Шах - борба две војске

Шах је игра за 2 играча, која се у Европи појавила у 12. веку, у време крсташких ратова.

Витезови темплари играју шах, илустрација из Libro de los juegos, 1283.
(фото: commons.wikimedia.org)

Шах је игра између два краља/владара (шах = краљ). Представља борбу 2 сукобљене војске, са пешадинцима, коњицом, краљем и краљицом и артиљеријом. Игра се не игра на срећу већ је потребно развијати тактику, и на сваки наш потез узимати у обзир да други играч може направити контра-потез.

Спартанска битка (фото: woodart.helena.com.tr)

Суштина игре је заробити или погубити супарничког краља пре него што он то учини Вашем. Краљ може бити нападан са свих страна, и то могу чинити сви припадници супротстављене војске. Сваки пут када је краљ нападнут мора се или уклоонити претња, уклањајући из даљег тока битке припадника супротстављене војске који га угрожава, или се краљ мора склањати ван тог утицаја, на сигурно. Краљ је заробљен или погубљен онда када је нападнут, и када више нема начина да уклони претњу тог нападача, нити да се склони од тог напада. Тада се каже да је „краљ мртав“ (шах-мат), и страна која која је заробила супарничког краља однела је победу.

Ипак, уколико су сви припадници војске тог краља уклоњени из даљег тока битке, или блокирани тако да се више не могу покренути, а ни сам краљ нема могућности нигде да се помери а да није нападнут и, иако је та војска на потезу, а ни тај краљ ни та војска не могу направити више ниједан потез, проглашава се да је борба нерешена (пат), јер и поред свега, тај краљ није остао заробљен, већ је остао на сигурном и утекао супротстављеној војсци.

Пешак / пион / пешадинац

„Пешаци“, или „пиони“, представља пешадију те војске, пешадинце који наступају само напред, корак по корак, и освајају територију док не дођу до другог краја табле. Крећу се само напред, само по једно поље (осим у случају првог потеза пешадинцем, када може одједном прећи 2 поља). Може да нападне припаднике супарничке војске само унапред укосо, на пољу испред себе, лево или десно од себе, уклањајући тог супарника из даљег тока битке и заузимајући његово поље.

Коњ / скакач / витез / коњаник

„Коњ“, или „скакач“, представља коњицу те војске, тј. коњанике или витезове (енг. knight), који могу да наступају у свим правцима, једини који могу да прескачу јединице своје војске, залазити у непријатељску територију и враћати се са ње, нападати непријатеља са стране или из непријатељске позадине. Њихово кретање није правилно, и то им даје велику маневарску предност. Они се крећу 2 поља у једно смеру, а онда заокрећу још једно поље лево или десно од тог смера.

Топ / кула / артиљерија

„Топ“, или „кула“ (утврђење), представља артиљерију те војске. Могу да гађају право испред себе, иза себе, лево или десно, и великог су домета тј. могу да прелазе колико год поља је потребно, до прве следеће фигуре у том смеру. Не могу прескакати друге фигуре, ни своје ни туђе. Након што оборе некога из противничке војске, заузимају и његово место.

Ловац / стрелац

„Ловац“, или „стрелац“, такође је великог домета, и „гађа“ припаднике противничке војске између својих и непријатељских редова. Такође је великог домета али се он креће (само) укосо, по дијагонали. Као и „топ“, такође је великог домета и напада ка првом припаднику субобљене војске. Такође не може да прескаче ни припаднике своје ни сукобљене војске.

Краљ

Централна фигура у овој игри, представља самог владара, онога ко и управља целом војском. Суштина целе игре је заштитити свог краља и заробити супарничког. Креће се само по једно поље, у било ком смеру. На тај начин може уједно и да нападне и уклони било ког припадника супарничке војске, осим ако то није супарнички краљ или се тим потезом и сам излаже нападу. Два супарничка краља никада не могу да дођу у директан додир један са другим, у било ком смеру.

Једина прилика када може да пређе више од једном поља у једном потезу јесте ако се заклони иза топа/артиљерије, тако што се у једном потезу топ повуче два или три поља ка краљу, а краљ истовремено крене према топу и прескочи га, остајући одмах уз њега („замена (места)“ или „рокада“), што се може учинити само ако се ни краљ ни топ нису већ померали током битке и ако ниједан припадник сукобљене војске не у том тренутку угрожава ни краља ни топа, ни простор између њих.

Краљица / дама

Најважнија фигура у овој игри. Стоји одмах уз краља, и може се кретати у свим смеровима, и право и укосо, неограничени број поља, само што не може прескакати припаднике своје ни супарничке војске. Оличава велики утицај дипломатије, који она има на ток сваке битке.

фото: wikimedia.org

Историјски сетови

Сет шаховских фигура са енглеским краљем Ричардом Лављег срца

(фото: www.chesshouse.com)

Сет шаховских фигура са америчком војском у Рату за независност САД

(фото: www.chesshouse.com)

Сет шаховских фигура са британском војском у Рату за независност САД

(фото: www.chesshouse.com)

Сет шаховских фигура са британском војском у Бици код Ватерлоа

(фото: www.chesshouse.com)

Сет шаховских фигура са француском војском у Бици код Ватерлоа

(фото: www.chesshouse.com)

Порекло имена општина и насеља у Београду

Историја Београда траје преко седам миленијума, па су и називи 17 београдских општина, изведени из легенди, историјских личности и догађаја и на основу географског положаја.

Виши кустос Музеја града Београда Дарко Ћирић каже да је до Другог светског рата у Београду је постојала само једна општина - Општина града Београда. Све остале општине биле су сеоске. Неке од њих добиле су историјска имена, а друге су називе добијале по својим специфичностима.

Београдска тврђава

Име Београда односило се на Београдску тврђаву и насеље које се налазило у близини тврђаве. Име је добила по белини камена од ког је грађена, тако да је тврђава, "град", добила име "белог града".

Земун

Старо келтско насеље, касније римски приморски центар, свој назив је добило по земуницама - кућама од земље у којима је тадашње становништво ове општине живело. [Телеграф]

Врачар

У 16. и 17. веку тај простор био је хришћанска махала, ван града, а муслимаски живаљ је за хришћане сматрао да „врачају“, па је отуда и хришћанско насеље добило назив Врачар. [Телеграф]

Врачар се некада делио на источни и запасни: источни – који је обухватао данашњу врачараску општину, као и Звездару, и западни – коме је припадао данашњи Савски венац. [Телеграф]

Миријево

Један од најстаријих писаних података важан за име Миријево датира из турског периода. То су катастарски пописи Београда и околине за период 1476-1566. године. У питању су пописи мушког становништва јер су мушкарци били ти који су плаћали дажбине. Име може да потиче од турске речи ”мирија”, што управо значи – дажбина. [Србија данас]

Могуће је и да име потиче од становништва македонског села Мирово које је дошло у овај крај бежећи од Турака. [Србија данас]

Кроз векове Миријево је имало више имена: Мирине, Мирановац, Мирјевци, Мирање, Милијево, Милијеро, Мирова, Мириова и Мириа-Небел, у време када је било чисто немачко село. [Србија данас]

Бежанија

Ово је најстарије насеље на територији Новог Београда. Под својим данашњим именом Бежанија је позната од 1512. године када је подручје било насељено са 35 српских породица које су побегле преко реке Саве у Срем после пада средњовековне српске државе. По њима је наставио и назив насеља. [Србија данас]

Жарково

Припада општини Чукарица. На овом месту је у 16. веку живео Промићур Жарко, а будући да турски порески чиновници нису знали назив тог имања, називали су га просто ”Жарково село”. [Србија данас]

Палилула

Крајем 18. и почетком 19. века, Палилула се налазила на петнаестак минута од града. Назив Палилула је настао тако што је у време владавине Турака у вароши било забрањено пушење, као и било каква употреба дувана на улицама због опасности од пожара. Они који нису могли без луле, да би је запалили, морали су да иду ван градских зидина. Једно од тих места била је и данашња Палилула. [Србија данас]

Друга прича о имену ове општине каже да је Милош Обреновић наредио да се неки стари занати који су опасни по живот у збијеним областима, попут пушкарског заната и производње барута, изместе из градских зона на простор данашњег Ташмајдана. На том простору је било забрањено пушење због опасности од експлозије. Прича се да се по изласку одатле наилазило на таблу у облику луле која је означавала да је на том месту пушење дозвољено. [Телеграф]

Чукарица

Чукарица је добила име по кафани која се налазила на простору данашње шећеране. Држао ју је у другој половини 19. века човек чији је надимак био Стојко Чукар. По њему су је звали Чукарева кафана, била је веома популарна и у њу су свраћали путници и из правца Обреновца, али и данашње Ибарске магистрале. [Политика]

Стари град

Стари град, име му само каже, назив је добио по старинама и тврђавама које су се ту већ налазиле. [Телеграф]

Савски венац

Савски венац назив је добио асоциран венцем који иде уз Саву. Он се креће од раковичког потока до Бранковог моста и чинио је део западног Врачара. [Телеграф]

Баново брдо

Баново брдо је књижевник Матија Бан добио од кнеза Михајла Обреновића за заслуге учињене држави. Њему је кнез понудио да бира место на коме ће да гради свој летњиковац и он се обилазећи тако око Београда одлучио управо за тај простор. [Телеграф] Свој нови дом прозвао Матија Бан прозвао је Бановац. [Политика] 

Када је сазидао кућу у госте му је дошао кнез Михајло и рекао му да заиста има најлепши поглед на Београд. [Телеграф] Простор око његовог имања, који се некада називао Голо брдо или Ордија, почели су насељавати имућнији људи. На имањима су узгајали винову лозу и садили воћњаке, а своје ново окружење по Матији Бану прозвали Баново брдо. [Политика]

Нови Београд

После Другог светског рата Београд се проширио и са друге старане реке, и то ново насеље је добило име Нови Београд. [Телеграф]

Звездара

Део општине Звездара налази се на брду које се некада звало Велики Врачар. [Србија данас]

1887. године астроном Милан Недељковић основао је опсерваторијум, са првом звездарницом у Србији. [Телеграф] Овај крај је убрзо по њој постао препознатљив, па се тако и називао. [Телеграф]

