Илирски грбовници

Грбовник Коренића-Неорића (1595)

Важи за најстарији сачувани препис Охмучевићевог грбовника, из 1595. године. Открио га је Људевит Гај једном приликом док је боравио у Дубровнику. По теми којом се бави сврстава се у „илирске грбовнике“. Чува се у Националној и свеучилишној књижници у Загребу.

На првом листу је наслов, написан ћирилицом и латиницом, а затим ћирилични и латинични садржај грбова. На листу 6 је наслов с именом Коренића Неорића и годином 1595.

Први листови као да су некада некада били другачије распоређени, на шта указују отисци претходних страна. Тако се 1. лист (са насловом Родословије...) делимично пресликао на 6. лист с именом Коренић Неорић и 1595. годином, и обрнуто. Тако да су на првом листу отисци шестог листа. Такође, у ћириличном садржају нема Коренића, већ се наводи породица Неорић, као и у другим грбовницима. У латиничном садржају, пак, нема Неорића, али су на том месту Коренићи.

Обласни грбови: Македоније (Macedoniae), Илирија (Yllyriae), Босне (Bosnae), Далмације (Dalmatiae), Хрватске (Crovatiae), Славоније (Slavoniae), Бугарске (Bvlgariae), Србије (Svrbiae), Рашке (Rasciae) и Изворне земље - Раме (Primordiae Kvmaniae). Осим грбова који се појављују на претходном, великом грбу, додат је и грб „Илирије“.

Представљени су владарски и племићки породични грбови: Котромановића (Kotromanovich), Немањића (Nemagnich), Мрњавчића (Mergniavcich), Твртковића (Tvartkovich), Гребељановића (Grebeglianovich), Бранковића (Brankovich), Крстића (Karstich), Кастриотића (Castriottich), Чарнојевића (Zarnoevich), Балшића (Baoxich), Косачића (Cosacich), Хрвојевића (Harvoevich), Јабланића (Iablanich), Жимраковића (Ximracovich), Охмучевића-Гаревића (Ohvmvchievich Garevrich), Ковачића (Covacich), Бурмасовића (Bvrmasovich), Костањића (Kostagnich), Качића (Kacich), Звијездића (Sviesdich), Војновића (Voynovich), Владимировића (Wladmirovich), Златоносовића (Slatonosovich), Копјевића (Kopievvich), Богашиновића-Добрашиновића-Мернарића (Bogascinovich Dobrascinovich Mernarich), Дукађиновића (Dvcaginovich), Тасовчића (Tasovvcich), Ћорића (Cihorich), Зорановића (Zoranovvich), Новаковића (Novakovich), Рађеловића (Radielovich), Билошевића (Biloxevich), Жаркојевића (Xarkoevich), Матејковића (Matheikovich), Групковића (Grvpkovich), Дињића (Dicnich), Ресића (Resich), Облачића (Oblacich), Сојмировића (Soymirovich), Копчића (Kopcich), Сладојевића (Sladoevich), Дражојевића (Draxoevich), Гојковића (Goykovich), Моровлашића (Morowlaxich), Рубчића (Rvbcich), Миљеновића (Milienovich), Дињичића (Dignicich), Маргетића (Margvitich), Љубетића (Livbetich), Грубaчевића (Grvbacevich), Сагријеловића (Sagrielovich), Љубибратића (Livbibratich), Предојевића (Predoevich), Шестокриловића (Sciestokrilovich), Свилојевића (Svviloevich), Ситничанића (Sitnicianich), Рушчијеревића (Rvscierevich), Соколовића (Sokolovich), Коренића-Неорића (Corienich Neorich), Жупановића (Xvpanovich), Вукославића (Vvkoslavich), Вукотића (Wkotich), Влашића (Wlaxich), Грубјешевића (Grvbiexevich), Градановића (Gradanovich), Главића (Glavich), Томановића (Tomanovich), Шантића (Xantich), Ждраловића (Xdralovich), Дидловића (Didlovich), Крајчиновића (Kraxcinovich), Клечића (Klexich), Ђендисалића (Giendisaglich), Крижића (Krixich), Меклинића (Mehlinich), Кукретића (Kvkrecich), Тичиновића (Tihcinovich), Тарзаровића (Tarzarovich), Храбреновића (Hrabrenovich), Мириловића (Mirilovich), Бјелавића (Bielavich), Клупковић (Klvkovich), Дебељића (Debeglich), Јамометовића (Yamometovich), Шијић (Xiich), Дескојевића (Deskoevich), Алауповића (Alavpovich), Пажачића (Paxacich), Угриновића (Vgrinovich), Станковића (Stankovich), Сестричића (Sestricich), Смокроновића (Smokronovich), Кутловића (Kvtlovich), Пармежанића (Parmexanich), Алинића (Halenich), Брзојевића (Barzoevich), Браниловића (Branilovich), Вилића (Vilich), Толишића (Toliscich), Вуковића (Wkovich), Тешевчића (Texevvcich), Војковића-Паликућа (Voikovich Pallikvcia), Мартинушевића (Martinvxevich), Кнезовића (Knesovich), Покрајчића (Pokraycich), Крушичевића (Krvxichievich), Бачића (Bachich), Кваоковића-Фавковића (Kvaokovich Favkovich), Бибића (Bibich), Масновића (Masnovich), Евсебловића (Evsebiovvich), Мокровића (Mokrovvich), Пичјеломеновића (Pichielomenovich), Ћубретића (Civbretich), Преласовића (Prelasovich), Жељиговчића (Xegligovvcich), Косовића (Kosovich), Кобилић (Kobilich), Богопанковића (Bogopankovich), Љиљковића (Livbkovich), Судића (Svdich), Вршинића (Vrsinich), Красојевића (Krasoevich), Рајковића (Raykovich), Орловчића (Orlovvcich), Шубића (Svbich), Маруловића (Marvlovich), Дивојевића (Divoevich), Сенчевића (Sencevich), Мусијевић (Mvsievich), Нимичића (Nimicich), Франкопановића (Francopanovich), Деновића (Denovich), Бјелоперовића (Bieloperievich), Крагујевића (Kragvevich), Алинића (Alinich), Јакшића (Iakxich), Југовића (Ivgovich), Јагросаљића (Iagrosaglich).

