Приказивање постова са ознаком Грбови. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Грбови. Прикажи све постове

Грб Краљевине Србије, крунске земље Аустрије

Након потписивања Пожаревачког мира 1718-те, између Аустрије и Венеције, са једне стране, и Османског царства, са друге, од својених Османских територија Аустрија је формирала Краљевину Србију. и Темичварски Банат. Краљевина је трајала до мира у Београду 1739-те.

Краљевина Србија је обухватала Београд, са северним деловима данашње централне Србије.

Као грб краљевине Србије користио се грб Трибалије: вепроба глава прободена стрелом.

Капија Карла Шестог, Београдска тврђава (око 1736-те)

Након аустријанског освајања Београда 1717-те, Аустријанци су почели са обновом града и изградњом нових војних утврђења на Београдској тврђави. Подигли су нову капију у склопу североисточног бедема Доњег града 1736-те године, у част Карла Шестог, „славног освајача Београда”.

Над улазом, са западне стране, приказан је грб Трибалије са главом вепра која је прободена стрелом, испод грба су ратна знамења а изнад њих царска круна. Сматра се да је овај грб најстарији очувани грб у Београду.

фото: www.beogradskatvrdjava.co.rs
Извори:

Списак грбова

Бивше и садашње државе и покрајине
фото: www.facebook.com/srpskaheraldika
Илирска и трачка племена
Средњовековна властела
Црквена хералдика



Грб Трапезунта

„Књига сазнања о свим краљевинама“ (око 1385-те)

„Књига сазнања о свим краљевинама“ је кастиљански географски и грбовни приручник непознатог аутора. Сматра се да је настао око 1385. године.

Застава Трапезунта (Trebizond) приказана је као жути двоглави орао на црвеној позадини.

фото: ia700407.us.archive.org

Грб Солуна

„Књига сазнања о свим краљевинама“ (око 1385-те)

„Књига сазнања о свим краљевинама“ је кастиљански географски и грбовни приручник непознатог аутора. Сматра се да је настао око 1385. године.

Застава Солуна (Salonica) приказана је подељена жутим крстом на четири дела, са четири жута слова „С“, са сваке стране крста по једно, окренутим супротно од крста.

фото: ia700407.us.archive.org


Грб Византијског царства из времена Палеолога

Сегаров грбовник (13. век)

Грб Константинипоља тј. Византијског царства у  Сегаровом грбовнику (енг. Segar's Roll), једном од енглеских грбовника, приказан је као жути (златни) крст на црвеном штиту, са четири полумесеца окренута на горе, у сваком пољу по једно.

фото: commons.wikimedia.org
„Књига сазнања о свим краљевинама“ (око 1385-те)

„Књига сазнања о свим краљевинама, земљама и господара на свету, и грбови свих земаља и области, или краљева и господара који их носе“ (Libro del conosçimiento de todos los reynos y tierras y señoríos que son por el mundo, et de las señales et armas que han cada tierra y señorío por sy y de los reyes y señores que los proueen), је кастиљански географски и грбовни приручник непознатог аутора. Сматра се да је настао око 1385. године.

У њој се појављује застава Константинопоља тј. Византијског царства подељена на четири поља, прво и четврто црвено а друго и треће бело; на црвеном пољу жути крст са четири слова „С“ око крста, окренутим супротно од њега, а на белом пољу црвени крст преко целог поља.

Грб Константинопоља је приказан такође подељен на четири дела, са првим и четвртим пољем црвеним, и другим и трећим белим; на црвеним пољима по један жути крст, и по два жута кружића, а на белим по један црвени.

фото: ia700407.us.archive.org


Грб Комнина

Комнини (грч. Κομνηνός) су били византијска владарска династија из редова војног племства.

Сматра се да су Комнини први увели двоглавог орла као своје знамење.

Хрисовуља манастира Дионисијат (14-ти век)

На Хрисовуљи манастира Дионисијата на Светој гори, из 14-тог века, налазе се насликани трапезунтски цар Алексије Трећи Велики Комнин (1338-1390), и његова царица, Теодора Комнина Кантакузен. На црвеној одори царице Теодоре приказани су златни двоглави орлови.