Цело ово подручје било је 1952. године подељено на Стари Ђерам и Звездару, а осам година касније њиховим спајањем настаје данашња општина Звездара. [Телеграф]

Сењак

Пре него што је постао занимљив вишим класама Београда, али и страним дипломатама, Сењак је био брдо са ког се пружао најбољи поглед на остатак града. Пошто су пољопривредници некада држали сено по целом Београду, често је долазило до пожара, па је зато било наређено да се оно држи на једном месту, а за ту намену је изабран баш овај крај, по чему је и добио име. [Србија данас]

Вождовац

На месту где је вожд Карађорђе Петровић имао свој штаб на почетку Првог српског устанка данас се налази Вождовац. Вођени традицијом, Београђани су 1904. првом насељу које је ту настало дали име по Карађорђу. [Телеграф]

Душановац

Одмах после Првог светског рата на источном ободу Београда почело је да расте насеље на имањима чији је власник био Душан Спасић. Цео крај је по њему и добио име Душановац. Све до изградње ауто-пута почетком седамдесетих година 20. века овде су се налазиле претежно мале и средње куће без већих индустријских објеката. [Србија данас]

Коњарник

Као и Медаковић, припада и оштини Звездара и оштини Вождовац. На Коњарнику се налазе Учитељско насеље, Рудо и Денкова Башта (простор између хотела ”Србија” и улице Војислава Илића).

Овај крај су након Првог светског рата населили Калмици, избеглице Руског грађанског рата. У Козарчевој улици су крајем двадесетих изградили пагоду која им је служила као будистички храм, а на простору данашњег Коњарника су напасали своје радне коње, по чему и овај крај добија име. Сама пагода је срушена током немачке окупације. [Србија данас]

Бањица

Источни део овог краја припада општини Савски венац, док је западни део на територији општине Вождовац. 

До Другог светског рата овај део града је био познат као мирно пољопривредно село са малим бројем становника, али и са много подземних термо-минералних вода, са чак преко хиљаду извора, по којима је Бањица добила име. Након рата долази до урбанизације и изградње великих стамбених блокова и солитера што је довело до исцрпљивања ових ресурса. [Србија данас]

Браће Јерковић

Насеље је добило име по партизанима, браћи Душану и Небојши Јерковићу. Душан Јерковић (1914-1941) био је командант Ужичког одреда, а погинуо је 1941. године на Кадињачи. Проглашен је за народног хероја. Небојша Јерковић (1912-1941) био је командант Мачванског одреда. Браћа су, иначе, рођена у Срему, у месту Огар код Пећинаца. [Србија данас]

Медаковић

Мањи део овог краја, тачније његовог трећег дела је на општини Звездара, док највећи део Медаковића припада општини Вождовац. Име је добио по новинару Милораду Медаковићу (1824-1897), Његошевом биографу, који је иначе рођен у Лици. [Србија данас]

Миљаковац

Миљаковац I је саграђен 1970-е, а Миљаковац II 1973. године. Данас постоји и Миљаковац III, самоникло насеље приватних кућа, смештено иза миљаковачке шуме. Овај крај је познат по Миљаковачким изворима за које се сматра да су једни од најчистијих извора у Београду. Наводно је цео крај управо по њима добио име јер су многи Београђани веровали да водом са ових извора могу да се лече, те су их називали ”Мили извори”.

Церак (Церак Виногради)

Званично је део Жаркова. Насеље је пројектовано крајем 1970-тих година и врхунски је пример касне модерне. Архитекте Марушић и Боровница добили су Октобарску Награду града Београда за пројекат изградње овог насеља 1985. године. Само име описује изглед Церака пре поменутог пројекта – предео је био под церовом шумом и виноградима. [Србија данас]

Видиковац

Настао је крајем седамдесетих између Лабудовог Брда и Церака, а име је добио по локацији са које се види велики део источног Београда. [Србија данас]

Лион

Крај је добио име по кафани ”Лион” која се налазила на западном углу улица Милоша Зечевића и Булевара краља Александра. [Србија данас]

фото: sr.wikipedia.org

1. „Стотину чукаричких свећица”, Политика, 26.12.2011.
2. М. Батинић: „Да ли сте знали? Како су београдска насеља добила име и шта значе?“, Телеграф, 4.1.2014.
3. „Ево како су београдски крајеви добили имена!“, Jeba.ga, 13.5.2015.
4. „Затвор, змајеви и јунаци: Да ли знате како су делови Београда добили име?“, Србија Данас, 16.5.2015.

Парк макета у Деспотовцу: шетња кроз српску средњовековну историју и културу

Манастир Манасија

Манастир Манасија је грађен у периоду између 1407. и 1418. године. Ктитор је деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара. Црква је посвећена светој Тројици и рађен је у стилу моравске школе. Највећи украс Манасије су њене фреске. Поред фреске светих ратника међу најлепше фреске убрајају се пророци Геоон, Аванум и Захарије. Био је опасан високим зидом са 11 кула који је штитио манастирски комплекс од свог оснивања па све до велике сеобе Срба. Манасија је била стециште умних монаха где се неговала књижевност и преписивачка школа. Одатле је настала и Ресавска школа. Највећи домет је имала у доба Константина Филозофа, биографа деспота Стефана. Верује се да је у манастиру сахрањен њен ктитор, деспот Стефан Лазаревић.

Манастир Раваница

Манастир Раваница подигнут је 1375. и 1381. године, а налази се 11 км источно од града Ћуприје, и посвећен Христовом Вазнесењу. Ктитор је српски кнез Лазар. По стилу градње припада моравској школи. Најзначајније фреске су портрети кнеза Лазара и кнегиње Милице, као и њихових синова Стефана и Вука. По лепоти се издвајају и Свети ратници са раскошним ратничким униформама тог времена.

Манастир Љубостиња

Манастир Љубостиња подигнут је 1388. год. Налази се у пределу западног Поморавља, 4 км од Трстеника. По архитектури и стилу уклапа се у моравску школу. Манастир је посвећен Успењу Богородице, а ктитор је кнегиња Милица, жена кнеза Лазара. По предању кнегиња је подигла храм на месту где се први пут видела са будућим мужем, кнезом Лазаром. По својој истанчаној спољној лепоти спада међу најлепше српске манастире. У храму су и гробови кнегиње Милице и Јефимије. Занимљиво је да се у манастирској ризници поред осталог блага налазила и круна кнеза Лазара. Турци су успели да пронађу пролаз до ризнице и круна се тренутно налази у цариградском музеју.

Манастир Каленић

Манастир Каленић највероватније је изграђен у периоду од 1407. до 1413. године. Налази се у селу Каленићки Прњавор, југозападно од Јагодине. Посвећен је Вазнесењу мајке Божије. Ктитор је прототодовијар Богдан са супругом Милицом и братом Петром. По архитектури припада моравској школи. Сликарство манастира Каленић се убраја међу највиша уметничка остварења српског средњовековног зидног сликарства. Најпознатије фреске су: стајаће фигуре Светих ратника, ктиторска композиција, сцене из живота Богородице, архијереји пустињаци, свадба у Кани и друге. Овде су 1815. године пренешене мошти светог Стефана Првовенчаног из сремског манастира Фенек.

фото: www.parkmaketa.com

Манастир Велуће

Манастир Велуће, посвећен Ваведењу Богородице, сматра се д аје подигнут крајем 14. века. Налази се на огранцима планине Гоч, са североисточне стране, у близини села Стопана, југозападно од Трстеника. По предању ктитор је деспот Јован Бранковић, унук деспота Ђурађа Бранковића. По архитектури спада у моравску школу. Од сачуваних фресака издвајају се: велика фреска Исуса Христа, представа страшног суда, велики празници, страдање Христово и медаљони светитеља.

фото: www.wikimedia.org

Манастир Жича

Манастир Жича посвећен је Вазнесењу Христовом спасу. Налази се у подножју планине Столови код Краљева. Период грађења је од 1208. до 1215. године. Ктитор је српски краљ Стефан Првовенчани. По архитектури припада типу рашке школе. Фреске су, на жалост, великим делом уништене. Сачуване су Распеће, Апостоли и друге. За ликове из фреске Распећа може се рећи да се убрајају у најбоља остварења свога доба. Поред велике цркве налази се и мала црква која је посвећена св. Петру и Павлу из 14. века. Када је св. Сава издејствовао од византијског цара и патријарха у Никеји независност српске цркве 1219. године, манастир Жича је проглашен седиштем архијепископије. Ту је вршено крунисање српских краљева и владара. У цркви се налазе гробови истакнутих личности српске историје.

фото: www.cyberdome.nl

Манастир Студеница

Манастир Студеница сматра се да је подигнут у периоду од 1186. до 1196. године. Налази се на 11 км од ушћа реке Студенице у Ибар. Храм је посвећен Богородици Добротворки Евергети. Ктитор је Стеван Немања који је и лично изабрао место за храм у коме је и сахрањен. Најлепше фреске потичу из периода светог Саве а међу њима се посебно истиче фреска композиција Распећа. По повратку из Свете Горе, Свети Сава је био игуман манастира Студенице. Ту је написао свој чувени Типик. По својој градњи, архитектури, фрескама, ризници и другим уметничким предметима, Студеница је један од најинтергразнијих српских манастира. То је камен темељац српске културе, књижевности и уметности. Ту су настала прва књижевна дела на српском језику. Овде су први пут настале фреске са темама из српске историје. Све фреске имају натпис на српском језику. То је велики споменик универзалне вредности. Најдрагоценији примерак ризнице је оргинални Филигрански златни прстен Стефана Првовенчаног из XIII века.

Манастир Сопоћани

Манастир Сопоћани, посвећен Светој Тројици, подигнут је око 1263. године и по архитектури и стилу грађења припада рашкој школи. Налази се на извору реке Рашке, 12 км удаљен од Новог Пазара. Задужбина је краља Уроша Првог Немањића. Оно што Сопоћане чини значајним и посебним јесу фреске изузетног квалитета и лепоте, са златном подлогом и природним супстанцама, које су учиниле боје постојаним. Златне фолије за подлоге добијане су тако што је злато куцано преко природне коже, да се неби оштетило. Најлепше фреске у Европи 13. века, по оцени  најпознатијих стручњака, сликане су у Сопоћанима. Иако су фреске биле скоро два века изложене удару кише и снега оне и данас изгледају свеже. Најпознатије фреске су композиција Успења Богородице, Рођење Христово, Сретање и ликови Апостола.