Фототипско издање грбовника, објављено је 1991. године у књизи Иве Банца „Грбови биљези идентитета“, у издању ГХЗ, у Загребу, Хрватска. Електронско издање Коренић-Неорићевог грбовника из 1991. може се наћи на 
https://www.facebook.com/media/set/?set=a.249387255098830.51194.177309975639892&type=1

Фојнички грбовник (1675-1688)

Фојнички грбовник је зборник грбова јужнословенских области, краљева и племства. Садржи укупно 139 грбова.

Изворни назив ове књиге је „Родословје Босанскога, алити Илиричкога и Серпскога владаниа; заједно постављено по Станиславу Рубчићу попу. На славу Стипана Немањића, цара Сербљена и Бошњака 1340.“ Име „Фојнички грбовник“ добио је зато што се чува у фрањевачком манастиру у Фојници.

Фојнички грбовник почиње списком грбова племенитих обитељих илирских. Списак је дат по азбучном реду и обухвата пет страна, на којима су пописане племићке породице (тог времена). У садржају се помиње презиме Бранимировић али га нема међу грбовима; презиме Дебељић се помиње једанпут у садржају а у грбовнику постоје два грба под тим презименом.

Након тога следи слика Богородице, заштитнице „Илира“ и босанског краљевства, а затим и приказ заштитника куће Немањића - свете браће Козме и Дамјана.

На следећој страници се налази оригинални наслов „Фојничког грбовника“: Списак грбова племенитих обитељих илирских по реду словах извагјени из старинских књигах фојничких, заједно са фрањевачком потврдом.

На страни са насловом књиге дописана је накнадна потврда, коју је 8. јула 1800. године у Краљевој Сутјесци (Какањ, Босна и Херцеговина), дописао бискуп и апостолски викар фра Грга Илић. Потврда је писана латинским језиком а потврђује се да се овај грбовник у Фрањевачком самостану у Фојници брижно чува од памтивека, наиме од заузећа босанског каљевства.

После тога следи слика светог Јеронима, „заштитника Илира“, и, на посебном листу, грб који се приписује царству цара Душана, састављен од 9 обласних грбова (Македоније, Славоније, Босне, Бугарске, Далмације, Србије, Хрватске, Рашке и Раме) и две владарске куће (Немањића и Котроманића) на централним местима.