фото: wikimedia.org

Грб Палеолога

Палеолози (грч. Παλαιολόγος) су владарска династија која је владала Византијом од ослобођења Цариграда од Крсташа, 1261. године, до коначног пада Цариграда под Турке, 1453. године.

Цареви из династије Палеолога су били:
  • Михајло Осми Палеолог (1224-1282), владао од 1259. до 1282;
  • Андроник Други Палеолог (1258-1332), владао од 1282. до 1328;
  • Андроник Трећи Палеолог (1297-1341), владао од 1328. до 1341;
  • Јован Пети Палеолог (1332-1391), владао од 1341. до 1347, па опет од 1354. до 1376, па поново од 1379. до 1390. и од 1390. до 1391;
  • Андроник Четврти Палеолог (1348-1385), владао од 1376. до 1379;
  • Јован Седми Палеолог (1370-1408), владао 1390-те, и као савладар од 1399. до 1402;
  • Манојло Други Палеолог (1350-1425), владао од 1391. до 1425;
  • Јован Осми Палеолог (1392-1448), владао од 1425. до 1448;
  • Константин Једанаести Палеолог Драгаш (1405-1453), владао од 1449. до 1453.
Пахимеров манускрипт Historia (14-ти век)

Михајло Осми Палеолог, приказан у Пахимеровом манустрикту Historia из 14-тог века. Приказан како стоји над suppedion, који је црвене боје и украшен златним орловима („једноглавим“).

фото: wikimedia.org
Минијатура (око 1404-те)

Минијатура из манускрипта Louvre MS. Ivoires 100, на којој су приказани цар Манојло Други Палеолог и царица Хелена, са њихова три сина: Јованом Осмим, Андроником и Теодором Другим. Два млађа сина, Андроник и Теодор, приказани су са црвеним одорама, украшене са златним двоглавим орловима.

фото: wikimedia.org
Византијска минијатура (15-ти век)

Грб Јована Седмог Палеолога на византијској минијатури из 15-тог века: златни двоглави орао на црвеној подлози, са медаљоном на којем су династички иницијали, океченом око врата орла а који покрива већи део његових груди. Над његовим главама је приказана златна круна.

фото: wikimedia.org
Црквени мурал (16-ти век)

Грб Палеолога на црквеном муралу из 16-тог века: златни двоглави орао на црвеној подлози, са медаљоном на којем су династички иницијали, океченом око врата орла а који покрива већи део његових груди. Над његовим главама је приказана златна круна.

Исти је као и Византијска минијатура из 15-тог века.

фото: wikimedia.org
Фреска у Кремљу (1652-1666) 

Фреска Михајла Палеолога у Кремљу, настала у периоду између 1652-ге и 1666-те, приказује црвене двоглаве орлове на одори Михајла Палеолога.

фото: wikimedia.org

Грб Србије кроз Средњи век


Грбовник Коренића-Неорића (1595)

У грбовнику Коренића-Неорића грб Србије је приказан као бели (сребрни) равнокраки крст на црвеном штиту, са четири златна оцила око крста, окренута супротно од њега. Над штитом је златна круна.

фото: facebook.com/srpskaheraldika
Мавро Орбини „Краљевство Словена“ (1601)

фото: coollib.com
Фојнички грбовник (1675-1688)

Фојнички грбовник је зборник грбова јужнословенских области, краљева и племства. Изворни назив ове књиге је „Родословје Босанскога, алити Илиричкога и Серпскога владаниа; заједно постављено по Станиславу Рубчићу попу. На славу Стипана Немањића, цара Сербљена и Бошњака 1340.“ Садржи укупно 139 грбова. Име „Фојнички грбовник“ добио је јер се чува у фрањевачком манастиру у Фојници, Босна и Херцеговина.

У „Фојничком грбовнику“ појављује се исти грб Србије као и у грбовнику Коренића-Неорића.

фото: www.stratilat.org
Mоденски грбовник (око 1700-те)

Део је заоставштине маркиза Ђузепеа Кампорија (итл. Giuseppe Campori) који је граду Модени оставио више од 5.000 рукописа, међу њима и овај грбовник. Оригинални наручиоци и власници грбовника били су напуљски маркизи Радуловићи који су се тамо населили вероватно у време настанка овог рукописа.

