Приказивање постова са ознаком Празници. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Празници. Прикажи све постове

Фарбање црвених јаја за Васкрс

Фарбање јаја за Васкрс обичај је везан за свету равноапостолну Марију Магдалену, и догађај са римским царем Тиберијем. С обзиром да је она ширила хришћанство у околини Рима, изашла је и пред самог цара Тиберија, даривавши га црвеним јајетом, поздрављајући га речима "Христос васкрсе". Одатле и води порекло обичај фарбања јаја за Васкрс.

Отац Јустин Поповић у "Житијима светих", под житијем свете Марије Магдалене (за 22. јули, по јулијанском календару), наводи следећи опис:
По вазнесењу Господњем она пропутова многе земље благовестећи Христа, као и свети апостоли. Допутовавши у Рим, она изађе пред ћесара Тиберија, и предајући му јајце црвено обојено, поздрави га речима: „Христос воскресе!“ У исто време она оптужи ћесару Пилата за његову неправедну осуду Господа Исуса. Њену тужбу ћесар је примио, и Пилата преместио из Јерусалима у Галију, где је овај неправедни судија у немилости царској и у тешкој болести скончао. Потом света Магдалина из Рима отпутова у Ефес ка светом Јовану Богослову, коме је апостолски помагала у делу проповедања Еванђеља. Са великом љубављу према васкрсломе Господу и са великом ревношћу јављала је она Еванђеље свету као прави Христов апостол, због чега је и названа равноапостолна.
фото: www.pravoslavniroditelj.org
Извор:

Дан државности Републике Србије

Дан државности Републике Србије је Сретење (Сретење Господње), које се прославља 15-тог фебруара, а празнује се 15-тог и 16-тог фебруара као државни празник, и то нерадно. Скупштина Србија одлучила је 2001-ве да Сретење буде Дан државности. То је спомен на кад када је на збору у Орашцу 1804-те године подигнут Први српски устанак, као и на дан када је у Крагујевцу 1835-те године издан и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Сербије.

Велики и Мали грб Републике Србије

Уставом Републике Србије утврђено је да Република Србија има свој грб, заставу и химну. Грб Републике Србије користи се као Велики грб и као Мали грб.
фото: www.parlament.gov.rs
фото: www.parlament.gov.rs
Грб Републике Србије Народна скупштина донела је 2009. године Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије. Према том закону, грб Републике Србије јесте грб утврђен Законом о грбу Краљевине Србије од 16. јуна 1882. године и користи се као Велики грб и као Мали грб. Застава Републике Србије постоји и користи се као Државна застава и као Народна застава, са размерама 3:2 (дужина према висини); стандарта је Државна застава квадратног облика коју користе председник Републике и председник Народне скупштине.

фото: www.parlament.gov.rs
Химна „Боже правде”

Химна Републике Србије јесте свечана песма „Боже правде” Јована Ђорђевића, на музику Даворина Јенка. Текст химне гласи:

„Боже правде, ти што спасе 
од пропасти досад нас, 
чуј и одсад наше гласе 
и од сад нам буди спас. 

Моћном руком води, брани 
будућности српске брод, 
Боже спаси, Боже храни, 
српске земље, српски род!

Сложи српску браћу драгу 
на свак дичан славан рад, 
слога биће пораз врагу 
а најјачи српству град.

Нек на српској блиста грани 
братске слоге златан плод, 
Боже спаси, Боже храни 
српске земље, српски род!

Нек на српско ведро чело 
твог не падне гнева гром 
Благослови Србу село 
поље, њиву, град и дом!

Кад наступе борбе дани 
к' победи му води ход 
Боже спаси, Боже храни 
српске земље, српски род!

Из мрачнога сину гроба 
српске славе нови сјај 
настало је ново доба 
Нову срећу, Боже дај!

Отаџбину српску брани 
пет вековне борбе плод 
Боже спаси, Боже брани 
моли ти се српски род!”

инструментал (видео: www.youtube.com/simjovana)

видео: www.youtube.com/SrbijaX1389X

Извори:

Христос се роди! Ваистину се роди!

