Симболика боја у Православљу

Може се приметити да свештене одежде црквених великодостојника током служења Свете Литургије нису увек црне, и да нису увек у истој боји. У питању су свештене одежде које се облаче у одређене прилике, већ према одређеном правилу и са одређеном симболиком.

Црквене одежде су одређених боја, од којих свака има одређено значење:

• бела боја - симбол радости, чистоте и просвећења;
• црвена боја - значење крви коју су пролили Христос и његови ученици, апостоли, светитељи и мученици;
• зелена боја - симбол наде на вечно блаженство, стечено заслугом Исуса Христа и даром Светога Духа; и
• црна и тамно црвена боја - кајање и жалост.

Тако, у Православљу постоји подела према одређеним приликама:

• беле одежде - се носе на Господње празнике, празнике Богородице и Светих који нису мученици;
• црвене - на празнике страдања Господњег, Светог Духа, Апостола и Мученика;
• зелене - у недељама пред Божић и након Богојављења;
• љубичасте - за постове и литије; и 
• тамне (тј. бордо, боје порфире) ο Великој Четрдесетници, за сахране и помене.

Кројачка радионица "Амфиа" наводи следећа правила, према Богослужебные указания из 2010. године (стр. 853-855) [линк]
Рођење Пресвете Богородице и сви Богородичини
празници  (до оданија закључно) . . . . . . . . . . . . . . . . .  ПЛАВА
Воздвижење Часног Крста (до оданија закључно)
и други празници у част Крста Господњег . . . . . . . .  БОРДО И ПУРПУР
Навечерје Христовог рођења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  БЕЛА
Христово Рођење (до оданија закључно) . . . . . . . . . .  ЗЛАТНА ИЛИ БЕЛА
Обрезање Господње, навечерје Богојављења,
Богојављење (до оданија закључно) . . . . . . . . . . . . . . .  БЕЛА
Сретење Господње (до оданија закључно) . . . . . . . . .  ПЛАВА ИЛИ БЕЛА
Припремне недеље Великог Поста . . . . . . . . . . . . . . . .  БЕЛА

Велики пост (седмични дани) . . . . . . . .  ТАМНО ПУРПУРНА ИЛИ ЦРНА
Суботе, недеље и полијелејни празници
у седмичним данима Великог Поста . . . .   ПУРПУРНA
Цвети . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  ЗЕЛЕНА ИЛИ БЕЛА
Велика Субота (на Литургији после читања Апостола) и почетак богослужења на Св. Пасху (до јутрења
првог дана Пасхе закључно) . . . . . . . . . . . .  БЕЛА
ПАСХА (до оданија закључно) . . . . . . . . .  ЦРВЕНА ИЛИ БЕЛА
Вазнесење Господње
(до оданија закључно) . . . . . . . . . . . . . . . . . .   БЕЛA

Света Педесетница (до оданија закључно) . . . . . . . . ЗЛАТНА
Рођење Св. Јована Крститеља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  БЕЛА
Св. Ап. Петар и Павле . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЗЛАТНА ИЛИ БЕЛА
Преображење Господње (до оданија закључно) . . . БЕЛА
Усековање главе Св. Јована Претече . . . . . . . . . . . . ЦРВЕНА ИЛИ БОРДО
Средњи Господњи празници, седмични и
недељни празници ван Великог Поста . . . . . . . . . . .  ЗЛАТНА (ЖУТА)

Дани Св. Бестелесних сила и св. девственика(ца) . БЕЛА ИЛИ ЦРВЕНА
Дани Св. Пророка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЗЛАТНА ИЛИ БЕЛА
Дани Св. Апостола . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЗЛАТНА, БЕЛА ИЛИ ЦРВЕНА
Дани Светитеља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЗЛАТНА
Дани Св. Мученика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЦРВЕНА
Дани Преподобних и Христа Ради јуродивих. .  ЗЕЛЕНА
Дани Св. Благоверних кнежева . . . . . . . . .  ЗЛАТНА, ЗЕЛЕНА ИЛИ ЦРВЕНА
Заупокојена богослужења (ван великог поста) . . БЕЛА
Св. тајна Крштења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .   БЕЛА
Св. тајна Венчања
(од недеље Томине до оданија Пасхе) . . . . . . . . . .   ЗЛАТНА ИЛИ БЕЛА