У „Моденског грбовнику“ приказан је исти грб Србије као и у грбовнику Коренића-Неорића и Фојничком грбовнику.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika
„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

У Витезовићевој „Стематографији“, грб Србије (Serblia) приказан је са белим оцилима, око белог равнокраког крста, супротно жутим оцилима која се појављују у грбовницима Коренића-Неорића, Фојничком и Моденском.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika
„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

Жефаровићева „Стематографија“ приказује црно-белу верзију грба Србије из Витезовићеве „Стематографије“.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika

Београдски грбовник II

„Београдски грбовник II“ приказује грб Србије у боји, са белим равнокраким крстом, као у „Стематографији“ Павла Ритера Витезовића.

фото: www.czipm.org

Грб Немањића

Немањићи су српска владарска династија, која је владара од 1166. до 1371, и то као велики жупани, краљеви и цареви. На старим западњачким мапама, појављује се као црвени двоглави орао.

У Илирским грбовницима заузима централно место. Углавном је приказан као бели двоглави орао на црвеној позадини.

Поморска карта Анђела Дулћерта (1339)

Анђелино Дулћерти (итал. Angelino Dulcert) био је ђеновљански картограф из 14-тог века, који је живео на Мајорци и био један од оснивача „Мајорканске картографске школе“. На његовој поморској карти из 1339. приказује се грб Немањића, у време владавине краља Душана Немањића (каснијег цара), као црвени двоглави орао.

фото: wikimedia.org
Поморска карта Гуилема Солера (око 1380-те)

Гуилем Солер (шпан. Guillem Soler) био је мајоркански картограф из 15-тог века. Његова поморска карта из око 1380-те обухвата Средоземље, Црно море и Атлантску обалу, и садржи доста илустрација, укључујући реке, грбове и планинске ланце. Грб Немањића приказан је такође као црвени двоглави орао на жутој (златној) позадини.

фото: wikimedia.org
Поморска карта Габријела де Валсећеа (1439)

Габријел де Валсећа (шпан. Gabriel de Vallseca) био је каталонски картограф јеврејског порекла, рођен у Барселони и живео је у 15-том веку и био повезан са „Мајорканском картографском школом“. Најпознатији је по својој поморској карти из 1439. На њој је, поред осталих, приказан и грб Немањића, такође приказан као црвени двоглави орао на жутој (златној) подлози.

фото: wikimedia.org

Илирски грбовници


У „Илирским грбовницима“ грб Немањића се појављује као бели (сребрни) двоглави орао на црвеној позадини.

Грбовник Коренића-Неорића (1595)


Грб Немањића (Nemagnich) у грбовнику Коренића-Неорића приказан је као бели двоглави орао на црвеној позадини, са жутим крунама на главама и два жута љиљана, по један испод левог и десног крила. Над штитом је, наслоњена, жута витешка кацига, са жутом круном, а над њом је пропети лав, приказан до струка, подељеног на црвена и бела поља, окренут на лево, који шапама држи жуто жезло са жутим љиљаном на врху, и има жуту круну изнад главе. Десно и лево од круне раширен је црвени плашт, постављен бело.

(фото: www.mycity-military.com)

Мавро Орбини „Краљевство Словена“ (1601)


Грб Немањића приказан је у црно-белом издању у књизи Мавра Орбина названој „Краљевство Словена“ (лат. Il regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni) као део неисторијског грба Душановог царства, на његовом централном месту – пољем означеним латиничним словом „Г“.

Приказан је као двоглави орао, са два љиљана – по једним испод оба крила, и две круне – по једном изнад обе главе двоглавог орла.

(фото: www.coollib.com)

Београдски грбовник II (између 1600-те и 1620-те)


Грб Немањића (Nemagnich) у Београдском грбовнику II приказан је као бели двоглави орао на црвеној позадини, са жутим крунама на главама и два жута љиљана, по један испод левог и десног крила. Над штитом је, наслоњена, жута витешка кацига, са жутом круном, а над њим је пропети лав, приказан до струка, подељеног на црвена и бела поља, окренут на лево, који шапама држи жуто жезло са жутим љиљаном на врху. Десно и лево од круне раширен је црвени плашт, постављен бело.