фото: www.parkmaketa.com

Манастир Градац

Манастир Градац посвећен је Благовестима Богородице и попигнут је око 1275. године. Налази се на 20 км од Рашке, седишта средњовековне истоимене српске државе. Ктитор је краљица Јелена Немањић, рођена Анжујска, иначе жена српског краља Уроша Првог Немањића. Подигла је цркву у којој је и сахрањена. Грађена је у традицији рашког стила, са делимичним утицајем готске архитектуре. Најпознатија међу фрескама је ктиторска композиција са Немањом и Стефаном Првовенчаним. Ту су и слике са библијским темама као: Велики празници, Успење Богородице и друге.

Манастир Милешева

Манастир Милешева је изграђен у периоду 1218. до 1219. године и припада рашкој школи. Налази се у југозападној Србији, у околини Пријепоља, у долини реке Милешевске по којој је и добио име. Посвећен је Христовом Вазнесењу и задужбина је краља Владислава Немањића, сина Стефана Првовенчаног. Најстарије и историјски најзначајније сачуване фреске потичу из периода пре 1228. године. Оне су рађене у техници златних фолија и том типу припада једна од најчувенијих и најлепших фресака тога доба: Анђео на Христовом гробу, у народу позната као “Бели Анђео”. Манастир има велики историјски значај. 1337. године у њему је крунисан краљ Твртко I. У цркви су почивале мошти Светог Саве све до 1595. године када је Синан Паша спалио његове мошти на Врачару. Личност Светог Саве нераскидиво је везана за овај манастир и заједно са Белим Анђелом постао је и његов духовни симбол.

Петрова црква у Расу 

Црква светих апостола Петра и Павла (Петрова црква) саграђена је крајем IX или почетком X века на темељима цркве из VI века у стилу прероманске архитектуре. Има кружну основу и галерију. Налази се на простору некадашњег Старог Раса, садашњег Новог Пазара. У њој је још од византијског периода било седиште рашких епископа, а од 1346. године, рашких митрополита. У Петровој цркви су крштени Стефан Немања, потоњи Свети Симеон Мироточиви и Растко Немањић, потоњи Свети Сава. Она је у XII веку била престоно место Стефана Немање и центар српских земаља. У њој је Стефан Немања одржао два државна сабора: први, између 1172. и 1180. године, на ком је донео одлуку да протера богумилску јерес из Србије, а други 1196. године када се одрекао престола у корист Стефана Првовенчаног. Због историјског значаја и изузетне архитектуре, Петрова црква је споменик културе од изузетног значаја и светска културна баштина под заштитом УНЕСКО-а. Она је истовремено најстарији сачувани православни храм у Србији.

Манастир Грачаница

Манастир Грачаница саграђен је 1315, на 10 км од Приштине, на Косову пољу. Ктитор је српски краљ Милутин Немањић, највећи међу донаторима средњег века. Посвећен је Успењу Богородице. Саграђен јекао последња грађевина поменутог ктитора. Грачаница је једно од врхунских дела касновизантијске архитектуре и спада међу најлепше европске цркве XIV века. Фреске спадају у најлепше у свом периоду. Очуване су ктиторска композиција и лоза Немањића, композиција Страшног Суда, Житије светаца, Календар и др. Манастир је имао чак и своју штампарију у којој је 1570. године штампан Октоих.

Манастир Дечани

Манастир Дечани настао је у периоду између 1327. и 1335. године. Налази се на удаљености од око 17 км од Пећи. Посвећен је Христовом Вазнесењу, а задужбина је краља Стефана Дечанског и његовог сина Стефана Уроша IV Душана, касније првог српског цара. У народу је познат као Високи Дечани и представља најмонументалнију цркву у средњовековној Србији. Примењена је комбинација романичких, византијских и приморских елемената која даје изузетну вредност овом споменику. У Дечанима се чувају уникатне реликвије из периода од XIV до XIX века. Најпознатије књиге су Светосавкса Крмчија, Типик Св. Саве, као и биографија живота Стефана Дечанског. У ризници је сачуван и крст цара Стефана Уроша IV Душана. Овде се налази највећа и најлепша фреска која приказује лозу Немањића.

фото: www.vijestio.com

Црква светог Ахилија 

Црква светог Ахилија подигнута на темељу старе грађевине око 1290. године. По архитектури припада класичној рашкој школи. Налази се у западној Србији, у Ариљу. Ктитор је краљ Драгутин Немањић. Због своје виткости и складности ова црква је један од лепших примера те школе. Највећу вредност представљају добро очуване фреске из 1296. године. На њима су приказани први владари из лозе Немањића, ктитори краљеви Милутин и Драгутин са краљицом Кателином, затим оснивач лозе Немањића Немања као монах Симеон (како се звао после одласка у Свету Гору) и његов син Растко (у монаштву Св. Сава) као и први српски краљ Стефан Првовенчани.

Црква Богородица Љевишка

фото: beleznica2015.blogspot.rs

ПАРК МАКЕТА КОД ДЕСПОТОВЦА

www.parkmaketa.com

„Негујмо српски језик“ - други циклус (2. део)

„Негујмо српски језик“ - други циклус (1. део)

"Драма у таксију" (ЈДП)

Кампања "Драма у таксију", са три спота, најављивала је нову сезону 2014-те Југословенског драмског позоришта. Глумци овог позоришта, Небојша Љубишић, Слободан Тешић и Стефан Бундало, возећи такси улицама Београда, изводили су својел ичне верзије чувених драмских комада случајним путницима који нису ни слутили о чему је реч.

Реакције путника забележиле су скривенекамере постављене у возилима, док су слушали приче из представа "Отело", "Злочин и казна" и "Млетачки трговац", испричане на оригиналан начин. Радње тих прича смештене су у реалан живот и сведене су на наузбудљивије, најшокантније и најемотивније моменте у трајању од по само 2 минута.

Достојевски на београдским улицама

Венецијанска освета на српски начин

ЈУТЈУБ КАНАЛ:

Југословенско драмско позориште

Konvertovanje ćirilice u latinicu

ON LINE KONVERTOVANJE

Postoje brojni sajtovi koji Vam omogućavaju da ćirilične tekstove konvertujete u latinične.

Možete isprobati neke od navedenih, pa odabrati onaj koji Vam najviše odgovara.

www.konvertor.co.rs

Unesite ćirilični tekst u desno polje, i pritisnite dugme „Ćirilica u latinicu“ sa desne strane.
U levom polju će Vam se prikazati isti tekst konvertovan u ćirilicu.

www.preslovljavanje.com

Unesitećirilični tekst u polje, i kliknite dugme „PRESLOVI“. Možete ostaviti opciju „Prepoznaj pismo“ i ostavite štiklirano „Pokaži original“. Iznad polja biće prikazani „Prevod“ tj. isti tekst konvertovan u latinicu, i „Original“ tj. ćirilični tekst koji ste uneli.

Po želji, može se i odštiklirati opcija „Pokaži original“ a i odmah odrediti da li hoćemo da prebacujemo ćirilicu u latinicu ili latinicu u ćirilicu, umesto opcije „Prepoznaj pismo“.

Postoji mogućnost da konvertujete u latinicu i čitave internet (web) stranice!

Dovoljno je da u polje unesete link do internet (web) stranice, i kliknete na dugme „PRESLOVI“.

http://recnik.biz/cirilica-u-latinicu

U prvo polje, ispod teksta „Ћирилица“, unesite ćirilični tekst a zatim kliknite na dugme „Konvertuj u latinicu“ ispod tog polja. U polju ispod toga prikazaće Vam se tekst konvertovan u latinicu.

www.krajinaforce.com/konvertor.html

U donje polje unesite ćírilični tekst i pritisnite dugme „Prebaci u latinicu“. U gornjem polju biće prikazan isti tekst konvertovan u latinicu.

www.pravoslavljedanas.info/Konvertor.htm

U drugom prozoru unesite ćirilični tekst, i pritisnite dugme „Пребаци у латиницу“ ispod njega.

Prvi prozor, iznad njega, služi za pretvaranje latinice u ćirilicu.

PROGRAMI

http://www.besplatniprogrami.org/cirilica-latinica-cirilica-konvertor/

Brz, jednostavan, besplatan program za konvertovanje teksta iz ćirilice u latinicu, i obrnuto. Ne zahteva nikakvu instalaciju. Potrebno je samo skinuti ZIP fajl, i levim dvoklikom na fajl cirilica-latinica-latinica-cirilica-konvertor.jar startujete program. Zauzima svega 12 KB. 

Obzirom da ne zahteva instalaciju, moguće je nositi ga na USB fleš memoriji.

Proces konvertovanja:

1. Kopirate tekst koji želite da konvertujete i unesete ga u polje “Unos“, a zatim kliknete na “Ćirilica → Latinica“.

2.  Konvertovani tekst pojaviće Vam se u polju “Rezultat“.

Podržani operativni sistemi: Windows 2000, Windows XP, Windows Vista i Windows 7, i svi ostali na kojima radi Java.

https://www.microsoft.com/sr-latn-rs/download/details.aspx?id=1438

Programski dodatak za Microsoft Office 2003: preslovljavanje ćirilice u latinicu. Ova dopuna omogućava da izaberete deo teksta u programu Microsoft Office Word 2003 ili Microsoft Office PowerPoint 2003 i da izvršite njegovu konverziju iz ćiriličnog pisma u latinično pismo i obrnuto. Može se koristiti i u programu Microsoft Office Outlook 2003, kada se Word 2003 koristi kao uređivač e-pošte.

Podržani operativni sistemi: Windows 2000, Windows Server 2003 i Windows XP.

(foto: www.novine.ca)

„Негујмо српски језик“ (видео спотови)

Поред постера, креирани су и промотивни спотови који ће бити емитовани на Студију Б (www.studiob.rs).

обзиром => с обзиром

извинеш => извиниш

сумљаш => сумњам

сво време => све време

глумео => глумио

глумети => глумити

користно => корисно

до виђења => довиђења

код колима => код кола
јер треба => јел' треба
јел' требам => јел' треба *

инфракт => инфаркт
извинем => извиним

шангарепа => шаргарепа
сумљам => сумњам

одкад => откад
требамо => треба

користно => корисно

до гледања

до слушања

до виђења => довиђења

безвезе => без везе
престава => представа

еуро => евро

дванес' => дванаест

доћићу => доћи ћу
у вези тога => у вези са тим
шчим?

