Грб Крита према Илирским грбовницима

Крит (грч. Κρήτη) је острво у Средоземном мору, на крајњем југу данашње Грчке.

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika

Грб Епира према Илирским грбовницима

Епир (грч. Ήπειρος, алб. Epiri) је покрајина у западном делу Балканског полуострва, на западној обали Јонског мора. Пружа се између планинског венца Пинда на истоку, до јонске обале на западу; северна граница је Валонски залив а јужна Амбракијски залив. Главни град је био Никополис.

Већи део део Епира, средишњи и јужни, данас припада Грчкој, а мањи део, северни, припада Албанији.

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настала је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika

Грб Тесалије према Илирским грбовницима

Тесалија (грч. Θεσσαλία) је била Кнежевина настала распадом царства Симеона Синише 1373. године. Седиште Кнежевине било је у граду Трикала. Престала да постоји 1393. године.

Владари:

• Алексије Анђел Филантропен, од 1373. до 1390, и
• Манојло Анђел Филантропен, од 1390. до 1393.

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настала је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika