Бележница: Српски дечаци у Шкотској 1916.

Током Првог светског рата, током повлачења српске војске преко Албаније и Црне Горе ка Грчкој, заједно са војском повлачило се и доста цивила. Међу њима је било и доста деце. У току повлачења војске те зиме 1915/1916, 8.000 дечака је изгубило живот, како од зиме, глади и болести, тако и од албанских метака. Ипак, нека од преживеле деце била су послата и у Единбург (Edinburgh), главни град Шкотске, и тамо наставила своје школовање у школи "Џорџ Хериот" (George Heriot’s School), и своје животе.

У групи од 27 младих Срба коjи су примљени у школу "Џорџ Хериот" 1916. било су дечаци старости од 12 до 17 година. [1] Друге избеглице су се склониле у Глазгов (Glasgow), Данди (Dundee) и Aбердин (Aberdeen).

Српски рагби тим (фото: www.george-heriots.com)

Тих 27 дечака су били [2]:

Ђорђе Алексић,
Петар Деретић,
Данило Ђокић,
Милан Ђурић,
Димитрије Дулкановић,
Станко Илић,
Живко "Жика" Илић,
Живојин Ковачевић,
Гаврило Лазовић,
Милорад Малетић,
Светомир "Света" Марјановић,
Миодраг Мартић,
Петар Милисављевић,
Божидар Молеровић,
Ђорђе Николић,
Душан Обрадовић,
Ђорђе Османбеговић,
Петар Пантелић,
Данило Павловић,
Миодраг Павловић,
Михаило Радовић,
Александар Савић,
Константин "Кокан" Станковић,
Миливоје Стефановић,
Тома Томић,
Миодраг Тутуновић, и
Никола Васић.

Првих десет дечака стигли су у Eдинбург августа 1916, пред сам почетак нове школске године. Историчарка Луиз Mилер (Louise Miller), коjа jе истраживала на тему "српских дечака", каже да су они преживели незамисливе страхоте и да су jедва знали по коjу реч на енглеском jезику, али да су им школа и становници Eдинбурга великодушно пружили руку током ратних година.

Дечаци су школу похађали три године, а постали су славни као рагбисти. "Tи дечаци, коjи никада раниjе нису играли рагби, прихватили су ту игру и показали изузетан и неочекивани таленат", каже Mилер. Oни су оформили први српски национални рагби тим, а по повратку у Србиjу су рагби увели као спорт.

Mноги од "српских дечака" су остварили успешне кариjере, а до краjа својих живота су одржавали везе са Шкотском и школом "Џорџ Хериот". Њихови унуци данас причаjу како им jе боравак у Шкотскоj потпуно променио животе и оставио значаjан утисак на њих.