Ипак, ова правила нису строго одређена и свештеник их се не мора придржавати. Могу нпр. материјални разлози да спрече свештеника да набави све те различите одежде, како би их могао мењати зависно од прилике.

На Светој Гори, где се доста добро чувају стара предања, свештеници носе беле одежде приликом читања васкрсног јутарњег Јеванђеља недељом, а црвене ο Богородичним празницима. Пресвлаке Свете Трпезе и прекривачи Свештеног Предложења, током Велике Четрдесетнице и Пасхе, прате боје свештеничких одежди - пурпурне су или беле.

Извори:

• Уметничка кројачкарадионица Амфиа: Одежде
• Ампелос: Свештеничке одежде (галерија)
• Кројачка радионица Хаџи Момчило Тубин: Каталог - Свештеничке одежде 

Радмила Мисев: Трагање за духовним видом

Проф. Др Јован М. Фундулис: ПРЕЂЕОСВЕЋЕНА ЛИТУРГИЈА

Фарбање црвених јаја за Васкрс

Фарбање јаја за Васкрс обичај је везан за свету равноапостолну Марију Магдалену, и догађај са римским царем Тиберијем. С обзиром да је она ширила хришћанство у околини Рима, изашла је и пред самог цара Тиберија, даривавши га црвеним јајетом, поздрављајући га речима "Христос васкрсе". Одатле и води порекло обичај фарбања јаја за Васкрс.

Отац Јустин Поповић у "Житијима светих", под житијем свете Марије Магдалене (за 22. јули, по јулијанском календару), наводи следећи опис:

По вазнесењу Господњем она пропутова многе земље благовестећи Христа, као и свети апостоли. Допутовавши у Рим, она изађе пред ћесара Тиберија, и предајући му јајце црвено обојено, поздрави га речима: „Христос воскресе!“ У исто време она оптужи ћесару Пилата за његову неправедну осуду Господа Исуса. Њену тужбу ћесар је примио, и Пилата преместио из Јерусалима у Галију, где је овај неправедни судија у немилости царској и у тешкој болести скончао. Потом света Магдалина из Рима отпутова у Ефес ка светом Јовану Богослову, коме је апостолски помагала у делу проповедања Еванђеља. Са великом љубављу према васкрсломе Господу и са великом ревношћу јављала је она Еванђеље свету као прави Христов апостол, због чега је и названа равноапостолна.

фото: www.pravoslavniroditelj.org

Извор:

• Отац Јустин Поповић: "Житија светих", 22. јули

Христов монограм

Христов монограм представља спој слова "Х" (хи) и "Р" (ро) грчког алфабета, почетних слова речи "Христос", што на грчком значи Спаситељ, симболишући тиме Исуса Христа. По тим почетним словима, познат је и као Хи-ро симбол.

У "Житијима светих" оца Јустин Поповића, за 21. мај (по јулијанском календару, по грегоријанском би то био 3. јун), може се наћи опис и начин настанка тог симбола.

Размишљајући о несрећном стању царевине, која узалуд иште заштиту од бездахних идола; о помоћи Божјој, указаној много пута и оцу његовом и њему; о политичким превратима који су се збили на његове очи; о срамној погибији трију лица која су заједно с њим делили врховну власт у империји, – он увиде да је безумље узалуд се држати непостојећих богова и остајати у заблуди после толиких доказа.