После тог грба следе обласни грбови: Македоније (Macedoniae), Илирије (Vllvriae), Босне (Bosnae), Далмације (Dalmatie), Хрватске (Crovatiae), Славоније (Slavoniae), Бугарске (Bvlgariae), Србије (Svrbiae), Рашке (Rasciae) и Изворне земље - Раме (Primordiae). Осим грбова који се појављују на претходном, великом грбу, додат је и грб „Илирије“.

Представљено је 126 владарских и племићких породичних грбова са тих простора: Котромановића (Kotromanouic), Немањића (Nemagnichc), Мрњавчића (Mergniavcictc), Твртковића (Tvartkovich), Гребељановића (Grebeglianvictc), Бранковића (Brankovictc), Крстића (Hcarstictc), Кастриотића (Castriotichc), Чарнојевића (Zarnoevichc), Балшића (Baoxichc), Косачића (Cosacichc), Хапуовића (Hapvovichc), Јабланића (Iablanichc), Жимраковића (Ximracovch), Охмучевића (Ohvmvchieuichc), Бурмасовичића (Bvrmasovicic), Ковачића (Covacichc), Костањића (Kostagnichc), Качића (Kacichc), Војновића (Voÿnovichc), Звијездића (Sviesdichc), Владимировића (Vladmirouichc), Златоносовића (Slatonosovichc), Богашиновића (Bogasinovichc), Копјевића (Kopievvichc), Дукађиновића (Dvcaginovichc), Тасовчића (Tasovvcichc), Зорановића (Zoranovichc), Ћорића (Cihorich), Новаковића (Novakovich), Рађеловића (Radielovich), Жаркојевића (Xarkoevich), Билошевића (Biloxevich), Моровлашића (Morovlaxich), Боснића (Bosnich), Бисаљића (Bisaglich), Матејковића (Matheikovich), Групковића (Grvpkovich), Ресића (Resich), Дињића (Dicnich), Облачића (Oblacich), Сладојевића (Sladoevich), Копчића (Kopcich), Дражојевића (Draxoevich), Гојковића (Goikovich), Рубчића (Rvbcich), Миљеновића (Milienovich), Дињичића (Dignicich), Маргетића (Margvitich), Сојмировића (Soymirovich), Љубетића (Livbeticch), Грубaчевића (Grvbcevich), Сагријеловића (Sagrielovich), Љубибратића (Livbibratich), Предојевића (Predoevich), Шестокриловића (Sciestokrilouich), Свилојевића (Sviloievich), Соколовића (Sokolovich), Ситничанића (Sitnicianich), Рушчијеревића (Rvscierevich), Алинића (Halenich), Сестричића (Sestricich), Пажачића (Paxacicch), Јамометовића (Yamometovich), Кутловића (Kvtlovicch), Станковића (Stankovichc), Клечића (Klescicch), Вукотића (Vvkoticch), Кукретића (Kvkreticch), Тичиновића (Tihcinovicch), Дескојевића (Deskoevicch), Пармезановића (Parmekanovicch), Вуковића (Vvkovicch), Дебељића (Debeglicch), Угриновића (Ugrinovicch), Дебељића (Debeglicch), Брзојевића (Barzoevicch), Мириловића (Mirilovicch), Смокровића (Smokrovicch), Враничића (Vranicich), Бибића (Bibich), Вилића (Vilicch), Масловића (Maslovicch), Екличића (Eklicicch), Бакчића (Bakcicch), Крушичевића (Krvxichievicch), Кнезовића (Knesovicch), Браниловића (Branilovicch), Алауповића (Alavpovicch), Влашића (Vvlascicch), Радмировића (Radmirouicgivanouicch), Косовића (Kosovicch), Шубића (Svbicch), Крагујевића (Kragvenicch), Судића (Svdicch), Мокровића (Mokrovicch), Рајковића (Raykovicch), Красојевића (Krasoevicch), Нимичића (Nimicicch), Богопанковића (Bogopankovicch), Евсебловића (Evseblovicch), Ћубретића (Civbreticch), Војковића (Voÿkovicch), Толишића (Toliscicch), Тешевчића (Texevvcicch), Хваоковића (Hvaokovicch), Сенчевића (Sencevicch), Франкопановића (Frankopanovicch), Преласовића, Бјелоперовића (Bieloperovicch), Ђендисалића (Giendisaglicch), Крижића (Krixicch), Меклинића (Mechlinicch), Тарзаровића (Tarzarovicch), Храбреновића (Hrabrenovicch), Дидловића (Didlovicch), Грубјешевића (Grvubiesevicch), Ждраловића (Xdralovicch), Томановића (Tomanovicch), Градановића (Gradanovicch), Глумчића (Glvmcicch), Крајчиновића (Kraiicinovicch), Шантића (Xantigch), Жупановића (Xvpanovicch), Добријевића (Dobrievich), Неорића (Neorich), Цетињанића (Zetignianich).

