Карте које приказују Балкан у 19. веку

Карте Балкана које приказују Балканско полуострво и историју Балкана 19. века.

1801.

слика: wikimedia.org

Нова мапа Турске у Европи, подељеној на њене покрајине (A New Map of Turkey in Europe, Divided into its Provinces, from the Best Authorities)

Карту израдио: Џон Кери (John Cary)

Објављено у: Cary's New Universal Atlas, containing distinct maps of all the principal states and kingdoms throughout the World. From the latest and best authorities extant, Лондон, 1808.

~1814.

слика: wikimedia.org

Турски поседи у Европи (Turkish Dominions in Europe)

Без потписа, сматра се да ју је израдио Џон Томсон (John Thomson).

Без напомене из које је године, сматра се да је из 1814.

Димензије: 47 cm х 34,3 cm

1818.

слика: wikimedia.org

Турска у Европи (Turkey in Europe)
Карту израдио: Џон Пинкертон (John Pinkerton)
Објављено у: Modern Atlas, from the Lates and Best Authorities, Exhibiting the Various Divisions of the World with its chief Empires, Kingdoms, and States; in Sixty Maps, carefully reduced from the Larges and Most Authentic Sources, Филаделфија, САД, 1818.

1827.

слика: wikimedia.org

Турска у Европи (Turkey in Europe)
Карту израдио: Ентони Финли (Anthony Finley)
Објављено у: A New General Altas, Comprising a Complete Set of Maps, representing the Grand Divisions of the Globe, Together with the several Empires, Kingdoms and States in the World; Compiled from the Best Authorities, and corrected by the Most Recent Discoveries, Филаделфија, САД, 1827.

1829.

слика: wikimedia.org

Карта Турске 1 - северне покрајине (Turkey I; Containing the Northern Provinces)

Издавач: Published under the superintendence of the Society for the Diffusion of Useful Knowledge.

Објављено: Лондон, 1829.

слика: wikimedia.org

Карта Турске 2 - северни део Грчке (Turkey II; Containing the Northern Part of Greece)

Издавач: Published under the superintendence of the Society for the Diffusion of Useful Knowledge.

Објављено: Лондон, 1829.

слика: wikimedia.org

Карта Турске 3 - Јужни део Грчке и Кандија (Turkey III; Containing the Southern Part of Greece and Candia)

Издавач: Published under the superintendence of the Society for the Diffusion of Useful Knowledge.

Објављено: Лондон, 1829.

1832.

слика: wikimedia.org

Турски део Европе (Turquie d'Europe)

Карту израдио: Félix Delamarche

Објављено у: Atlas De La Géographie Ancienne, du moyen âge, et modern, Adopté Par Le Conseil Royal, Париз, 1834.
Размера: 1: 6.336.000

Димензије: 30,5 cm х 33 cm

1836.

слика: wikimedia.org

Турска у Европи (Turkey in Europe)

Карту израдио: Џон Кери (John Cary)

Објављено: Лондон, 1836.
Димензије: 30,5 cm х 25,4 cm 

1850.

слика: wikimedia.org

Пограничне хришћанске и турске земље; према путовањима у региону доњег подунавља током 1850. и 1851. (The Frontier Lands of the Christian and the Turk; comprising travels in the regions of the Lower Danube in 1850 and 1851)
Карту израдио: Џејмс Хенри Скене (James Henry Skene)
Објављено: 1853.

1855.

слика: wikimedia.org

Турска у Европи (Turkey in Europe)
Карту израдио: Џозеф Хучинс Колтон (Joseph Hutchins Colton)
Објављено у: Colton's Atlas of the World Illustrating Physical and Political Geography, Vol 2, Њујорк, 1855. (1. издање)

1870.

слика: alabamamaps.ua.edu

Карта Турске у Европи и Грчкој (Turkey in Europe and Greece)

Објављено у: The Advanced Atlas, Единбург, Велика Британија, 1870.

Размера: 1: 5.069.000

1877.

слика: wikimedia.org

Етнографска карта европске Турске и њених вазалних држава у време почетка рата 1877.
Карту израдио: Карл Сакс (Karl Sax, I.) и R. Austro-Hungarian Consul at Adrianople.
Објавио: Imperial and Royal Geographical Society, Беч 1878.

слика: wikimedia.org

Етнографска карта европског дела Турске 1877. (Carte Ethnographique de la Turquie d'Europe)
Карту израдио: A. Synvet, Lith. E Olivier
Објављено у: Carte Ethnographique de la Turquie d'Europe, Константинопољ 1877.

Санстефански мир (1878)

слика: wikimedia.org

Промене у европској Турској од 1856 до 1878. (Changes in Turkey-in-Europe 1856 to 1878)
Карту израдио: J. G. Bartholomew

слика: wikimedia.org

Османско царство у Европи (Ottoman Empire in Europe 1870-8)

Издавач: Кембриџ јуниверсити прес (Cambridge University Press)

1891.

слика: wikimedia.org

Балканско полуострво (Balkan-Halbinsel. Übersicht)
Карту израдили: Adolf Stieler, August Heinrich Petermann, Carl Vogel, Hermann Berghaus, Hermann Hebnicht.
Објављено у: Adolf Stielers Handatlas
Издавач: Justus Perthes, Гота, Немачка, 1891.

1898.

слика: wikimedia.org

Објављено у: Histoire Et Géographie - Atlas Général Vidal-Lablache, Librairie Armand Colin, Париз, 1898.

- Historical Maps of the Balkan Peninsula, 1850-1900, University of Alabama

Србољуб и Слободан Јаковљевић, потврђено да су наследници династије Обреновић

Према писању Телеграфа, општински суд у Горњем Милановцу, којим је председавала судија Бисерка Новаковић, донео је 2004. године решење који се утврђују наследници и сродници породице-династије Обреновића, и по коме су браћа Србољуб и Слободан Јаковљевић потомци Јакова Обреновића, по којем и носе презиме, једнога од полубраће Милоша Теодоровића Обреновића.

Србољуб Јаковљевић из Горњег Милановца, рођен 26.12.1941. у Калиманићима, и Слободан Јаковљевић из Београда, рођен 31.10.1948. у Горњем Милановцу, званично су од 2004. године наследници династије Обреновић и, као такви, по аутоматизму, наследили су и титулу принца.

фото: www.telegraf.rs/Марко Тодоровић

Династију Теодоровић-Обреновић чинили су потомци Обрена Мартиновића из Бруснице код Горњем Милановца и Теодора Михајловића из Добриње, тј. Вишње, која је имала шесторо деце из та два брака. Деца Обрена Мартиновића и Вишње су били: Јаков, Милан и Стана, а Теодора Михајловића и Вишње су били Милош, Јован и Јеврем.

Треба напоменути да се кнежевско и краљевско достојанство династије Теодоровић-Обреновић није све време наслеђивала са оца на сина, и да је достојанство ишло по линији кнеза Милоша, па после по линији Милошевог брата Јеврема. Кнеза Милоша Теодоровића-Обреновића наследио син Милан Теодоровић-Обреновић, па затим син Михајло Теодоровић-Обреновић, да би њега 1868. године наследио Милан Теодоровић-Обреновић, унук Јеврема Теодоровића-Обреновића (рођеног брата кнеза Милоша), а њега његов син Александар Теодоровић-Обреновић, убијен у преврату 1903. Потомци Милошевог брата Јована нису никада били на престолу Србије, као ни потомци Милошеве полубраће Јакова и Милана.

Родослов Обреновића, 1. део (слика: sr.wikisource.org)

Родослов Обреновића, 2. део (слика: sr.wikisource.org)

Србољуб и Слободан Јаковљевић, како је суд у Горњем Милановцу потврдио, потичу од Јакова Обреновића, најстаријег полубрата кнеза Милоша, и брата Милана и Стане Обреновић, деце из првог брака Вишње, мајке кнеза Милоша.

фото: www.telegraf.rs/Марко Тодоровић

Литература:

• Алекса Ивић: Родословне таблице српских династија и властеле, Нови Сад, 1928.
• Д. Злојутро: ПРИНЦ СЛОБОДАН, НАСЛЕДНИК МИЛОШЕВЕ ЛОЗЕ: Вратићемо мошти свих Обреновића у Србију! (ФОТО), 8.2.2013.

Грб Српске православне цркве

Грб Српске православне цркве је штит са жутом (златном) архијерејском круном над њим, заогрнут патријаршијским плаштом, коме је над десном страном двоструки крст а са леве архијерејско жезло. Штит је подељен на горњи и доњи део, а горњи на леви и десни: у горњем левом црква манастира Пећке патријаршије, у белој боји на плавој подлози, на горњој десној половини кула светог Саве из манастира Хиландар на Светој гори, такође у белој боји и на плавој подлози, а доле жути (златни) једнокраки крст на белој подлози, и са по једним жутим (златним) огњилом у сваком од углова крста.

Устав Српске православне цркве обнародован је први пут у „Гласнику“, службеном листу Српске православне цркве бр. 7- од 1. августа (19. јула) 1947. год.

Устав Српске православне цркве из 1947-ме, члан 3: „На патријарашком плашту порфирне боје, украшеном двоструким крстом с десне и архијерејским жезлом с леве стране, у средини штит са златном архијерејском круном над њим; на плавој горњој половини штита с десне стране кула светог Саве у Хиландару, с леве црква манастира Пећске патријаршије, обоје беле боје; на белој доњој половини у средини златан крст са четири једнака крака и по једним златним огњилом у сваком углу крака.“

Устав Српске православне цркве из 1957-ме, члан 3, потврђује: „На патријарашком плашту порфирне боје, украшеном двоструким крстом с десне и архијерејским жезлом с леве стране, у средини штит са златном архијерејском круном над њим; на плавој горњој половини штита с десне стране кула светог Саве у Хиландару, с леве црква манастира Пећске патријаршије, обоје беле боје; на белој доњој половини у средини златан крст са четири једнака крака и по једним златним огњилом у сваком углу крака.“

Патријаршијски двор у Београду

фото: wikimedia.org

Извори:

• Устав Српске православне цркве, 1947.
• Устав Српске православне цркве, 1957

Илирски грбовници

Грбовник Коренића-Неорића (1595)

Важи за најстарији сачувани препис Охмучевићевог грбовника, из 1595. године. Открио га је Људевит Гај једном приликом док је боравио у Дубровнику. По теми којом се бави сврстава се у „илирске грбовнике“. Чува се у Националној и свеучилишној књижници у Загребу.

На првом листу је наслов, написан ћирилицом и латиницом, а затим ћирилични и латинични садржај грбова. На листу 6 је наслов с именом Коренића Неорића и годином 1595.

Први листови као да су некада некада били другачије распоређени, на шта указују отисци претходних страна. Тако се 1. лист (са насловом Родословије...) делимично пресликао на 6. лист с именом Коренић Неорић и 1595. годином, и обрнуто. Тако да су на првом листу отисци шестог листа. Такође, у ћириличном садржају нема Коренића, већ се наводи породица Неорић, као и у другим грбовницима. У латиничном садржају, пак, нема Неорића, али су на том месту Коренићи.

Обласни грбови: Македоније (Macedoniae), Илирија (Yllyriae), Босне (Bosnae), Далмације (Dalmatiae), Хрватске (Crovatiae), Славоније (Slavoniae), Бугарске (Bvlgariae), Србије (Svrbiae), Рашке (Rasciae) и Изворне земље - Раме (Primordiae Kvmaniae). Осим грбова који се појављују на претходном, великом грбу, додат је и грб „Илирије“.

Представљени су владарски и племићки породични грбови: Котромановића (Kotromanovich), Немањића (Nemagnich), Мрњавчића (Mergniavcich), Твртковића (Tvartkovich), Гребељановића (Grebeglianovich), Бранковића (Brankovich), Крстића (Karstich), Кастриотића (Castriottich), Чарнојевића (Zarnoevich), Балшића (Baoxich), Косачића (Cosacich), Хрвојевића (Harvoevich), Јабланића (Iablanich), Жимраковића (Ximracovich), Охмучевића-Гаревића (Ohvmvchievich Garevrich), Ковачића (Covacich), Бурмасовића (Bvrmasovich), Костањића (Kostagnich), Качића (Kacich), Звијездића (Sviesdich), Војновића (Voynovich), Владимировића (Wladmirovich), Златоносовића (Slatonosovich), Копјевића (Kopievvich), Богашиновића-Добрашиновића-Мернарића (Bogascinovich Dobrascinovich Mernarich), Дукађиновића (Dvcaginovich), Тасовчића (Tasovvcich), Ћорића (Cihorich), Зорановића (Zoranovvich), Новаковића (Novakovich), Рађеловића (Radielovich), Билошевића (Biloxevich), Жаркојевића (Xarkoevich), Матејковића (Matheikovich), Групковића (Grvpkovich), Дињића (Dicnich), Ресића (Resich), Облачића (Oblacich), Сојмировића (Soymirovich), Копчића (Kopcich), Сладојевића (Sladoevich), Дражојевића (Draxoevich), Гојковића (Goykovich), Моровлашића (Morowlaxich), Рубчића (Rvbcich), Миљеновића (Milienovich), Дињичића (Dignicich), Маргетића (Margvitich), Љубетића (Livbetich), Грубaчевића (Grvbacevich), Сагријеловића (Sagrielovich), Љубибратића (Livbibratich), Предојевића (Predoevich), Шестокриловића (Sciestokrilovich), Свилојевића (Svviloevich), Ситничанића (Sitnicianich), Рушчијеревића (Rvscierevich), Соколовића (Sokolovich), Коренића-Неорића (Corienich Neorich), Жупановића (Xvpanovich), Вукославића (Vvkoslavich), Вукотића (Wkotich), Влашића (Wlaxich), Грубјешевића (Grvbiexevich), Градановића (Gradanovich), Главића (Glavich), Томановића (Tomanovich), Шантића (Xantich), Ждраловића (Xdralovich), Дидловића (Didlovich), Крајчиновића (Kraxcinovich), Клечића (Klexich), Ђендисалића (Giendisaglich), Крижића (Krixich), Меклинића (Mehlinich), Кукретића (Kvkrecich), Тичиновића (Tihcinovich), Тарзаровића (Tarzarovich), Храбреновића (Hrabrenovich), Мириловића (Mirilovich), Бјелавића (Bielavich), Клупковић (Klvkovich), Дебељића (Debeglich), Јамометовића (Yamometovich), Шијић (Xiich), Дескојевића (Deskoevich), Алауповића (Alavpovich), Пажачића (Paxacich), Угриновића (Vgrinovich), Станковића (Stankovich), Сестричића (Sestricich), Смокроновића (Smokronovich), Кутловића (Kvtlovich), Пармежанића (Parmexanich), Алинића (Halenich), Брзојевића (Barzoevich), Браниловића (Branilovich), Вилића (Vilich), Толишића (Toliscich), Вуковића (Wkovich), Тешевчића (Texevvcich), Војковића-Паликућа (Voikovich Pallikvcia), Мартинушевића (Martinvxevich), Кнезовића (Knesovich), Покрајчића (Pokraycich), Крушичевића (Krvxichievich), Бачића (Bachich), Кваоковића-Фавковића (Kvaokovich Favkovich), Бибића (Bibich), Масновића (Masnovich), Евсебловића (Evsebiovvich), Мокровића (Mokrovvich), Пичјеломеновића (Pichielomenovich), Ћубретића (Civbretich), Преласовића (Prelasovich), Жељиговчића (Xegligovvcich), Косовића (Kosovich), Кобилић (Kobilich), Богопанковића (Bogopankovich), Љиљковића (Livbkovich), Судића (Svdich), Вршинића (Vrsinich), Красојевића (Krasoevich), Рајковића (Raykovich), Орловчића (Orlovvcich), Шубића (Svbich), Маруловића (Marvlovich), Дивојевића (Divoevich), Сенчевића (Sencevich), Мусијевић (Mvsievich), Нимичића (Nimicich), Франкопановића (Francopanovich), Деновића (Denovich), Бјелоперовића (Bieloperievich), Крагујевића (Kragvevich), Алинића (Alinich), Јакшића (Iakxich), Југовића (Ivgovich), Јагросаљића (Iagrosaglich).

Фототипско издање грбовника, објављено је 1991. године у књизи Иве Банца „Грбови биљези идентитета“, у издању ГХЗ, у Загребу, Хрватска. Електронско издање Коренић-Неорићевог грбовника из 1991. може се наћи на 

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.249387255098830.51194.177309975639892&type=1

Фојнички грбовник (1675-1688)

Фојнички грбовник је зборник грбова јужнословенских области, краљева и племства. Садржи укупно 139 грбова.

Изворни назив ове књиге је „Родословје Босанскога, алити Илиричкога и Серпскога владаниа; заједно постављено по Станиславу Рубчићу попу. На славу Стипана Немањића, цара Сербљена и Бошњака 1340.“ Име „Фојнички грбовник“ добио је зато што се чува у фрањевачком манастиру у Фојници.

Фојнички грбовник почиње списком грбова племенитих обитељих илирских. Списак је дат по азбучном реду и обухвата пет страна, на којима су пописане племићке породице (тог времена). У садржају се помиње презиме Бранимировић али га нема међу грбовима; презиме Дебељић се помиње једанпут у садржају а у грбовнику постоје два грба под тим презименом.

Након тога следи слика Богородице, заштитнице „Илира“ и босанског краљевства, а затим и приказ заштитника куће Немањића - свете браће Козме и Дамјана.

На следећој страници се налази оригинални наслов „Фојничког грбовника“: Списак грбова племенитих обитељих илирских по реду словах извагјени из старинских књигах фојничких, заједно са фрањевачком потврдом.

На страни са насловом књиге дописана је накнадна потврда, коју је 8. јула 1800. године у Краљевој Сутјесци (Какањ, Босна и Херцеговина), дописао бискуп и апостолски викар фра Грга Илић. Потврда је писана латинским језиком а потврђује се да се овај грбовник у Фрањевачком самостану у Фојници брижно чува од памтивека, наиме од заузећа босанског каљевства.

После тога следи слика светог Јеронима, „заштитника Илира“, и, на посебном листу, грб који се приписује царству цара Душана, састављен од 9 обласних грбова (Македоније, Славоније, Босне, Бугарске, Далмације, Србије, Хрватске, Рашке и Раме) и две владарске куће (Немањића и Котроманића) на централним местима.

После тог грба следе обласни грбови: Македоније (Macedoniae), Илирије (Vllvriae), Босне (Bosnae), Далмације (Dalmatie), Хрватске (Crovatiae), Славоније (Slavoniae), Бугарске (Bvlgariae), Србије (Svrbiae), Рашке (Rasciae) и Изворне земље - Раме (Primordiae). Осим грбова који се појављују на претходном, великом грбу, додат је и грб „Илирије“.

Представљено је 126 владарских и племићких породичних грбова са тих простора: Котромановића (Kotromanouic), Немањића (Nemagnichc), Мрњавчића (Mergniavcictc), Твртковића (Tvartkovich), Гребељановића (Grebeglianvictc), Бранковића (Brankovictc), Крстића (Hcarstictc), Кастриотића (Castriotichc), Чарнојевића (Zarnoevichc), Балшића (Baoxichc), Косачића (Cosacichc), Хапуовића (Hapvovichc), Јабланића (Iablanichc), Жимраковића (Ximracovch), Охмучевића (Ohvmvchieuichc), Бурмасовичића (Bvrmasovicic), Ковачића (Covacichc), Костањића (Kostagnichc), Качића (Kacichc), Војновића (Voÿnovichc), Звијездића (Sviesdichc), Владимировића (Vladmirouichc), Златоносовића (Slatonosovichc), Богашиновића (Bogasinovichc), Копјевића (Kopievvichc), Дукађиновића (Dvcaginovichc), Тасовчића (Tasovvcichc), Зорановића (Zoranovichc), Ћорића (Cihorich), Новаковића (Novakovich), Рађеловића (Radielovich), Жаркојевића (Xarkoevich), Билошевића (Biloxevich), Моровлашића (Morovlaxich), Боснића (Bosnich), Бисаљића (Bisaglich), Матејковића (Matheikovich), Групковића (Grvpkovich), Ресића (Resich), Дињића (Dicnich), Облачића (Oblacich), Сладојевића (Sladoevich), Копчића (Kopcich), Дражојевића (Draxoevich), Гојковића (Goikovich), Рубчића (Rvbcich), Миљеновића (Milienovich), Дињичића (Dignicich), Маргетића (Margvitich), Сојмировића (Soymirovich), Љубетића (Livbeticch), Грубaчевића (Grvbcevich), Сагријеловића (Sagrielovich), Љубибратића (Livbibratich), Предојевића (Predoevich), Шестокриловића (Sciestokrilouich), Свилојевића (Sviloievich), Соколовића (Sokolovich), Ситничанића (Sitnicianich), Рушчијеревића (Rvscierevich), Алинића (Halenich), Сестричића (Sestricich), Пажачића (Paxacicch), Јамометовића (Yamometovich), Кутловића (Kvtlovicch), Станковића (Stankovichc), Клечића (Klescicch), Вукотића (Vvkoticch), Кукретића (Kvkreticch), Тичиновића (Tihcinovicch), Дескојевића (Deskoevicch), Пармезановића (Parmekanovicch), Вуковића (Vvkovicch), Дебељића (Debeglicch), Угриновића (Ugrinovicch), Дебељића (Debeglicch), Брзојевића (Barzoevicch), Мириловића (Mirilovicch), Смокровића (Smokrovicch), Враничића (Vranicich), Бибића (Bibich), Вилића (Vilicch), Масловића (Maslovicch), Екличића (Eklicicch), Бакчића (Bakcicch), Крушичевића (Krvxichievicch), Кнезовића (Knesovicch), Браниловића (Branilovicch), Алауповића (Alavpovicch), Влашића (Vvlascicch), Радмировића (Radmirouicgivanouicch), Косовића (Kosovicch), Шубића (Svbicch), Крагујевића (Kragvenicch), Судића (Svdicch), Мокровића (Mokrovicch), Рајковића (Raykovicch), Красојевића (Krasoevicch), Нимичића (Nimicicch), Богопанковића (Bogopankovicch), Евсебловића (Evseblovicch), Ћубретића (Civbreticch), Војковића (Voÿkovicch), Толишића (Toliscicch), Тешевчића (Texevvcicch), Хваоковића (Hvaokovicch), Сенчевића (Sencevicch), Франкопановића (Frankopanovicch), Преласовића, Бјелоперовића (Bieloperovicch), Ђендисалића (Giendisaglicch), Крижића (Krixicch), Меклинића (Mechlinicch), Тарзаровића (Tarzarovicch), Храбреновића (Hrabrenovicch), Дидловића (Didlovicch), Грубјешевића (Grvubiesevicch), Ждраловића (Xdralovicch), Томановића (Tomanovicch), Градановића (Gradanovicch), Глумчића (Glvmcicch), Крајчиновића (Kraiicinovicch), Шантића (Xantigch), Жупановића (Xvpanovicch), Добријевића (Dobrievich), Неорића (Neorich), Цетињанића (Zetignianich).

Иако аутор ове књиге ставља 1340. годину као време када је књига написана, Александар Соловјев га датира у период између 1675. и 1688, што га чини знатно каснијим преписом давно изгубљеног оригинала Охмучевићевог грбовника.

Фототипско издање грбовника, са предговором и описом грбова и грбовника, објављено је 2012. године у књизи „Фојнички грбовник“ , са уводним текстом и фотографијама фра Фрања Милетића, а у издању Фрањевачког самостана Духва Светога, из Фојнице у Босни и Херцеговини. Електронско издање Фојничког грбовника из 2012. може се наћи на страницама самостана у Фојници http://www.fojnica-samostan.com/grbovnik/ .

Mоденски грбовник (око 1700)

Обласни грбови: Македоније (Macedoniae), Илирије (Illyriae), Босне (Bosnae), Далмације (Dalmatiae), Хрватске (Croatiae), Славоније (Slavoniae), Бугарске (Bvlgariae), Србије (Svrbiae), Рашке (Rasciae) и Изворне земље - Раме (Primordiae). Осим грбова који се појављују на претходном, великом грбу, додат је и грб „Илирије“.

Представљени су владарски и племићки породични грбови: Немањића (Nemagnich), Котромановића (Kotromanovich), Мрњавчића (Mergnavcich), Чарнојевића (Zarnoevich), Гребељановића (Grebeglianovich), Бранковића (Brankovich), Дукађиновића (Dvkaginovich), Дињичића (Dignicich), Крстића (Harstich), Кастриотића (Kastriotich), Хрвојевића (Harvoevich), Јабланића (Iablanich), Рађеловића (Radvlovich), Твртковића (Tvartkovich), Охмучевића (Ohmvchievich), Бурмасовића (Bvrmasovich), Балшића (Baoscich), Косачића (Kosacich), Клечића (Klexich), Франкопановића (Frankopanovich), Жимраковића (Scimrakovich), Ковачића (Kovacich), Костањића (Kostagnich), Војновића (Voinovich), Групковића (Grvbkovich), Вршинића (Vrsinich), Звијездића (Sviesdich), Златоносовића (Slatonosovich), Владимировића (VVladmirovich), Качића (Kacich), Богашиновића (Begascinovich), Копјевића (Kopievich), Тасовчића (Tasovcich), Зорановића (Zoranovich), Ћорића (Cihorich), Новаковића (Novakovich), Жаркојевића (Xarkoevich), Билошевића (Bieloscevich), Боснића (Bosnich), Бисаљића (Bisaglich), Матејковића (Mateikovich), Ресића (Resich), Дињића (Dikgnich), Облачића (Oblacich), Сојмировића (Soimirovich), Сладојевића (Sladoevich), Копчића (Kobcich), Дражојевића (Draxoevich), Гојковића (Goikovich), Рубчића (Rvbcich), Моровлашића (Morovlascich), Миљеновића (Milienovich), Маргетића (Margvitich), Љубетића (Glivbetich), Грубaчевића (Grvbacevich), Сагријеловића (Saghrielovich), Љубибратића (Glivbibratich), Предојевића (Predoevich), Шестокриловића (Scestokrilovich), Свилојевића (Sviloevich), Ситничанића (Sitniklianich), Рушчијеревића (Rvxerevich), Соколовића (Sokolovich), Неорића (Neorich), Цетињанића (Zetignanich), Жупановића (Xvpanovich), Вукотића (Vvkotich), Влашића (Vvlascich), Грубјешевића (Grvbiescevich), Градановића (Gradanovich), Главића (Glavich), Томановића (Tomanovich), Шантића (Sciantich), Ждраловића (Xdralovich), Дидловића (Didlovich), Крајчиновића (Kraicinovich), Ђендисалића (Glenditaglich), Крижића (Krixich), Меклинића (Mehlinich), Кукретића (Kvkrecich), Тичиновића (Tihcinovich), Мириловића (Mirilovich), Бјелавића (Bielavich), Клупковић (Klvpkovich), Дебељића (Debeglich), Јамоматовића (Iamomatovich), Шијић (Sciich), Дескојевића (Deskoevich), Алауповића (Alavpovich), Пажачића (Pasacich), Угриновића (Vgrinovich), Станковића (Stankovich), Сестричића (Sestricich), Смокроновића (Smokronovich), Кутловића (Kvtlovich), Пармежанића (Parmaxanich), Алинића (Halenich), Брзојевића (Barzoevich), Браниловића (Branilovich), Вилића (Vilich), Толишића (Toliscich), Вуковића (Vvkovich), Тешевчића (Texevcich), Војковића (Bvoikovich), Мартинушевића (Martinvscevich), Кнезовића (Knesovich), Покрајчића (Pokraicich), Крушичевића (Krvxichievich), Бачића (Bachich), Кваоковића (Havokovich), Бабића (Babich), Масновића (Masnovich), Евсебловића (Evsebisvvich), Мокровића (Mokrovich), Пичјеломеновића (Piklelomenovich), Ћубретића (Civbretich), Кобилић (Kobilich), Жељиговића (Xegligovich), Косовића (Kosovich), Преласовића (Prelasovich), Крагујевића (Kragvievich), Богопанковића (Bogopakovich), Љиљковића (Glivbkovich), Судића (Svdich), Красојевића (Krasoevich), Рајковића (Raikovich), Орловчића (Orlovcich), Шубића (Sicbich), Маруловића (Marvlovich), Дивојевића (Divoevich), Сенчевића (Sencevich), Мусијевић (Mvsievich), Нимичића (Nimicich), Бјелоперовића (Bieloperievich), Деновића (Denovich), Алинића (Alinich), Јакшића (Iakscich), Југовића (Ivgovich), Јагросаљића (Sagrosaglich),

“Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

Илирик (Illyricum), Царство Немањића (Imperium à Nemanide inftitutum), Албанија (Albania), Аустрија - стари (Austria vetus), Аустрија - савремени (Austria hodierna), Бесарабија (Besarabia), Бохемија Чешка (Bohemia), Борусија Прусија (Borussia), Босна (Bosna), Бугарска (Bulgaria), Корушка (Carinthia), Келтија (Celtae), Крањска (Carniolia), Крит (Creta), Хрватска (Croatia), Холмија (Chulmia), Куманија (Cumania), Дакија (Dacia), Далмација (Dalmatia), Дарданија (Dardania), Епир (Epirus), Грчка (Graecia), Херцеговина (Hercegovina), Јаподија (Japodia), Истра (Istria), Либурнија (Liburnia), Лодомерија (Lodomeria), Македонија (Macedonia), Мезија (Moesia), Молдавија (Moldavia), Моравија (Moravia), Московија (Moscovia), Панонија (Pannonia), Пољска (Polonia), Дубровник (Ragusa), Рама (Rama), Рашка (Rassia), Румунија (Romania), Русија - црна (Russia Nigra), Скитија (Scythia), Србија (Serblia), Шлезија (Silesia), Срем (Sirmium), Славонија – дунавска (Slavonia Danubiana), Славонија – балтичка балтичкоморска (Slavonia Maris Balthici), Славонија – савремени (Slavonia moderna), Штајерска (Stiria), Тесалија (Thessalia), Тракија Одрифорум (Thracia Odryfiorum), Тракија - римска (Thracia Romanorum), Трансилванија (Thransylvania), Трибалија (Triballia), Турска (Turcia), Влашка (Valachia), Венеција (Venetia), Мађарска (Ungaria),

„Стематографија“ Христифора Жефаровића (1741)

Илирик (Іллѷріческо), Царство Немањића (Црство ѿ Немáнïє устáвлено), Албанија (Албáнïа), Аустрија - стари (Аустріа Вєтхаѧ), Аустрија - савремени, Бесарабија (Бєсарáвïа), Бохемија Чешка (Бохємїа), Прусија (Боруссїа), Босна (Босна), Бугарска (Болгáрїа), Корушка (Кариноїа), Келтија (Кєлта), Крањска (Карнїолїа), Крит (Крєта), Хрватска (Кроáцїа), Холмија (Хулмїа), Куманија (Кумáнїа), Дакија, Далмација, Дарданија, Епир, Грчка, Херцеговина, Јаподија, Истра, Либурнија, Лодомерија, Македонија, Мезија, Молдавија, Моравија, Московија, Панонија, Пољска, Дубровник, Рама, Рашка, Румунија, Русија - црна, Скитија, Србија, Шлезија, Срем, Славонија – дунавска, Славонија – балтичка балтичкоморска, Славонија – савремени, Штајерска, Тесалија, Тракија Одрифорум, Тракија - римска, Трансилванија, Трибалија, Турска, Влашка, Венеција, Мађарска,

Списак српских владара по Милошу С. Милојевићу

Династија Свевладовића

1. Свевлад, Самовлад, или Само, Самко I (492-530)
2. Цар Борис, или Брус I Свевладовић или Самовладовић I (530-540)
3. Цар Остројило I Свевладовић или Самовладовић II (540-552)
4. Цар Свевлад, или Самовлад II син Стројимиров, Самовладовић III (552-564)
5. Цар Селимир I Свевладов или Самов син, Свевладовић или Самовић IV (564-585)
6. Цар српски Владан I Селимиров син Свевладовић V (585-610)
7. Цар Радомир I Владанов син Свевладовић VI (610-620)
8. Вишеслав Свевладовић
9. Радослав Свевладовић
10. Просегој Свевладовић

