Српске народне приповетке

Српске народне приповетке Вукa Стефановића Караџића, објављене су у 3 његова дела.

Народне српске приповијетке, Беч, 1821:

1. Ђаволска сланина
2. Ђевојка, удовица и пуштеница
3. Еро и кадија
4. Еро и Турчин
5. Еро с онога свијета
6. Зашто у људи није табан раван?
7. Зла жена
8. Лаж за опкладу
9. Међед, свиња и лисица
10. Све, све, али занат
11. Слово иже, али сирца ниже
12. Шта је најгоре на свијету, или Пијан Србин и гладан Турчин

Српске народне приповијетке, Беч, 1853.

1. Аждаја и царев син.
2. Дивљан
3. Два новца
4. Дјевојка бржа од коња.
5. Дјевојка цара надмудрила.
6. Ђаво и његов шегрт.
7. Ђавоља маштанија и Божја сила
8. Ђевојка, удовица и пуштеница
9. За што у људи није табан раван?
10. Зла жена.
11. Зла маћеха.
12. Златна јабука и девет пауница
13. Златоруни ован
14. Змија младожења
15. Једна гобела у као а друга из кала
16. Како су радиле онако су и прошле
17. Калуђер и четири грјешника
18. Ко мање иште, више му се даје
19. Ко умије, њему двије
20. Коме Бог помаже, нико му наудити не може
21. Копање блага
22. Краљ и чобанин
23. Лаж за опкладу
24. Лијепе хаљине много којешта учине
25. Лисица се осветила вуку
26. Маћеха и пасторка
27. Међед, свиња и лисица
28. Међедовић
29. Милостива снаха и немилостива свекрва
30. Немушти језик
31. Опет змија младожења
32. Опет маћеха и пасторка
33. Очина заклетва
34. Пепељуга
35. Побратимски дарови
36. Права се мука не да сакрити
37. Правда и кривда
38. Соломуна проклела мати
39. Стојша и Младен
40. Три јегуље
41. Усуд
42. У цара Тројана козје уши
43. Цар Дукљан
44. Царева кћи овца
45. Црно јагње
46. Чардак ни на небу ни на земљи
47. Чудновата длака
48. Чудновата тица
49. Чудотворни нож

Српске народне приповијетке II, Беч, 1870:

1. Баш Челик
2. Биберче
3. Вилина гора
4. Гвозден човјек
5. Добра дјела не пропадају
6. Јарац живодерац
7. Кум риба
8. Лијек од мађија
9. Опет зла свекрва
10. Свети Сава и ђаво
11. Сунчарева мајка
12. Тица дјевојка
13. Три прстена
14. Ћела 
15. У лажи су кратке ноге
16. Цар хтио кћер да узме
17. Царев зет и крилата баба
18. Царева кћи и свињарче
19. Царичина снаха овца

Слика: www.dijaspora.nu

Атанасије Николић: Народне србске приповетке, I, Београд, 1842.

1. Ера, па Ера, или боље је умети него имати
2. Ништа није тајно што неће кадгод бити јавно

Јован Б. Војиновић: Српске народне приповетке, Београд, 1869.

1. Ко шта чини све себи
2. Шатар-бегови двори

Ђорђе Којанов Стефановић: Српске народне приповетке, Нови Сад, 1871.

• Влатко и мртви

Коста Ристић и Васа Лончарски: Српске народне приповетке, Нови Сад, 1891.

• Петар бега од смрти

Веселин Чајкановић: Српске народне приповетке, Београд, 1927.

1. Деведесет девет синова
2. До Златног Расуденца
3. Краварић Марко
4. Отац и његове кћери
5. Очев трс
6. Смрт кума
7. Царевић и дивова кћи

?