контактирати (некога) => контактирати с неким
једампут => једанпут
штаћеш => шта ћеш

~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ 

ЈУТЈУБ КАНАЛ:

Библиотека града Београда

Акција „Негујмо српски језик“

ШИРИ ДАЉЕ!

Српске народне изреке

Избор добрих и мудрих српских народних изрека.

(Фото: www.briarpress.org)

• Ајде, нека је са срећом!
• Ајд' у здравље! Сретна дана и од Бога здравља!
• Ајмо, с Божјом помоћи.
• Ако буде здравља, биће и среће.
• Ако извршаваш Божје заповести, добићеш снагу.
• Ако има века, има и лека.
• Ако имаш брата, чувај и побратима!
• Ако је изгубљена битка, није рат.
• Ако је кратак дан, дуга је година.
• Ако је циљ велики, пут није тежак.
• Ако ми желиш добро, не хвали ме.
• Ако не видимо Бога, видимо његово дело.
• Ако не знаш шта данас да радиш, изађи на праг да видиш шта ради комшија.
• Ако не могу помоћи, нећу ни одмагати.
• Ако не можемо како хоћемо, а ми ћемо како можемо.
• Ако не можемо како хоћемо, ми ћемо како морамо.
• Ако не почнеш, нећеш ни завршити.
• Ако нећеш, а ти пољуби па остави.
• Ако се од малих грехова ишчувамо, у велике грехове никад нећемо пасти.
• Ако си задовољан оним што имаш, ниси сиромашан!
• Ако ти је црква далеко, није молитва.
• Ако хоћеш ма какву поправку у свету, почни од себе.
• Ако човек не може бити леп и богат како би желео, може бити добар и поштен.

• Беспослица, вражја узглавница.
• Било је све како је Бог рекао.
• Бити дика роду своме.
• Бити задовољан са малим.
• Бити заједно у добру и у злу.
• Бити изнад ситуације. 
• Бити од речи.
• Бити у Божјој милости.
• Благо Божије.
• Благо ономе коме разум у срцу почива.
• Благо оном ко зна да не зна, а хоће да зна.
• Благословене многе ручице. (Много руку много и уради)
• Благослови, Боже!
• Богат сељак, богата земља.
• Бог га драги помогао.
• Бог га позвао себи. (Умро)
• Бог даје тежаку, а не лежаку.
• Бог да му душу прости!
• Бог дао, Бог узео.
• Бог драги зна!
• Бог зна шта је боље!
• Бог с вама и сви свеци!
• Бог им дао, а ђаво напутио на зло.
• Бог је дао ноћ за спавање.
• Бог једна врата затвори, а стотину отвори.
• Бог је драги с нама!
• Бог је узео себи.
• Бог ми је сведок!
• Бог му платио!
• Бог на небу, а отац на земљи.
• Бог на небу, а цар на земљи.
• Бог није у сили, него у правди.
• Богом дано.
• Богом ти просто!
• Бог с вама, људи!
• Бог све види!
• Бог све зна!
• Бог силу не воли, сила Бога не моли.
• Бог с тобом!
• Бог те је послао. (Дуго очекивани.)
• Бог те покаро. (Кад се неком, ко је учинио неправду, нешто лоше деси.)
• Бог те чуо.
• Бог ти дао здравља и дуга века!
• Бог ми помогао! (Одговор на: Помози Бог!)
• Бог ти помогао па ти нико наудити не могао!
• Бог ће га мили знати.
• Бог ће дати, па ће добро бити.
• Бог уме даровати кад се не надаш.
• Богу хвала, добро. (На питање: „Како си?“)
• Боже, благи!
• Боже, дај му памети!
• Боже здравља, и свега ће бити!
• Боже здравља! (Има времена.)
• Боже ме прости!
• Боже ме саклони!
• Боже ми помози и мајко Божија.
• Беже ми прости, грешном!
• Боже овесели, удај и ожени!
• Боже, опрости им, не знају шта раде!
• Боже сачувај! (У смислу: Не! Никако!)
• Божја воља.
• Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака.
• Болест је добар лек против многих грехова.
• Боље да сиротујеш, него да срамотујеш.
• Боље знати, него имати.
• Боље је бити сам, него у лошем друштву.
• Боље је добар комшија, него родна година.
• Боље је доброга служити, него рђавом заповедати.
• Боље је на правом путу пешачити, него на кривом јашити.
• Боље је немати, него отимати.
• Боље је неправду трпети, него је чинити.
• Боље је не рећи, него реч не одржати.
• Боље је паметна глава, него долина пара.
• Боље је поклизнути ногом, него језиком.
• Боље је поштено умрети, него срамотно живети.
• Боље је поштење у сиромаштву, него непоштење у богатству.
• Боље је самоћовати, него срамотовати.
• Боље је са мудрим орати, него с лудим вино пити.
• Боље је са мудрим плакати, него с лудим певати.
• Боље је сироту жену узети, него се с богатом чупати.
• Боље је скапати од рада, него од глади.
• Боље је скапати од рада, него од нерада.
• Боље је с памећу, него са снагом радити.
• Боље је у колиби певати, него у двору плакати.
• Боље мање, а боље.
• Боље паметно ћутати, него лудо говорити.
• Боље поштена смрт, него срамотан живот.
• Боље се и са пола пута вратити, него погрешним путем до краја ићи.
• Боље се ногама спотаћи, него језиком.
• Боље се оградити добрим комшијама, него добром оградом.
• Боље се са губитком опаметити, него с добитком полудети.
• Боље ти је изгубити главу, него своју огрешити душу.
• Боље укор мудрога, него хвала лудога.
• Борити се за крст часни и слободу златну.
• Брзорек човек, пун греха.
• Будаласта снага брзо малакше.
• Буди господар твоме благу, а не оно теби.