Иако аутор ове књиге ставља 1340. годину као време када је књига написана, Александар Соловјев га датира у период између 1675. и 1688, што га чини знатно каснијим преписом давно изгубљеног оригинала Охмучевићевог грбовника.

Фототипско издање грбовника, са предговором и описом грбова и грбовника, објављено је 2012. године у књизи „Фојнички грбовник“ , са уводним текстом и фотографијама фра Фрања Милетића, а у издању Фрањевачког самостана Духва Светога, из Фојнице у Босни и Херцеговини. Електронско издање Фојничког грбовника из 2012. може се наћи на страницама самостана у Фојници http://www.fojnica-samostan.com/grbovnik/ .

Mоденски грбовник (око 1700)

Обласни грбови: Македоније (Macedoniae), Илирије (Illyriae), Босне (Bosnae), Далмације (Dalmatiae), Хрватске (Croatiae), Славоније (Slavoniae), Бугарске (Bvlgariae), Србије (Svrbiae), Рашке (Rasciae) и Изворне земље - Раме (Primordiae). Осим грбова који се појављују на претходном, великом грбу, додат је и грб „Илирије“.

Представљени су владарски и племићки породични грбови: Немањића (Nemagnich), Котромановића (Kotromanovich), Мрњавчића (Mergnavcich), Чарнојевића (Zarnoevich), Гребељановића (Grebeglianovich), Бранковића (Brankovich), Дукађиновића (Dvkaginovich), Дињичића (Dignicich), Крстића (Harstich), Кастриотића (Kastriotich), Хрвојевића (Harvoevich), Јабланића (Iablanich), Рађеловића (Radvlovich), Твртковића (Tvartkovich), Охмучевића (Ohmvchievich), Бурмасовића (Bvrmasovich), Балшића (Baoscich), Косачића (Kosacich), Клечића (Klexich), Франкопановића (Frankopanovich), Жимраковића (Scimrakovich), Ковачића (Kovacich), Костањића (Kostagnich), Војновића (Voinovich), Групковића (Grvbkovich), Вршинића (Vrsinich), Звијездића (Sviesdich), Златоносовића (Slatonosovich), Владимировића (VVladmirovich), Качића (Kacich), Богашиновића (Begascinovich), Копјевића (Kopievich), Тасовчића (Tasovcich), Зорановића (Zoranovich), Ћорића (Cihorich), Новаковића (Novakovich), Жаркојевића (Xarkoevich), Билошевића (Bieloscevich), Боснића (Bosnich), Бисаљића (Bisaglich), Матејковића (Mateikovich), Ресића (Resich), Дињића (Dikgnich), Облачића (Oblacich), Сојмировића (Soimirovich), Сладојевића (Sladoevich), Копчића (Kobcich), Дражојевића (Draxoevich), Гојковића (Goikovich), Рубчића (Rvbcich), Моровлашића (Morovlascich), Миљеновића (Milienovich), Маргетића (Margvitich), Љубетића (Glivbetich), Грубaчевића (Grvbacevich), Сагријеловића (Saghrielovich), Љубибратића (Glivbibratich), Предојевића (Predoevich), Шестокриловића (Scestokrilovich), Свилојевића (Sviloevich), Ситничанића (Sitniklianich), Рушчијеревића (Rvxerevich), Соколовића (Sokolovich), Неорића (Neorich), Цетињанића (Zetignanich), Жупановића (Xvpanovich), Вукотића (Vvkotich), Влашића (Vvlascich), Грубјешевића (Grvbiescevich), Градановића (Gradanovich), Главића (Glavich), Томановића (Tomanovich), Шантића (Sciantich), Ждраловића (Xdralovich), Дидловића (Didlovich), Крајчиновића (Kraicinovich), Ђендисалића (Glenditaglich), Крижића (Krixich), Меклинића (Mehlinich), Кукретића (Kvkrecich), Тичиновића (Tihcinovich), Мириловића (Mirilovich), Бјелавића (Bielavich), Клупковић (Klvpkovich), Дебељића (Debeglich), Јамоматовића (Iamomatovich), Шијић (Sciich), Дескојевића (Deskoevich), Алауповића (Alavpovich), Пажачића (Pasacich), Угриновића (Vgrinovich), Станковића (Stankovich), Сестричића (Sestricich), Смокроновића (Smokronovich), Кутловића (Kvtlovich), Пармежанића (Parmaxanich), Алинића (Halenich), Брзојевића (Barzoevich), Браниловића (Branilovich), Вилића (Vilich), Толишића (Toliscich), Вуковића (Vvkovich), Тешевчића (Texevcich), Војковића (Bvoikovich), Мартинушевића (Martinvscevich), Кнезовића (Knesovich), Покрајчића (Pokraicich), Крушичевића (Krvxichievich), Бачића (Bachich), Кваоковића (Havokovich), Бабића (Babich), Масновића (Masnovich), Евсебловића (Evsebisvvich), Мокровића (Mokrovich), Пичјеломеновића (Piklelomenovich), Ћубретића (Civbretich), Кобилић (Kobilich), Жељиговића (Xegligovich), Косовића (Kosovich), Преласовића (Prelasovich), Крагујевића (Kragvievich), Богопанковића (Bogopakovich), Љиљковића (Glivbkovich), Судића (Svdich), Красојевића (Krasoevich), Рајковића (Raikovich), Орловчића (Orlovcich), Шубића (Sicbich), Маруловића (Marvlovich), Дивојевића (Divoevich), Сенчевића (Sencevich), Мусијевић (Mvsievich), Нимичића (Nimicich), Бјелоперовића (Bieloperievich), Деновића (Denovich), Алинића (Alinich), Јакшића (Iakscich), Југовића (Ivgovich), Јагросаљића (Sagrosaglich),

“Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

Илирик (Illyricum), Царство Немањића (Imperium à Nemanide inftitutum), Албанија (Albania), Аустрија - стари (Austria vetus), Аустрија - савремени (Austria hodierna), Бесарабија (Besarabia), Бохемија Чешка (Bohemia), Борусија Прусија (Borussia), Босна (Bosna), Бугарска (Bulgaria), Корушка (Carinthia), Келтија (Celtae), Крањска (Carniolia), Крит (Creta), Хрватска (Croatia), Холмија (Chulmia), Куманија (Cumania), Дакија (Dacia), Далмација (Dalmatia), Дарданија (Dardania), Епир (Epirus), Грчка (Graecia), Херцеговина (Hercegovina), Јаподија (Japodia), Истра (Istria), Либурнија (Liburnia), Лодомерија (Lodomeria), Македонија (Macedonia), Мезија (Moesia), Молдавија (Moldavia), Моравија (Moravia), Московија (Moscovia), Панонија (Pannonia), Пољска (Polonia), Дубровник (Ragusa), Рама (Rama), Рашка (Rassia), Румунија (Romania), Русија - црна (Russia Nigra), Скитија (Scythia), Србија (Serblia), Шлезија (Silesia), Срем (Sirmium), Славонија – дунавска (Slavonia Danubiana), Славонија – балтичка балтичкоморска (Slavonia Maris Balthici), Славонија – савремени (Slavonia moderna), Штајерска (Stiria), Тесалија (Thessalia), Тракија Одрифорум (Thracia Odryfiorum), Тракија - римска (Thracia Romanorum), Трансилванија (Thransylvania), Трибалија (Triballia), Турска (Turcia), Влашка (Valachia), Венеција (Venetia), Мађарска (Ungaria),

„Стематографија“ Христифора Жефаровића (1741)