Усред таквих узбудљивих размишљања, Константин стаде узносити молитву Богу оца свога, да му Он сам открије истину о Себи, да му да храбрости и пружи десницу Своју у претстојећем потхвату. И ова молитва његова би услишена: Господ му се ускоро сам јави, утеши га и упути шта треба да ради. Јевсевије, савременик догађаја, казује оно што је сам лично чуо од цара Константина: „Једном после подне, причао је цар, када се сунце већ поче клонити западу, ја својим очима видех на небу Крст Господњи, направљен од звезда, који је сијао јаче од сунца, и на крсту написано: Овим побеђуј!“

То видеше и сви војннци, и војвода Артемије, који беху поред цара, и чуђаху се; али их и страх поче хватати, јер су незнабошци сматрали крст као рђав предзнак, као знак несреће и смрти, пошто су на крсну смрт били осуђивани разбојници и злочинци. И сам цар Константин беше у недоумици, и питаше се: Шта значи ова појава? Но наредне ноћи цару се у сну јави сам Господ Христос, и опет показа знамење чесног крста, и рече му: Начини овакав крст, и нареди да се носи пред твојом војском, и ти ћеш победити не само Максенција него и све непријатеље твоје.

Уставши од сна, цар исприча својим велможама своје сновиђење. Затим позва веште мајсторе и нареди им да на заставама израде чесни крст од злата, бисера и драгог камења, описавши им облик и изглед јављеног му знамења; усто нареди својим војницима да направе крсни знак на свима својим оружјима, на шлемовима и на штитовима. Поражен дивним виђењем, Константин одлучи у души да не поштује другог Бога осим Христа који му се јави. И позва к себи хришћанске свештенике, и упита их: Ко је тај Бог и какав је смисао знамења које виде? Саслушавши њихов одговор: о једином Богу, о тајни оваплоћења Његовог Сина Јединородног ради спасења људи, о крсној смрти Господа Исуса Који победи силу смрти, о крсном знамењу које му се јавило као о победном знаку, – Константин свесно и потпуно постаде хришћанин у души. Од тога времена он стаде усрдно читати Свето Писмо, и стално је поред себе имао свештенике, ма да још не беше примио свето крштење.

Призвавши Христа Бога као помоћника и заштитника, Константин са свом својом војском, пред којом је ношен чесни крст, крену из Галије у Италију против Максенција. А Максенције, пошто боговима принесе раскошне жртве и саслуша гатаре, осионо пође са великом војском у сусрет Константину. Штићен спасоносним знамењем крста, Константин, после три судара са противником, дође до пред сам Рим. Ту му нанесе одлучан ударац и коначан пораз. Сам Максенције даде се у бекство, али кад би на мосту преко реке Тибра, мост се по дејству силе Божје сруши, и он се удави са одабраним коњаницима својим, као некада Фараон са војском својом. Константин уђе у Рим свечано као победилац, дочекан од народа са великом радошћу. Свестан да је победу однео Божјом помоћу, Константин узношаше велику благодарност Богу што је силом часног и животворног крста победио тиранина, и нареди да се у средини града истакне застава са крстом. А потом, када захвални Римљани поставише статуу у част новога цара, Константин нареди да се у руке те његове статуе стави и учврсти високо копље у виду крста са следећим натписом на њему: „Овим спасоносним знамењем ослободих ваш град од јарма тирановог и повратих Римскоме народу пређашњи сјај и славу“.

Христов монограм у Јерусалиму

Христов монограм у ул. Пророка бр. 43, у Јерусалиму, Израел.

фото: wikimedia.org

• "Житија светих" за 21. мај, Светосавље.орг

Витлејемска звезда

Витлејемска звезда је звезда која је одвела три мудраца до града Витлејема, и места на ком је Христос рођен.

У православној иконографији, често се приказује као полукруг црне или златне боје, који представља Божанску светлост, са једним или три зрака који се од њега спуштају ка самом Христу, или чак на њега самог, показујући место његовог рођења.

фото: anavaseis.blogspot.com

Иначе се обично приказује као осмокрака звезда, неретко са доњим зраком прдуженим ка доле.