(Фото: www.wikimedia.org)

• Да би стигао даље, порани!
• Дабогда вам се на добро долазило.
• Дабогда му се рука посветила кад је то урадио.
• Дабогда му се уста позлатила!
• Дабогда од њега настануло племе! (Добар човек.)
• Дабогда ти долазили на радост!
• Дабогда ти родило и где не сијао!
• Дабогда ти родило и на камену!
• Дабогда ти се руке позлатиле!
• Дабогда ти се руке посветиле!
• Дабогда ти се свака позлатила!
• Дабогда цара служио, а син ти царовао!
• Да Бог мили сачува!
• Давати капом и шаком.
• Давати обема рукама.
• Да га Бог поживи!
• Да га гладан слушаш.
• Да га на рану привијеш – исцелио би је!
• Да га нема, ваљало би га измислити.
• Да га не поменеш седећи. (Заслужује поштовање.)
• Да га носиш у води ко прву помоћ. (Добар човек.)
• Дај Боже, да се Срби сложе.
• Дај Боже, да се Срби сложе, обоже и умноже.
• Дај Боже здравља!
• Да је боље не би ваљало. (На питање: „Како си?“)
• Да је више таквих, друге би нам птице певале.
• Даје и што му не иштеш.
• Дајем вам моју часну реч.
• Да је привијеш на рану. (За добру жену.)
• Дај ми Боже добре људе и од добре сорте.
• Дај ми Боже снаге да све то могу урадити.
• Дај ономе ко има мање од тебе, али се не хвали.
• Дај цару царево, а Богу божије.
• Да ли си крштен?
• Да може дуже овако! (На питање: „Како си?“)
• Да му Бог да лепог здравља и сваког берићета.
• Да не да Господ Бог ником такву срамоту.
• Да не кваримо. (На питање: „Јеси ли добро?“)
• Да непријатељу не пожелиш.
• Да не чује зло!
• Дао би капу с главе.
• Дао би кошуљу с леђа.
• Дао би око за њега.
• Дао би своју руку за њега.
• Дао Бог дан, даће и хлеба.
• Дао јој Бог, а људи не могу да јој узму.
• Дао ти Бог добро здравље и големо благо!
• Дао ти Бог свако добро!
• Да плачеш од миља.
• Да радимо ко људи, а да пијемо ко волови. (Волови пију воду умерено.)
• Дарежљивост није у џепу, него у срцу.
• Даровао је Господ Бог издашно. (Лепа жена.)
• Даровноме коње зуби се не гледају.
• Дар с неба.
• Даруј брате хришћанине!
• Да се као људи погледамо у очи.
• Да се погледамо у очи.
• Да се похвали, а да се не поквари.
• Да се прича и приповеда док је света и века.
• Да се у добру видимо!
• Да се човек прекрсти.
• Да си брже овамо, него тамо.
• Да си жив и здрав!
• Да си жив и здрав, а уз леђа ти долина!
• Да си здрав и весео, и уз брдо брз.
• Да си јабука, да те у недра метне!
• Да си тражио, не би боље добио.
• Да си цвет, да те за капом носи!
• Да сутра умрем, не би ми било жао.
• Да те Бог мили сачува.
• Дати Богу душу.
• Дати кору хлеба.
• Дати на реч и Божју веру.
• Дати неком прилику.
• Дати одрешене руке.
• Дати од срца.
• Дати пример.

(Фото: www.korisnaknjiga.com)

НАСТАВИЋЕ СЕ...

Извор: Ђоко Стојичић, „Српске народне изреке“, Новости, Београд, 2006.

Настанак арапских бројева

Која је логика иза арапских бројева?

Према једној теорији која се појавила на интернету, све се своди на углове тј. облик сваког броја повезан је са бројем углова који тај облик чине, а да се могу разликовати један од другог.

• Јединица – чине је две линије које се врховима додирују и чине један унутрашњи угао;
• Двојка – две паралелне, водоравне линије, и трећа линија која спаја крај прве сапочетком друге линије, правећи два унутрашња угла са прве две линије, итд.
• Нула нема ниједан угао.

(Фото: www.orthohelp.com)

Облик прва четири броја, везано за број углова који га чине и број који представљају, делују логично. То се односи и на симбол за нулу. Шестица и осмица се такође уклапају у теорију.

(Фото: www.mrgori.com)

Чланак Ђузепе Горија о облицима арапских бројева