Илирик (Іллѷріческо), Царство Немањића (Црство ѿ Немáнïє устáвлено), Албанија (Албáнïа), Аустрија - стари (Аустріа Вєтхаѧ), Аустрија - савремени, Бесарабија (Бєсарáвïа), Бохемија Чешка (Бохємїа), Прусија (Боруссїа), Босна (Босна), Бугарска (Болгáрїа), Корушка (Кариноїа), Келтија (Кєлта), Крањска (Карнїолїа), Крит (Крєта), Хрватска (Кроáцїа), Холмија (Хулмїа), Куманија (Кумáнїа), ДакијаДалмацијаДарданијаЕпир, Грчка, ХерцеговинаЈаподија, ИстраЛибурнија, Лодомерија, МакедонијаМезија, Молдавија, Моравија, Московија, Панонија, Пољска, ДубровникРамаРашка, Румунија, Русија - црна, Скитија, Србија, Шлезија, Срем, Славонија – дунавска, Славонија – балтичка балтичкоморска, Славонија – савремени, Штајерска, Тесалија, Тракија Одрифорум, Тракија - римска, ТрансилванијаТрибалија, Турска, Влашка, Венеција, Мађарска,

Русија (Руска Федерација)

Руска Федерација (рус. Росси́йская Федера́ция) је савезна држава, која се простире на територији источне Европе и северне Азије. Највећа је држава на свету, покрива скоро двоструко већу територију у односу на Кину, Канаду или САД. Има 15 градова са по више од милион становника. Настала је децембра 1991, након распада Савеза совјетских социјалистичких република (СССР).

Дан државности Русије тј. „Дан Русије“ је 12-ти јун.

Застава Русије је тробојка бело-плаво-црвена.

фото: wikimedia.org


Химна Русије (рус. Госуда́рственный гимн Росси́йской Федера́ции).


Россия – священная наша держава,
Россия – любимая наша страна.
Могучая воля, великая слава –
Твоё достоянье на все времена!

Припев:
Славься, Отечество наше свободное,
Братских народов союз вековой,
Предками данная мудрость народная!
Славься, страна! Мы гордимся тобой!

От южных морей до полярного края
Раскинулись наши леса и поля.
Одна ты на свете! Одна ты такая –
Хранимая Богом родная земля!

Припев

Широкий простор для мечты и для жизни
Грядущие нам открывают года.
Нам силу даёт наша верность Отчизне.
Так было, так есть и так будет всегда!

Припев

Грб Славоније према Илирским грбовницима

Краљевина Славонија била је једна од крунских земаља Хабзбуршке монархије. Настала је 1745-те, и постојала је током 18-тог и 19-тог века и обухватала је северне делове данашње Славоније и Срема. 1849-те постаје краљевине независне од Хрватске и Угарске. 1868-ме престаје да постоји као засебна територија, и постаје део Краљевине Хрватске-Славоније.

Грбовник Коренића-Неорића (1595)

Важи за најстарији сачувани препис Охмучевићевог грбовника. Открио га је Људевит Гај једном приликом док је боравио у Дубровнику. На првом листу је наслов, написан ћирилицом и латиницом, а затим ћирилични и латинични садржај грбова. На листу 6 је наслов сa именом Коренића-Неорића и годином 1595.

фото: facebook.com/srpskaheraldika
Фојнички грбовник (1675-1688)

Фојнички грбовник је зборник грбова јужнословенских области, краљева и племства. Изворни назив ове књиге је „Родословје Босанскога, алити Илиричкога и Серпскога владаниа; заједно постављено по Станиславу Рубчићу попу. На славу Стипана Немањића, цара Сербљена и Бошњака 1340.“ Садржи укупно 139 грбова. Име „Фојнички грбовник“ добио је јер се чува у фрањевачком манастиру у Фојници, Босна и Херцеговина.

фото: www.stratilat.org
Mоденски грбовник (око 1700-те)

Део је заоставштине маркиза Ђузепеа Кампорија (итл. Giuseppe Campori) који је граду Модени оставио више од 5.000 рукописа, међу њима и овај грбовник. Оригинални наручиоци и власници грбовника били су напуљски маркизи Радуловићи који су се тамо населили вероватно у време настанка овог рукописа.

www.facebook.com/srpskaheraldika
„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

Грб Истре према Илирским грбовницима

Истра је највеће јадранско полуострво, које се налази на североисточној обали Јадрана. Данас највећим делом припада Хрватској и Словенији, а мањим Италији.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

Грб Крањске према Илирским грбовницима

Крањска (слов. Kranjska, лат. Carniola) је била покрајина Светог римског царства немачког народа а касније Аустроугарског царства, која се налазила на територије данашње Словеније. Први пут се помиње 973-ће. 1364-те је Крањска постаје Војводство Крањско. Постојала је до 1918-те.