Династија Дрвановића

1. Цар Звонимир I Дрванов или Дрвенаровић (632-675)
2. Краљ Будимир I Звонимиров Дрванић или Дрвенаровић II (675-680)
3. Светолик I Будимиров Дрванић или Дрвенаровић III (680-692)
4. Владислав I Светоликов Дрванић или Дрвенаровић IV (692-709)
5. Томислав I Владислављев (или Светоликов син) Дрвановић или Дрвенаровић V (709-722)
6. Себислав (или Збислав) I Томислављев Дрвановић или Дрвенаровић VI (722-749)
7. Разбивој I и Владимир Себислављеви Дрвановићи или Дрвенаровићи VII (746-753)
8. Владимир I Себислављев Дрвановић или Дрвенаровић VIII (753-773)
9. Хранимир I Владимиров Дрвановић IX (773-782)
10. Тврдослав I Хранимиров Дрвановић X (782-787)
11. Остројило или Стројило II Владимиров Дрвановић XI (787-791)
12. Толимир Остројилов Дрвановић XII (791-799)
13. Предислав I Толимиров Дрвановић XIII (799-805)
14. Крепимир I Предислављев Дрвановић XIV (805-830)
15. Светозар Крепимиров Дрвановић XV (830-835)
16. Радослав Светозарев Дрвановић XVI (835-850)
17. Часлав или Честислав I Радослављев Дрвановић XVII (850-862)
18. Петрислав I Радослављев Дрвановић XVIII (864-879)
19. Павлимир или Бела I Петрислављев Дрвановић XIX (879-910)
20. Жена Белина (Павлимирова) Дрвановића XX (910-930)
21. Тресимир I Белин или Павлиморов Дрвановић XXI (930-960)
22. Прелимир I Тресимиров Дрвановић XXII (960-982)
23. Хвалимир I Прелимиров Дрвановић XXIII (982-986)
24. Легет I Крешимиров Дрвановић XXIV (986-989)
25. Силвестер I Болеслављев Дрвановић XXV (989-993)
26. Тугомир Силвестров Дрвановић XXVI (993-997)
27. Хвалимир II Тугомиров Дрвановић XXVII (997-1003)
28. Петрислав II Хвалимиров Дрвановић XXVIII (1003-1010)
29. Владимир Свети II Петрислављев Дрвановић (Јован Владимир) XXIX (1010-1015)
30. Драгомир I Хвалимиров Дрвановић XXX (1015-1019)
31. Доброслав или Војислав I Драгомиров Дрвановић XXXI (1036-1055)
32. Неда I и најстарији јој син Гојислав Војислављев Дрвановић XXXII (1055-1057)
33. Михајил I Војислављев Дрвановић XXXIII (1057-1073)
34. Радослав II Војислављев Дрвановић XXXIV (1073-1089)
35. Бодин I Михајилов Дрвановић XXXV (1089-1100)
36. Доброслав II Бранислављев Дрвановић XXXVI (1100-1102)
37. Владимир III Михајилов Дрвановић XXXVII (1102-1114)
38. Ђурађ I Бодинов Дрвановић XXXVIII (1114-1117)
39. Грубеша I Бранислављев Дрвановић XXXIX (1117-1124)
40. Ђурађ Бодинов Дрвановић XC (1124-1143)
41. Грдиња или Градиња I Бранислављев Дрвановић XCI (1143-1154)
42. Радослав III Градињин Дрвановић XCII (1154-1160)

(фото: www.wikimedia.org)

Извор: Милош С. Милојевић: Одломци историје Срба и српских - југославенских - земаља у Турској и Аустрији, Београд, 1872.

Нова Србија и Славеносрбија

Након укидања две покрајине 1751. (Потиске и Поморишке војне границе) у којима су живели Срби, Срби из тих крајева се из Аустрије селе у Русију.

Већину исељеника чинили су Срби из Потиске (Мартонош, Кањижа, Сента, Бечеј, Турија, Србобран, Бачко Градиште, Тител, Мошорин, итд.) и Поморишке војне границе (Печка, Арад, Нађлак, Семлак, Павлиш, Јенова, Глоговац, Шољмош, итд.).

Срби из тих крајева су се тада преселили на територију Руског царства, на простору данашње Украјине.

Нова Србија

Једна од две такве војне провинције у Руском царству носила је назив Нова Србија (Ново-Сербія, Нова Сербиа). Постојала је од 1752. до 1764. и њен административни центар био је Новомиргород (укр. Новомиргород). Назив је добила по Србима који су се 1752. године из Аустријског царства населили у Руско, углавном са територије данашње Војводине али и данашње Хрватске, Румуније и Мађарске.

У новој домовини Срби су основали многа села, углавном са истим именима као и у старој. Многа од тих села су и до данас задржала своја имена.

Историјска карта: Нова Сербија (1752-1764) – аутор Владимир Иванович Миљчев (укр. Володимир Іванович Мільчев), историчар, Запорошки огранак Института за археографију и изворе Националне академије наука Украјине (Запорізьке відділення Інституту археографії та джерелознавства ім. М.С. Грушевського НАН України):

(фото: www.hbds.ru)

Накарти се могу видети следећа места:

1. Бечеј (Беча) - по Бечеју у Војводини, данашња Олександрија (укр. Олександрія);
2. Вараждин (Вараждін) - по Вараждину у Хрватској, данашњу Протопопивка (укр. Протопо́півка);
3. Вилагош (Вілагош) - по Вилагошу, данашњој Ширији (рум. Șiria) у Румунији, данас Деривка (укр. Дері́ївка);
4. Вршац (Вершац) - по Вршцу у Војводини, данашњи Вершац (укр. Ве́ршаці);
5. Вуковар (Вуковар) - по Вуковару у Хрватској, данашња Букварка (укр. Бу́кварка);
6. Глоговац (Глаговац) - по месту Глоговац, данашња Косивка (укр. Косі́вка);
7. Земун (Земун) - по Земуну (од 1934. у саставу Београда), данас Успенка (укр. Успе́нка);
8. Кањижа (Каніж) - по Кањижи у Војводини (укр. Ка́ніж);
9. Ковин (Ковин) - по Ковину у Војводини, данас више не постоји; 
10. Мартонош (Мартонош) - по Мартоношу у Војводини, данас Мартоноша (укр. Мартоно́ша);
11. Мондорлак (Мандорлак) - по Мандорлаку у Румунији, данас више не постоји;
12. Мошорин (Мошорин) - по Мошорину у Војводини (укр. Мошо́рине);
13. Надлак (Надлак) - по Надлаку (рум. Nădlac) у Румунији (укр. На́длак);
14. Павлиш (Павлиш) - по Павлишу у Војводини (укр. Павлиш);
15. Панчево (Панчево) - по Панчеву у Војводини (укр. Па́нчеве);
16. Семлик (Семлик) - по Семлаку (рум. Semlac) у Румунији, данашња Скалева (укр. Скалева);
17. Сента (Сента) - по Сенти у Војводини, данашња Родникивка (укр. Родникі́вка);
18. Сентомаш (Сентомаш) - по Сентомашу (сада Србобран) у Војводини, данас више не постоји;
19. Сланкамен (Сланкамінь) - по Сланкамену у Војводини, данас више не постоји;
20. Сомбор (Самбор) - по Сомбору у Војводини, данашња Дикивка (укр. Ди́ківка);
21. Суботица (Суботіца) - по Суботици у Војводини (укр. Су́ботці);
22. Фелдвар (Федвар) - по Фелдварцу (сада Бачком Градишту) у Војводини, данашњи Пидлисно (укр. Підлі́сне);
23. Чанад (Чонад) - по Ченаду (рум. Cenad) у Румунији, данас више не постоји;
24. Чонград (Чонград) - по Чонграду (мађ. Csongrád) у Мађарској, данас Велика Андрусивка (укр. Вели́ка Андру́сівка);
25. Шолмош (Шолмош) - по Шољмошу (рум. Șoimoș) у Румунији, данас Калантајев (укр. Калантаїв).

Славеносрбија 

Славеносрбија (Славјаносербија, Славо-Сербиа) је било подручје у Руском царству, административна област која је постојала од 1753. до 1764. године, на десној обали реке Доњец (између ушћа река Бахмут и Лугањ).