Српски: Христос се роди! Ваистину се роди!
Руски: Христос родился! Воистину родился!
Бугарски: Христос се роди! Навистина се роди!
Македонски: Христос се роди! Навистина се роди!
Енглески: Christ is Born! Indeed He is born!


Божићни поздрави

Албанија: Gëzuar Krishtlindjen!
Белгија: Vrolijk Kerstfeest! (фламански), Joyeux Noël! (француски), Frohe Weihnachten! (немачки), Djoyeus Noyé! (валоански)
Белорусија: З Божым нараджэннем!
Бугарска: Весела коледа!
Велика Британија: Merry Christmas!
Грчка: Καλα Χριστουγεννα!
Данска: Glædelig Jul!
Естонија: Rõõmsaid Jõulupühi!
Ирска: Nollaig Shona Dhuit! (Гаелик)
Исланд: Gleðileg jól!
Италија: Buon Natale! (Bon Natali! - Сицилија)
Летонија: Priecïgus Ziemassvºtkus!
Литванија: Linksmų Kalėdų!
Мађарска: Kellemes karácsonyi ünnepeket!
Македонија: Cpeќeн Божик! или Христос се роди! Навистина се роди!
Немачка: Frohe Weihnachten!
Норвешка: God Jul! или Gledelig Jul!
Пољска: Wesołych Świąt Bożego Narodzenia! (скраћено: Wesołych Świąt!)
Португалија: Feliz Natal! или Boas Festas!
Румунија: Crặciun Fericit!
Русија: С Рождеством Христовым! или Счастливого рождества!
Словачка: Vesele Vianoce!
Словенија: Vesel Božič!
Србија: Мир Божији - Христос се роди! Ваистину се роди!
Украјина: Веселого Різдва! или Щасливого Різдва Христового!
Финска: Hyvää Joulua!
Француска: Joyeux Noël!
Холандија: Prettig Kerstfeest! или Vrolijk Kerstfeest!
Хрватска: Sretan Božić!
Чешка: Prejeme Vam Vesele Vanoce!
Швајцарска: Schöni Wiehnachte!
Шведска: God Jul!
Шпанија: Feliz Navidad! или Nochebuena! (каталонски: Bon Nadal!, галицијски: Bo Nadal!, баскијски: Eguberri on!)

Извори:
http://www.whychristmas.com/customs/languages.shtml
http://www.freelang.net/expressions/christmas.php
http://www.funday.gr/euxes/kala-christougenna-se-polles-glosses
http://www.freelang.net/expressions/christmas.php

„Стекловата“ са својим хитом „Новый год“

Група Сергеја Кузњецова „Стекловата“ са својим хитом „Новый год“

ОРИГИНАЛ

ПАРОДИЈЕ НА ТУ ПЕСМУ

Летонија (1)


Летонија (2)


Немачка


Италија

Македонија

Шведска

Словенија

Холандија

Сједињене америчке државе


Бразил (1)

Бразил (2)

Хрватска

Естонија (1)

Естонија (2)

„Складовата“

ТВК, г. Красноярск


Пољска

Емисија "Пусть говорят" о феномену те песме


Свети Бонифатије и божићна јелка

фото: westernorthodox-church.blogspot.com
Свети Бонифатије (лат. Bonifatius), Просветитељ Немачке, светитељ је из 8. века, кога прослављају и православци и римокатолици. Рођен као Винфрид (Winfrid, Wynfrith, или Wynfryth) у краљевини Весекс, живео је од 680. до 755. године. Био је мисионар који је ширио хришћанство у Франачком царству, и први епископ града Мајнца (нем. Mainz) у Немачкој. Данас се слави као светац-заштитник Немачке.