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

Грб Албаније према Илирским грбовницима

Краљевина Албанија је настала на остацима Епирске деспотовине 1271-ве. Албанија бива покорена од стране Османског царства 1478-ме. Албанија постаје независна 1912-те. 1913-те постаје Кнежевина Албанија. 1916-те је окупира Аустроугарско царство. 1919-те постаје Краљевина Албанија. 1944-те комунисти преузимају власт у Албанији. 

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

Грб Македоније према Илирским грбовницима

Античка Македонија била је краљевина, настала 808-ме године пне, и постојала је до 168-ме године пне. Касније је била привинција Римског царства, основана 146-те године пне. Главни град провинције био је Солун. 379-те године су територије Македоније укључене у Источни Илирик. После поделе Римског царства, Македонија је припала Византији. Касније прво настаје 1945-те као једна од савезних република у СЦФР Југославији, а 1991-ве проглашава независност од Југославије и постаје Република Македонија.

Грбовник Коренића-Неорића (1595)

Важи за најстарији сачувани препис Охмучевићевог грбовника. Открио га је Људевит Гај једном приликом док је боравио у Дубровнику. На првом листу је наслов, написан ћирилицом и латиницом, а затим ћирилични и латинични садржај грбова. На листу 6 је наслов сa именом Коренића-Неорића и годином 1595.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

Фојнички грбовник (1675-1688)

Фојнички грбовник је зборник грбова јужнословенских области, краљева и племства. Изворни назив ове књиге је „Родословје Босанскога, алити Илиричкога и Серпскога владаниа; заједно постављено по Станиславу Рубчићу попу. На славу Стипана Немањића, цара Сербљена и Бошњака 1340.“ Садржи укупно 139 грбова. Име „Фојнички грбовник“ добио је јер се чува у фрањевачком манастиру у Фојници, Босна и Херцеговина.

фото: www.stratilat.org
Mоденски грбовник (око 1700-те)

Део је заоставштине маркиза Ђузепеа Кампорија (итл. Giuseppe Campori) који је граду Модени оставио више од 5.000 рукописа, међу њима и овај грбовник. Оригинални наручиоци и власници грбовника били су напуљски маркизи Радуловићи који су се тамо населили вероватно у време настанка овог рукописа.

www.facebook.com-srpskaheraldika
„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

Грб Бугарске према Илирским грбовницима

Прво бугарско царство (буг. Първо Българско царство) основано је 632-ге године у земљама близу Делте Дунава, и 1018. је била припојена Византијском царству. Године 1185-те настало је Друго бугарско царство (буг. Второ българско царство). Постојала је до 1396-те, када ју је освојило Османско царство. Од Османског царства се одваја 1878-ме, када постаје Кнежевина Бугарска (буг. Княжество България), до 1908-ме, када постаје Краљевина. 1946-те је проглашена народном републиком.

Грбовник Коренића-Неорића (1595)

Важи за најстарији сачувани препис Охмучевићевог грбовника. Открио га је Људевит Гај једном приликом док је боравио у Дубровнику. На првом листу је наслов, написан ћирилицом и латиницом, а затим ћирилични и латинични садржај грбова. На листу 6 је наслов сa именом Коренића-Неорића и годином 1595.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

Фојнички грбовник (1675-1688)

Фојнички грбовник је зборник грбова јужнословенских области, краљева и племства. Изворни назив ове књиге је „Родословје Босанскога, алити Илиричкога и Серпскога владаниа; заједно постављено по Станиславу Рубчићу попу. На славу Стипана Немањића, цара Сербљена и Бошњака 1340.“ Садржи укупно 139 грбова. Име „Фојнички грбовник“ добио је јер се чува у фрањевачком манастиру у Фојници, Босна и Херцеговина.

фото: www.stratilat.org
Mоденски грбовник (око 1700-те)

Део је заоставштине маркиза Ђузепеа Кампорија (итл. Giuseppe Campori) који је граду Модени оставио више од 5.000 рукописа, међу њима и овај грбовник. Оригинални наручиоци и власници грбовника били су напуљски маркизи Радуловићи који су се тамо населили вероватно у време настанка овог рукописа.

www.facebook.com/srpskaheraldika
„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

Грб Хрватске према Илирским грбовницима

Кнежевина Хрватска (Croatia) била је кнежевина настала на простору некадашње римске провинције Далмације. Неколико пута се мењало њено седиште: Клис, Солин, Книн, Бијаћи и Нин. Постојала је од 8-ог века, а од око 925-те постаје Краљевина Хрватска (лат. Regnum Croatiae). Своју независност губи 1102-ге када се угарски краљ Коломан крунише и као краљ Хрватске и Далмације, и Хрватска постаје део Угарске. Део Аустроугарске до 1918-те, када постаје део Државе СХС, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а затим Краљевине Југославије и СФР Југославије. Од 1991-ве проглашава независност.