1. Жабица царица
2. К врагу по три длаке
3. Ковач и Роми Даба
4. Не помози, Боже!
5. Со и хлеб

Шаљиве приче Вукa Караџићa (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870):

1. А шта ти је? (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
2. Бекри-Мујо (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
3. Боник и болест (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
4. Вина мијех и његова пјесма (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
5. Грјешник и луди исповједник (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
6. Ђаволска сланина (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
7. Еро и кадија (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
8. Еро с онога свијета (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
9. Еро и Турчин (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
10. Жеђа и вино (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
11. За што се свети Игњатије зове Богоносац (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
12. За што су простаци сиромаси (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
13. Зет и пуница (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
14. Зет у пуницама (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
15. Зла жена сачувала мужа (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
16. Кад се арчи нек се арчи (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
17. Како се Краљевић Марко јунаштву научио (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
18. Како се медвјед преварио (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
19. Како Циганин научи коња гладовати (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
20. Капа и сват (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
21. Кафа и њезино црнило (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
22. Ко је то? – Никола! (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
23. Ко није добро свезао? (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
24. Крепао котао (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
25. Кудров и кусов (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
26. Кум и његова прасица (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
27. Љениви слијепац (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
28. Млада и Циганин (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
29. Мој је предњак (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
30. Несретнику се не може помоћи (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
31. Оклад шта је најбјеље (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
32. Пијесак и свети Петар (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
33. Поп и парохијани (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
34. Сељани купују памет (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
35. Сељанин и господар (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
36. Слово иже, али сирца ниже (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
37. Утопио се поп што није руку дао (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
38. Хоће воденичар у војску (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
39. Циганин и властелин (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
40. Циганче, па циганче! (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)
41. Шта је најгоре на свијету, или Пијан Србин и гладан Турчин (Српске народне приповијетке II, Беч, 1870)

Рибар и бизнисмен

Једном је био један бизнисмен који је седео на плажи поред малог Бразилског села.

Како је седео, видео је Бразилског рибара како веслима управља мали чамац према обали ухвативши приличнан број великих риба.

Бизнисмен је био импесиониран и питао је рибара: “Колико дуго ти треба да ухватиш толико рибе?”

Рибар је одговорио: “О, тек нешто мало времена.”

“Онда зашто не останеш дуже на мору и ухватиш још више?” - бизнисмен је био у запрепашћењу.

Ово је довољно да нахраним целу моју породицу.” - одговорио је рибар.

Онда је бизнисмен упитао: “Па, шта радиш остатак дана?”

Рибар је одговорио: “Па, обично се пробудим рано ујутро, одем на море и ухватим неколико риба, онда се вратим и играм се с мојом децом. Послеподне, мало одремам са својом женом, и када дође вече, придружим се мојим другарима у селу на пићу - свирамо гитару, певамо и играмо кроз ноћ.”

Бизнисмен је направио предлог рибару. “Ја сам магистрирао управљање бизнисом. Могао бих ти помоћи да постанеш успешнија особа. Од сада требао би да проведеш више времена на мору и да ухватиш рибе колико год је могуће. Када уштедиш довољно новца, могао би да купиш већи чамац, оснујеш сопствену компанију, сопствену производну фабрику за производњу конзервиране хране и мрежу дистрибуције. До тада би се одселио из овог села у Сао Паоло где би могао да оснујеш базу да управља твојим осталим огранцима.”

Рибар га је подстакао: “А после тога?”

Бизнисмен се срдачно насмејао: “После тога, можеш да живиш као краљ у сопственој кући, и када буде право време, можеш да претвориш компанију у акционарско друштво, и онда ћеш бити богат.”

Рибар упита: “А после тога?”

Бизнисмен рече: “После тога, можеш коначно да се пензионишеш, можеш да се преселиш у кућу поред рибарског села, устанеш рано ујутро, ухватиш неколико риба, онда се вратиш кући да се играш са својом децом, лагано одремаш са својом женом, и када дође вече, можеш да се придружиш својим другарима на пићу, свираш гитару, певаш и играш кроз ноћ!”

Рибар је био у дилеми: “Зар није то оно што радим сада?”

Фото: pixabay.com

Извор: Пауло Кољено: За једноминутно читање.