фото: svetapetkaboston.org

Витлејемска звезда у Јеванђељу по Матеју

А кад се роди Исус у Витлејему Јудејскоме, за времена цара Ирода, а то дођу мудраци с истока у Јерусалим, и кажу: Гдје је цар Јудејски што се родио? Јер смо видјели његову звијезду на истоку и дошли смо да му се поклонимо. (Мт 2,1-2)

Онда Ирод тајно дозва мудраце, и испитиваше их кад се појавила звијезда. И пославши их у Витлејем, рече: идите и распитајте добро за дијете, па кад га нађете, јавите ми, да и ја идем да му се поклоним. И они саслушавши цара, пођоше: а то и звијезда коју су видјели на истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго гдје бјеше дијете. А кад видјеше звијезду гдје је стала, обрадоваше се веома великом радости. И ушавши у кућу, видјеше дијете с Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се; па отворише даре своје и дариваше га: златом, и тамјаном, и смирном. (Мт 2, 7-11)

фото: top-antropos.com

Тумачење витлејемске звезде од стране оца Јустина Поповића

А каква је то звезда била? Свети Златоуст и Теофилакт тврде да то није била звезда из броја небеских видљивих звезда већ нека Божанска и ангелска сила која се јавила уместо звезде. Јер све звезде постоје од почетка стварања света, а ова се звезда појавила на крају векова, при оваплоћењу Бога Речи. Све звезде имају своје место на небу, а ова се звезда видела на ваздуху; све звезде обично се крећу од истока на запад, а ова се звезда необично кретала од истока на југ у правцу Јерусалима; све звезде сијају само ноћу, а ова звезда је и дању сијала слично сунцу, неупоредиво превазилазећи небеске звезде и сијањем и величином; све звезде са осталим светилима стално су у покрету и јуре, а ова звезда некада иђаше а некада стајаше, као што блажени Теофилакт вели: "Када иђаху мудраци, иђаше и звезда; а када се они одмараху, и она стајаше".

фото: pravicon.com

* * *

Када мудраци отидоше из Јерусалима, одмах се појави звезда, која их је водила и пође пред њима, а они се веома обрадоваше њеном поновном појављењу. И иђаше пред њима док их не доведе у Витлејем до пећине и стаде одозго где беше Детенце. Над тим обиталиштем где се налажаше Дете, заустави се звезда, тојест она сиђе с висине доле и приближи се земљи. Јер би иначе немогуће било распознати над којим то местанцетом она стоји, да се није спустила ниже. Тако расуђује и блажени Теофилакт, следећи светом Златоусту: "То беше необично знамење, јер звезда сиђе с висине, и спустивши се к земљи показа мудрацима место. Јер да је она остала на висини, како би онда они могли дознати оно посебно место где се налазио Христос? Јер свака звезда има под својом светлошћу многа места. И као што ти често видиш месец изнад своје куће, тако и мени изгледа да се он налази и сија изнад моје куће; и свима се тако чини као да само изнад њих стоји месец, или каква било звезда. Тако и ова звезда не би могла јасно показати Христа да се није спустила и стала изнад главе Детенцета".

По овоме чуду се види да та звезда не бејаше од оних што су на своду небеском, него представљаше посебну силу Божју. Тако дакле, мудраци ушавши у кућу нађоше Онога кога су тражили, као што каже Еванђеље (Мт. 2, 11). 

Упрошћена верзија Витлејемске звезде, како сија изнад града Витлејема, 

са доњим краком упереним ка њему (фото: fineartamerica.com)

Упрошћена верзија Витлејемске звезде, на 
ноћном небу (фото: www.seiyaku.com)

Извори:

• Нови Завјет Господа Нашег Исуса Христа, превод Вука Караџића
• Отац Јустин Поповић, „Житија светих“ (за 25.12), књига бр. 12, 1977, Ваљево 
• Star of Bethlehem, Wikipedia
• Star of Bethlehem, WikiCommons