Лавова глава је црвена а обе предње шапе су беле. Рео се завршава са две кићанке, обе црвене боје, док је сам реп обојен на црвене и беле пруге.

(фото: www.wikimedia.org)

Фојнички грбовник (1675-1688)


Грб Немањића (Nemagnichc) у Фојничком грбовнику приказан је као бели двоглави орао на црвеној позадини, са белим крунама на главама. Над штитом је, наслоњена, плаво-бела витешка кацига, са жутом круном, а над њим је пропети лав, приказан до струка, подељеног на плава поља, окренут на лево, који шапама држи жуто жезло са жутим љиљаном на врху, и има плаву круну над главом. Десно и лево од круне раширен је црвени плашт, постављен бело.

(фото: www.grbovnik.iz.rs)

Моденски грбовник (око 1700-те)


Грб Немањића (Nemagnich) у Моденском грбовнику приказан је као бели двоглави орао на црвеној позадини, са белим крунама на главама и два жута љиљана, по један испод левог и десног крила. Над штитом је, наслоњена, жута витешка кацига, са жутом круном, а над њим је пропети лав, приказан до струка, подељеног на браон и бела поља али репом браон и плавим, окренут на лево, који шапама држи жуто жезло са жутим љиљаном на врху, и има жуту круну изнад главе. Десно и лево од круне раширен је црвени плашт, постављен бело.

Грб Немањића из Моденског грбовника
(фото: www.wikimedia.org)

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)


Грб (царства) Немањића (лат. Imperium à Nemanide inftitutum) у „Стематографији“ Павла Ритера Витезовића приказан је као бели двоглави орао на црвеној позадини, са белим крунама на главама и два жута љиљана, по један испод левог и десног крила. Над штитом је наслоњена велика круна, ширине штита.

(фото: www.mycity-military.com)

„Стематографија“ Христифора Жефаровића (1741)


Грб царства Немањића (Царство от Немание уставленно) у „Стематографији“ Христифора Жефаровића приказан је као бели двоглави орао на усправно шрафираној позадини (што симболише црвену боју), са белим крунама на главама и два бела љиљана, по један испод левог и десног крила. Над штитом је наслоњена велика круна, ширине штита.


Варијације грба


У Илирским грбовима појављују се две основне верзије грба Немањића: само штит са грбом, и штит са грбом, кацигом, лавом и плаштом. Грб на штиту је, у обе верзије, бели двоглави орао на црвеној позадини.

На штиту се, поред белог двоглавог орла, појављују и:
  1. круне на главама двоглавог орла
    1. жуте круне - у грбовницима Коренића-Неорића и Београдски грбовник II;
    2. беле круне - у грбовницима: Фојничком, Моденском, код Витезовића и Жефаровића;
  2. по један љиљан, лево и десно од тела орла а испод његових крила:
    1. жути љиљани - у грбовницима Коренића-Неорића, Београдски грбовник II, Моденском, и код Витезовића;
    2. бели љиљани - код Жефаровића;
    3. без љиљана – у Фојничком грбовнику.
Над штитом, појављују се:
  1. витешка кацига:
    1. жуте боје - у грбовницима: Коренића-Неорића, Београдски грбовник II и Моденском;
    2. плаво-беле боје - у Фојничком грбовнику;
  2. владарска круна - код Витезовића и Жефаровића;
  3. жута круна на кациги: у грбовницима Коренића-Неорића, Београдски грбовник II, Фојничком и Моденском;
  4. пропети лав, до струка, који обема рукама држи жуто жезло са жутим љиљаном на врху:
    1. лав обојен на црвене и беле пруге - у грбовницима Коренића-Неорића и Београдски грбовник II;
    2. лав обојен на светло и тамно плаве пруге - у Фојничком грбовнику;
    3. лав обојен на браон и беле пруге – у Моденском грбовнику;
  5. круна на глави пропетог лава:
    1. жута круна - у грбовницима Коренића-Неорића и Моденском;
    2. плава круна - у Фојничком грбовнику;
    3. без круне - у Београдски грбовник II;
  6. црвени плашт, постављен белом - у грбовницима Коренића-Неорића, Београдски грбовник II, Фојничком и Моденском.

Извор: Бранко Марушић, „О основним питањима српске хералдике“, Београд, 2005.

(21.7.2015)
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...