Историјска карта: Славеносрбија (1753-1764) - аутор Владимир Иванович Миљчев

Карта Славеносрбије (фото: www.wikimedia.org)

Положај некадашње Славеносрбије на простору данашњих Доњецке
области и Лугањске области у Украјини (фото: www.wikimedia.org)

Положај некадашњих покрајина Нове Србије и Славеносрбије на простору
данашње Украјине (фото: www.wikimedia.org)

За више информација:

Мита Костић: „Нова Србија и Славеносрбија“, 

Српско-украјинско друштво, Нови Сад, 2001.

ПРОЈЕКАТ РАСТКО – УКРАЈИНА

Стара српска имена

Стара српска имена која су се раније могла наћи на страницама Црквеношколске општине Светог Арсенија Сремца у Витбију, Канада <www.svarsenije.org>.

Представљају извод из публикације манастира Гргетег са Фрушке Горе, задужбине деспота Вука Гргуревића, у народу познатијег као Змаја Огњеног Вука.

(Фото: www.novosti.rs)

===Почетак================================================

Мушка имена

Алче, Анђелко.

Баја, Бајко, Бајо, Балша, Бан, Банко, Батрић, Бацета, Бегун, Бежан, Беладин, Белен, Белимир, Белко, Белосав, Белош, Белуш, Беља, Бељан, Беран, Берибрат, Берислав, Берко, Бероје, Благоје, Благота, Блажимир, Блажун, Блашко, Богдан, Богдаша, Богашин, Богета, Богић, Богобој, Богоје, Богољуб, Богомил, Богомир, Богослав, Богош, Богужив, Божан, Божидар, Божин, Божићко, Боја, Бојадин, Бојан, Бојин, Бојић, Бојица, Бојко, Бојо, Бојче, Бојчета, Болеслав, Болоје, Бољета, Боривој, Борко, Бороје, Браја, Брајен, Брал, Бранивој, Бранимир, Бранислав, Бранко, Браноје, Братеша, Бративој, Братислав, Братиша, Братко, Братован, Братоје, Братолик, Братољуб, Братомир, Братоња, Браторад, Братослав, Братун, Братуш, Братушин, Брзоје, Будимир, Будислав, Будиша, Будмил, Бујко.

Вукобрат, Вуковој, Вуковоје, Вукоје, Вукоман, Вукомир, Вукосав, Вукота, Вуксан, Вукша, Вуле, Вулета, Вуча, Вучета, Вучина, Вучић, Вучко.

Гален, Гвозден, Годеч, Годеша, Годимир, Гојадин, Гојак, Гојан, Гојислав, Гојимир, Гојко, Гојник, Голуб, Горазд, Горјан, Горко, Гороцвет, Горупац, Горча, Гостан, Гостидраг, Гостимир, Градета, Градимир, Градислав, Градиња (муш.), Градиша, Градоје, Градуш, Грдан, Грдуш, Грубан, Грубац, Грубаш, Грубеша, Грубоје.

Дабижив, Дабиша, Дабоје, Да(л)ша, Данко, Данчин, Дарко, Дароје, Деговац, Дедоје, Дејан, Дејко, Десан, Десивој, Десимир, Дивоје, Дикосав, Добра, Добран, Добрашин, Добрен, Добретин, Добреч, Добривој, Добривоје, Добрило, Добрин, Добрица, Добровој, Доброгост, Доброје, Добромир, Доброрад, Доброслав, Добросрд, Добросрђ, Доброта, Доброчин, Добрун, Дојин, Драгун, Драгутин, Дражац, Дражен, Дражеслав, Дражета, Дражимир, Дражица (м.), Дражоје, Драја, Драшко, Дојчило, Дојчин, Достан, Драгавац, Драган, Драгаш, Драгило, Драгиња (м.), Драгић, Драгиша, Драго, драгован, Драгобрат, Драгоје, Драгојло, Драгољуб, Драгоман, Драгомир, Драгоња, Драгор, Драгорад, Драгослав, Драгош, Драгуја, Дружан, Душан.

Ђука, Ђурашин, Ђурђе.

Жарко, Жегар, Жива, Живадин, Живаљ, Живан, Живић, Живко, Живоје, Живојин, Живорад, Живота, Житомир.

Завида, Завиша, Звездан, Здравац, Здравко, Златан, Златко, Златоје, Зломаница, Зоран, Зорило, Зорко.

Иван, Иваниш, Иванко, Ивко, Ивоје.

Јаблан, Јадран, Јарослав, Јездимир, Јелашин, Јеленко.

Каменко, Кован, Косан, Крагуј, Краислав, Краиша, Крајко, Крајимир, Крајин, Красимир, Красоје, Креман, Кресоје, Кркоје, Крста, Крстивоје, Крунослав, Кудељин.

Лабуд, Лепоје, Лепорек, Лепчин, Лозан, Лома.

Љељ, Љуба, Љубак, Љубан, Љубдраг, Љубен, Љубибрат, Љубивој, Љубинко, Љубисав, Љубић, Љубиша, Љубоје, Љубомир, Љупко, Љутомир.

Малац, Малета, Малеш, Малуш, Маринко, Медак, Медош, Миладин, Милак, Милан, Миланко, Милатко, Милен, Миленко, Милета, Милеш, Милош, Милеша, Миливој, Милија, Милинко, Милић, Милиша, Милов, Милован, Миловац, Милоје, Милојица, Милојко, Милољуб, Миломир, Милорад, Милослав, Милота, Милош, Милун, Милут, Милутин, Милша, Миљак, Миљан, Миљен, Миљко, Миљча, Миљша, Миодраг, Миоко, Миомир, Миреч, Мирисав, Мирко, Мироје, Мирољуб, Мирослав, Мирча, Мирчета, Мирша, Младен, Мојан, Мома, Момир, Момчило, Мргуд, Мрзан, Мркан, Мркша, Мрштен, Мутимир.

Нагоје, Нагљеша, Најдан (новије), Најден (старије), Нарча, Небојша, Невен, Негован, Негода, Негоје, Негомир, Негослав, Негота, Недељко, Недо, Немања, Ненад, Неноје, Нешко, Нинко, Нинослав, Новак, Новица, Новко.

Његош.

Обрад, Обрадац, Обрен, Обретен, Обретко, Оброје, Огњан, Озрен, Озриња (муш.), Озрислав, Озроје, Оки(ц)а, Остоја, Отмич.

Паун, Петак, Петина, Петко, Петрашин, Петрић, Плавша, Пламенко, Побрат, Повржен, Познан, Пољак, Пометко, Пособац, Правоје, Првимир, Предак, Предивоје, Предило, Предимир, Предислав, Предиша, Предоје, Предраг, Предун, Преља, Премил, Прерад, Прибац, Прибег, Прибислав, Прибиша, Прибоје, Пријезда, Првош, Првко, Првослав, Прогон, Продан, Продаша, Пунош, Путник.