Са житијем светог Бонифатија повезана је и прича о божићној јелци. У његовом житију се помиње како је једног дана, док је путовао, наишао на друиде, који су стајали поред храста који је био посвећен германском паганском богу Тору у Гајсмару (неки, пак, тврде да је био посвећен Одину). Управо су се били припремали да му принесу жртву, у виду детета. Видевши то, свети Бонифатије је призивао Христа у помоћ и замахнуо секиром у тај храст. Тог тренутка јак ветар оборио је дрво, које је пало и скршило сво растиње које му је било на путу, осим једне младе јеле. Сви присутни били су спремни, из великог страхопоштовања које су осетили, да пређу у хришћанску веру, а свети Бонифатије им је рекао да зимзелено дрво симболизује вечни живот Христов. Такође, и да „се то скромно дрво користи као грађа за њихове домове, па да стога требамо пустити Христа да буде у центру нашег дома; њен лист остаје увек зелен и у најмрачнијим данима - пустимо Христа да буде наше вечно светло; њене гране се шире ка свету, а њен врх упире ка небу - пустимо Христа да буде наша утеха и наш водич“.

фото: rexwordpuzzle.blogspot.com

Извори:

Свети Никола и три кесе златника

Свети Николај Чудотворац Мирликијски, у народу познат просто као „Свети Никола“, хришћански је светитељ из 4-тог века, кога прослављају и Православна Црква и римокатоличка.

фото: манастир Ћелије
Поред многобројних прича о његовом милосрђу и чуда која су везана за његово име, једно од његових милосрђа је посебно познато. Ради се о богатом и угледном човеку из грчког града Патре (Ахајски округ) који је нагло осиромашио, до те мере да ни он ни његове три ћерке нису више имали шта јести, што га је бацило у очајање до те мере да је намеравао рођене ћерке да претвори у проститутке а своју кућу у „јавну кућу“ тј. бордел. Како би га спасао од немаштине и тих намера, свети Никола му је дао три кесе злата. Поред тога, желећи да помогне несрећном човеку а не тражећи захвалност за то, то је учинио тајно, ноћу, тако да га нико не види.

Све ово послужило је као основа за причу о западњачком Деда Мразу (енг. Santa Claus), који заправо и своје име дугује овом светитељу. Његово име Санта Клаус, или Сaнта (енг. Santa), заправо је скраћени од Сент Николас (енг. Saint Nicholas).

Сама прича о Деда Мразу који тајно долази и ноћу доноси поклоне није прича о некаквом поклањању играчака већ је заправо прича о овом великом светитељу и његовом великом милосрђу према ближњима, и помагању ближњима у невољи и немаштини.

Из житија светог Николаја Мирликијског


У граду Патри живљаше неки човек, знатан и богат, који касније веома осиромаши, и постаде убог, јер је живот овога века непостојан. Тај човек имађаше три кћери, које беху веома лепе. А када оскудица постаде тако велика да нису имали ни шта јести нити се у што оденути, он намисли да због страшне немаштине кућу претвори у блудилиште и кћери своје у блуднице, да би на тај начин стекао средства за набавку хране и одеће себи и кћерима. О, јада! на како недоличне помисли наводи пуко сиромаштво! Привикавајући себе на ову ђавољу замисао, овај човек хтеде да своју злу намеру приведе у дело. Међутим Свеблаги Господ, који не жели гледати да човек пропада и човекољубиво нам помаже у невољама, стави мисао добру у срце угоднику Свом, светом јереју Николају, и тајним надахнуђем посла га у помоћ к човеку који душом пропадаше, да га утеши у сиромаштини и предупреди од пада у грех. Свети Николај, чувши за крајњу беду тога човека и Божјим откривењем дознавши за његову злу намеру, осети дубоко сажаљење према њему и реши да својом добротворном руком извуче њега заједно са кћерима из беде и греха као из огња. Ипак он не хте да отиде и јавно учини добро томе човеку, него намисли да му обилну милостињу да тајно.

Сцена са иконе из 17. века (фото: pravicon.com)
Свети Николај поступи тако са два разлога. Први разлог: да би сам избегао сујетну славу људску, држећи се речи Еванђелских: Пазите да милостињу своју не чините пред људима (Мт. 6, 1); други разлог: да не би постидео тога човека, који је некада био богат па запао у велику сиромаштину. Јер свети Николај је знао како је тешка милостиња ономе који је из богатства и славе запао у убоштво, пошто га она подсећа на раније благостање. Зато свети Николај реши да поступи по речи Христовој: да не зна левица твоја што чини десница твоја (Мт. 6, 3). Он је толико избегавао славу људску, да је се старао сакрити себе и од онога коме чини добро. Стога он узе велику кесу злата, оде к дому тога човека, убаци кроз прозорчић кесу унутра, па се брзо врати дома. Сутрадан изјутра тај човек устаде, и нашавши кесу одвеза је. А кад угледа злато у њој он се запрепасти, и просто не могаше да верује да је то стварно злато, пошто ниоткуда не очекиваше он такво доброчинство. Затим, пипајући и разгледајући златнике он се увери да је то заиста злато. Обрадован и задивљен, он од радости плакаше, и дуго размишљаше ко би то могао бити што му учини овакво доброчинство; али ништа не могаше смислити. Стога, приписавши то промислу Божјем, он непрестано благодараше у души свога добротвора, узносећи хвалу Господу који се брине о свима. После тога он удаде своју најстарију кћер, давши јој као мираз злато које он доби на чудесан начин.

Свети Николај сазнаде о томе, и би му мило што овај човек поступи по његовој жељи; и заволе га и реши да такву милост учини и другој кћери, са жељом да законитим браком сачува и њу од греха. Стога, спремивши и другу кесу злата, равну првој, он ноћу, да нико не види, убаци ту кесу кроз исти прозорчић у дом онога човека. А када овај убога човек изјутра устаде, опет нађе кесу са златом. И поново се стаде чудити томе. И павши ничице на земљу, он говораше обливајући се сузама:

"Боже и љубитељу милости, Стројитељу нашег спасења, Ти си ме најпре искупио крвљу Својом, а сада дом мој и децу моју избављаш златом из вражијих замки, - Сам ми покажи слугу милосрдне воље твоје и човекољубиве доброте Твоје. Покажи ми тог земног ангела који нас чува од греховне погибли, да бих сазнао ко нас то извлачи из убитачне немаштине и избавља од злих замисли и намера. Јер ево, Господе, по милости Твојој, коју ми тајно чини дарежљива рука непознатог ми угодника Твог, ја могу и другу кћер удати по закону, и тако избећи замке ђавола, који је хтео да поганом зарадом увећа, и без тога, велику погибао моју".

Помоливши се тако Господу и заблагодаривши Његовој доброти, човек тај удаде и другу кћер своју. Уздајући се у Бога, он гајаше у себи чврсту наду, да ће Он и трећу кћер његову збринути и дати јој законског супруга, опет му пославши потребно злато руком тајног добротвора. И отац, да би сазнао ко му и откуда доноси злато, не спаваше ноћу, него стражаше, еда би се удостојио видети свога добротвора. И гле, не прође много времена и очекивани се добротвор појави. Христов угодник Николај и по трећи пут дође тихо, и зауставивши се на уобичајеном месту убаци кроз исти прозор онаку исту кесу злата, и одмах похита натраг дому своме. Чувши звекет злата убаченог кроз прозорчић, отац трију девојака, потрча што је брже могао за угодником Божјим. Сустигавши га и познавши га, - јер светитељ беше познат по врлинама својим и по знатности порекла свог, - он паде к ногама његовим, целивајући их, и називајући светитеља избавитељем, помоћником и спасиоцем душа које су биле на ивици пропасти. Притом рече и ово: "Да ме велики у милости Господ није твојим милосрђем подигао, одавно бих ја кукавни отац заједно са својим кћерима пропао у огњу Содомском. Сада пак ми смо тобом спасени и од ужасног пада у грех избављени".

То и много сличних речи са сузама говораше он светитељу. Светитељ га једва подиже са земље, и закле га многим заклетвама да док је жив никоме не каже шта је с њим било. Још му светитељ рече многе поуке корисне по душу, па га отпусти кући његовој.

Извор:
Отац Јустин Поповић, „Житија светих“ (за 6.12), књига бр. 12, 1977, Ваљево 

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...