBC Scotland, 4.6.2016.
[6] Неиспричана спортска прича о Србима и Шкотима: 27 дечака је преживело рат и победило у историјском мечу!, Телеграф, 13.11.2014.
[7] Единбург: Сећање на српске дечаке 100 година после збега, Танјуг, 4.6.2016.
Објавио
Ознаке: , , ,
Пријавите се на: Постови (Atom)
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...