Након укидања две покрајине 1751. (Потиске и Поморишке војне границе) у којима су живели Срби, Срби из тих крајева се из Аустрије селе у Русију.
Већину исељеника чинили су Срби из Потиске (Мартонош, Кањижа, Сента, Бечеј, Турија, Србобран, Бачко Градиште, Тител, Мошорин, итд.) и Поморишке војне границе (Печка, Арад, Нађлак, Семлак, Павлиш, Јенова, Глоговац, Шољмош, итд.).
Срби из тих крајева су се тада преселили на територију Руског царства, на простору данашње Украјине.
Нова Србија
Једна од две такве војне провинције у Руском царству носила је назив Нова Србија (Ново-Сербія, Нова Сербиа). Постојала је од 1752. до 1764. и њен административни центар био је Новомиргород (укр. Новомиргород). Назив је добила по Србима који су се 1752. године из Аустријског царства населили у Руско, углавном са територије данашње Војводине али и данашње Хрватске, Румуније и Мађарске.
У новој домовини Срби су основали многа села, углавном са истим именима као и у старој. Многа од тих села су и до данас задржала своја имена.
Историјска карта: Нова Сербија (1752-1764) – аутор Владимир Иванович Миљчев (укр. Володимир Іванович Мільчев), историчар, Запорошки огранак Института за археографију и изворе Националне академије наука Украјине (Запорізьке відділення Інституту археографії та джерелознавства ім. М.С. Грушевського НАН України):
Накарти се могу видети следећа места:
- Бечеј (Беча) - по Бечеју у Војводини, данашња Олександрија (укр. Олександрія);
- Вараждин (Вараждін) - по Вараждину у Хрватској, данашњу Протопопивка (укр. Протопо́півка);
- Вилагош (Вілагош) - по Вилагошу, данашњој Ширији (рум. Șiria) у Румунији, данас Деривка (укр. Дері́ївка);
- Вршац (Вершац) - по Вршцу у Војводини, данашњи Вершац (укр. Ве́ршаці);
- Вуковар (Вуковар) - по Вуковару у Хрватској, данашња Букварка (укр. Бу́кварка);
- Глоговац (Глаговац) - по месту Глоговац, данашња Косивка (укр. Косі́вка);
- Земун (Земун) - по Земуну (од 1934. у саставу Београда), данас Успенка (укр. Успе́нка);
- Кањижа (Каніж) - по Кањижи у Војводини (укр. Ка́ніж);
- Ковин (Ковин) - по Ковину у Војводини, данас више не постоји;
- Мартонош (Мартонош) - по Мартоношу у Војводини, данас Мартоноша (укр. Мартоно́ша);
- Мондорлак (Мандорлак) - по Мандорлаку у Румунији, данас више не постоји;
- Мошорин (Мошорин) - по Мошорину у Војводини (укр. Мошо́рине);
- Надлак (Надлак) - по Надлаку (рум. Nădlac) у Румунији (укр. На́длак);
- Павлиш (Павлиш) - по Павлишу у Војводини (укр. Павлиш);
- Панчево (Панчево) - по Панчеву у Војводини (укр. Па́нчеве);
- Семлик (Семлик) - по Семлаку (рум. Semlac) у Румунији, данашња Скалева (укр. Скалева);
- Сента (Сента) - по Сенти у Војводини, данашња Родникивка (укр. Родникі́вка);
- Сентомаш (Сентомаш) - по Сентомашу (сада Србобран) у Војводини, данас више не постоји;
- Сланкамен (Сланкамінь) - по Сланкамену у Војводини, данас више не постоји;
- Сомбор (Самбор) - по Сомбору у Војводини, данашња Дикивка (укр. Ди́ківка);
- Суботица (Суботіца) - по Суботици у Војводини (укр. Су́ботці);
- Фелдвар (Федвар) - по Фелдварцу (сада Бачком Градишту) у Војводини, данашњи Пидлисно (укр. Підлі́сне);
- Чанад (Чонад) - по Ченаду (рум. Cenad) у Румунији, данас више не постоји;
- Чонград (Чонград) - по Чонграду (мађ. Csongrád) у Мађарској, данас Велика Андрусивка (укр. Вели́ка Андру́сівка);
- Шолмош (Шолмош) - по Шољмошу (рум. Șoimoș) у Румунији, данас Калантајев (укр. Калантаїв).
Славеносрбија
Славеносрбија (Славјаносербија, Славо-Сербиа) је било подручје у Руском царству, административна област која је постојала од 1753. до 1764. године, на десној обали реке Доњец (између ушћа река Бахмут и Лугањ).
Историјска карта: Славеносрбија (1753-1764) - аутор Владимир Иванович Миљчев
 |
Положај некадашње Славеносрбије на простору данашњих Доњецке
области и Лугањске области у Украјини (фото: www.wikimedia.org) |
 |
Положај некадашњих покрајина Нове Србије и Славеносрбије на простору
данашње Украјине (фото: www.wikimedia.org) |