Рад, Рада, Радак, Радан, Радеља, Раден, Раденко, Радетко, Радеша, Радешко, Радивој, Радинко, Радисав, Радислав, Радичко, Радиша, Радман, Радмило, Радмуж, Радобрат, Радован, Радовац, Радоје, Радојица, Радојко, Радмил, Радмило, Радомир, Радослав, Радота, Радош, Радун, Радунко, Радусин, Раиша, Рајичко, Раја, Рајак, Рајан, Рајко, Рајча, Рајчета, Рака, Ранко, Растислав, Растко, Ратко, Рашин, Рашко, Редило, Родан, Родољуб, Руменко, Рунко, Русин, Русомир, Рухота.

Саздан, Самко, Светислав, Световид, Светозар, Светолик, Светомир, Свилан, Свилоје, Својимир, Својко, Свркота, Селимир, Сиљан, Синадин, Скориша, Скоровој, Слав, Славен, Славко, Славо, Славољуб, Славуј, Славуш, Славша, Слаган, Сладоје, Слободан, Смиљ, Смиљан, Соко, Спасен, Спасоје, Срамко, Срб, Србобрат, Србин, Србислав, Србобран, Србољуб, Срдан, Срђ, Срђан, Средоје, Срезоје, Сретен, Срећко, Српко, Стамен, Стана, Станац, Станило, Станимир, Станислав, Станиша, Станко, Станоје, Станојко, Станојло, Стојадин, Стојак, Стојан, Стојиљко, Стојко, Страхиња, Страцимир, Страшимир, Стрез, Стрезимир, Стројимир.

Тврден, Тврдислав, Тврдиша, Тијан, Тихомиљ, Тихомир, Тихосав, Толин, Толиша, Толоје, Тољен, Травица, Трошан.

Угљеша, Угрин, Урош, Утешен.

Хвал, Хвалислав, Хвалоје, Ходислав, Ходоје, Храбрен, Хранац, Хранимир, Хранислав, Храниша, Хранко.

Цветан, Цветаш, Цветашин, Цветко, Цветоје, Цвијан, Црвељ, Црноје.

Часлав, Чедомиљ, Чедомир, Чокеша, Чудина.

Шако, Шишко, Штрбац.

(Фото: www.oglasi.cc)

Женска имена

Анђа, Анђелка, Анђуша.

Бежана, Бела, Белка, Белослава, Бељана, Беранка, Берислава, Бериславка, Биљана, Бисерка, Благиња, Богашинка, Богдана, Богданка, Богдаша, Богољуба, Богослава, Богужива, Богуша, Божана, Божидара, Божидарка, Боја, Бојана, Бојка, Боранка, Борислава, Борка, Босанка, Босиљка, Бранислава, Бранка, Братослава, Братушинка, Будимка, Будислава, Бујка.

Велиборка, Велика, Велимирка, Велинка, Велислава, Вељана, Вера, Весела, Веселинка, Весна, Вечеринка, Вечерка, Вивка, Вида, Видосава, Витодрага, Витомирка, Витослава, Вишеслава, Вишња, Владана, Владимирка, Владислава, Војана, Војинка, Војислава, Војка, Војна, Војша, Вратислава, Братка, Вујадинка, Вујана, Вујка, Вука, Вукадинка, Вукмира, Вукмирка, Вукодрага, Вукојла, Вукоманка, Вукосава, Вукосимка, Вучислава.

Галица, Гвоз(а)дана, Гвозденија, Годимила, Годимирка, Гојана, Гојислава, Голубанка, Горда, Гордана, Горданка, Горица, Горјана, Госпава, Гостана, Градиња, Градислава, Грдана, Грлица, Гроздана, Грубана, Грубица.

Дабижива, Даница, Данка, Даринка, Дарослава, Дворка, Дворна, Дева, Девана, Дејана, Десанка, Десача, Десислава, Дива, Дивка, Дивна, Дикосава, Добра, Добрана, Добрача, Добрашинка, Добрена, Добрила, Добринка, Добрица, Добриша, Доброслава, Доброст, Доброта, Добруша, Донке, Доспела, Достана, Драга, Драгана, Драгача, Драгиња, Драгица, Драгослава, Драгост, Дражица, Дружана, Дубравка, Дуња, Душана, Душанка. 

Живадинка, Живана, Живка, Живодарка.

Загорка, Зарана, Звезда, Звездана, Здравка, Злата, Златана, Зора, Зорана, Зорислава, Зорица, Зорка.

Ивана, Иваница, Иванка, Ивка, Иконија.

Јабланка, Јагода, Јарослава, Јела, Јеленка, Јелица, Јелка.

Каменка, Каравиљка, Кована, Ковиљка, Ковинка, Којана, Коса, Косана, Косара, Красна, Крста, Кружана, Круна, Крунослава, Купина.

Лада, Лала, Латинка, Лепава, Лепосава, Лозана.

Љиљана, Љуба, Љубава, Љубинка, Љубисава, Љубица, Љубуша, Љупка.

Мала, Малена, Малина, Малинка, Малица, Мара, Маринка, Марислава, Марица, Мила, Милава, Миладинка, Милана, Миланка, Милева, Милена, Миленија, Миленка, Миливојка, Милинка, Милица, Милка, Милна, Милована, Милованка, Милојка, Милослава, Милост, Милоша, Милуна, Милунка, Милутинка, Милуша, Миља, Миљана, Миљача, Миљена, Мира, Мирисава, Мирисанда, Мирјана, Мирка, Мирослава, Мироша, Младена, Младенка, Мома, Момирка.

Најданка, Наранча, Невена, Невенка, Негованка, Негослава, Недељка, Неда, Немила, Ненадана, Нинка, Нинослава.

Обренка, Огњана, Огњанка, Озрислава, Озрица.

Пауна, Паунка, Перса, Перуника, Петка, Пламенка, Планинка, Познана, Похвала, Правда, Првенка, Првослава, Првост, Премила, Прерада, Прибислава, Продана.

Рада, Радана, Раденка, Раденка, Радинка, Радисава, Радмила, Радована, Радованка, Радојка, Радомирка, Радослава, Радост, Радота, Радоша, Радунка, Рајка, Ранка, Рашинка, Радана, Радица, Родољупка, Ружица, Руменка.

Самка, Светислава, Светлана, Селена, Славица, Славка, Славна, Слава, Смиља, Смиљана, Спасенија, Срдана, Стамена, Стаменка, Стана, Станија, Станимирка, Станислава, Станица, Станка, Станојка, Станојла, Стануша, Стојанка, Стојка, Стојна.

Тврдислава, Танкосава, Тијана, Тихосава.

Убавка, Угринка, Утвица.

Хранислава.

Цвета, Цветана, Цветашинка, Цветимира, Цвета, Цвијана.

Чедомирка.

===================================================Крај====