Грбовник Коренића-Неорића (1595)

Важи за најстарији сачувани препис Охмучевићевог грбовника. Открио га је Људевит Гај једном приликом док је боравио у Дубровнику. На првом листу је наслов, написан ћирилицом и латиницом, а затим ћирилични и латинични садржај грбова. На листу 6 је наслов сa именом Коренића-Неорића и годином 1595.

фото: facebook.com/srpskaheraldika
Фојнички грбовник (1675-1688)

Фојнички грбовник је зборник грбова јужнословенских области, краљева и племства. Изворни назив ове књиге је „Родословје Босанскога, алити Илиричкога и Серпскога владаниа; заједно постављено по Станиславу Рубчићу попу. На славу Стипана Немањића, цара Сербљена и Бошњака 1340.“ Садржи укупно 139 грбова. Име „Фојнички грбовник“ добио је јер се чува у фрањевачком манастиру у Фојници, Босна и Херцеговина.

фото: www.stratilat.org
Mоденски грбовник (око 1700-те)

Део је заоставштине маркиза Ђузепеа Кампорија (итл. Giuseppe Campori) који је граду Модени оставио више од 5.000 рукописа, међу њима и овај грбовник. Оригинални наручиоци и власници грбовника били су напуљски маркизи Радуловићи који су се тамо населили вероватно у време настанка овог рукописа.

www.facebook.com-srpskaheraldika
„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

Грб Крита према Илирским грбовницима

Крит (грч. Κρήτη) је острво у Средоземном мору, на крајњем југу данашње Грчке.

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika
„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika

Грб Либурније према Илирским грбовницима

Либурнија (Liburnia) је била земља илирског племена Либурни. Простирала се дуж североисточне обале Јадранског мора, на подручју данашње Хрватске.

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika
„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika

Грб Мезије према Илирским грбовницима

Мезија (Moesia) је била земља Меза, трачког племена које је живело на доњем Дунаву, на једном делу територије данашње Србије.

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika
„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika

Грб Јаподије према Илирским грбовницима

Јаподија (Japodia) је била земља илирског племена Јаподи (лат. Iapodes, грч. Iapydoi), које је било настањено на подручју данашње Хрватске, између река Купе и Уне, и планине Велебит.

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika
„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika

Грб Дарданије према Илирским грбовницима

Дарданија (Dardania) је била једна од провинција Римског царства. До 3-ег века била је независна држава. У оквиру Римског царства прво је била припоједна Мезији а касније Дакији. Као посебна провинција формирана је 284-те године, а престоница јој је била у данашњем Нишу. Била је део Римског царства све до 395-те, када је припала Византији.

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika
„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika

Грб Дакије према Илирским грбовницима

Дакија (Dacia) је била независна држава а од 106-те до 271-ве године једна од провинција Римског царства.Дакија се простирала на северу до Карпата, на југу до реке Дунава, на западу до реке Тисе а на истоку до реке Дњестар. Сада та област припада Румунији и Молдавији, као и деловима Србије, Мађарске, Бугарске и Украјине.

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika
„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika

Грб Срема према Илирским грбовницима

Срем (Sirmium) је регија у Панонској низији, између реке Дунав, на северу и истоку, и реке Саве, до ушћа у Дунав на југу. Срем се простире на простору садашње Србије и Хрватске.

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika
„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika

Грб Паноније према Илирским грбовницима

Панонија (Pannonia) је била провинција Римског царства. На северу и истоку се граничила са Дунавом, а на југу са облашћу јужно од Саве. Била је једна од највећих римских провинција.

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika
„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika

Грб Дубровника према Илирским грбовницима

Дубровачка република (лат. Respublica Ragusina) је била најзначајнија град-република на источном Јадрану. Настала у раном Средњем веку, постојала је све до 1806. године, када је припојена Француском царству. Захватала је од Пељешца до бококоторске Превлаке.

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika
„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...