Бележница: ХЕРАЛДИКА

Приказивање постова са ознаком ХЕРАЛДИКА. Прикажи све постове

Грб Епархије банатске

Владичански двор у Вршцу

фото: borakosticvrsac.wordpress.com

Грб Епархије бачке

Владичански двор Епархије бачке у Новом Саду

Владичански двор Епархије Бачке Српске православне цркве саграђен је 1901-ве године, на месту где је био стари који је срушен у бомбардовању 1849-те године. Налази се на углу Змај Јовине и Дунавске улице у Новом Саду.

фото: wikimedia.org

Званичне интернет странице Епархије бачке

Реконструкција историјског грба Епархије бачке, од стране Драгомира Ацовића.

фото: www.eparhija-backa.rs

Извори:

„Владичански двор”, интернет страница „Дворци.инфо”
Званична страница Епархије бачке Српске православне цркве
„Владичански двор”, званична презентација града Новог Сада

Грб Краљевине Србије, крунске земље Аустрије

Након потписивања Пожаревачког мира 1718-те, између Аустрије и Венеције, са једне стране, и Османског царства, са друге, од својених Османских територија Аустрија је формирала Краљевину Србију. и Темичварски Банат. Краљевина је трајала до мира у Београду 1739-те.

Краљевина Србија је обухватала Београд, са северним деловима данашње централне Србије.

Као грб краљевине Србије користио се грб Трибалије: вепроба глава прободена стрелом.

Капија Карла Шестог, Београдска тврђава (око 1736-те)

Након аустријанског освајања Београда 1717-те, Аустријанци су почели са обновом града и изградњом нових војних утврђења на Београдској тврђави. Подигли су нову капију у склопу североисточног бедема Доњег града 1736-те године, у част Карла Шестог, „славног освајача Београда”.

Над улазом, са западне стране, приказан је грб Трибалије са главом вепра која је прободена стрелом, испод грба су ратна знамења а изнад њих царска круна. Сматра се да је овај грб најстарији очувани грб у Београду.

фото: www.beogradskatvrdjava.co.rs

Извори:

Капија Карла Шестог, интернет страница Београдске тврђаве
Капија Крла Шестог - историја коју запостављамо, блог Art&Culture

Грб Српске православне цркве

Грб Српске православне цркве је штит са жутом (златном) архијерејском круном над њим, заогрнут патријаршијским плаштом, коме је над десном страном двоструки крст а са леве архијерејско жезло. Штит је подељен на горњи и доњи део, а горњи на леви и десни: у горњем левом црква манастира Пећке патријаршије, у белој боји на плавој подлози, на горњој десној половини кула светог Саве из манастира Хиландар на Светој гори, такође у белој боји и на плавој подлози, а доле жути (златни) једнокраки крст на белој подлози, и са по једним жутим (златним) огњилом у сваком од углова крста.

Устав Српске православне цркве обнародован је први пут у „Гласнику“, службеном листу Српске православне цркве бр. 7- од 1. августа (19. јула) 1947. год.

Устав Српске православне цркве из 1947-ме, члан 3: „На патријарашком плашту порфирне боје, украшеном двоструким крстом с десне и архијерејским жезлом с леве стране, у средини штит са златном архијерејском круном над њим; на плавој горњој половини штита с десне стране кула светог Саве у Хиландару, с леве црква манастира Пећске патријаршије, обоје беле боје; на белој доњој половини у средини златан крст са четири једнака крака и по једним златним огњилом у сваком углу крака.“

Устав Српске православне цркве из 1957-ме, члан 3, потврђује: „На патријарашком плашту порфирне боје, украшеном двоструким крстом с десне и архијерејским жезлом с леве стране, у средини штит са златном архијерејском круном над њим; на плавој горњој половини штита с десне стране кула светог Саве у Хиландару, с леве црква манастира Пећске патријаршије, обоје беле боје; на белој доњој половини у средини златан крст са четири једнака крака и по једним златним огњилом у сваком углу крака.“

Патријаршијски двор у Београду

фото: wikimedia.org

Извори:

Грб Републике Србије

Грб Републике Србије појављује се у 2 верзије, као Велики и као Мали грб. За грб Републике Србије, након отцепљења Црне Горе, и одвајања од Државне заједнице Србије и Црне Горе, узет је грб Краљевине Србије из 1882-ге. После грба Краљевине СХС и Југославије, грба ФНР и СФР Југославије, и грба СР Југославије и СЦГ, поново је у званичну употребу враћен грб Краљевине Србије.

У верзији Малог грба, представљен је као бели двоглави орао са црвеним штитом на грудима. Орао је са жутим кљуном и језиком, и жутим канџама, поред ногу су му два жута љиљана, а на грудима му је штит са белим крстом између четири бела огњила, окренутим ка споља. Над штитом је жута (златна) круна. У верзији Великог грба, иза и око малог грба је плашт (порфира) постављен хермелиновим крзном, везен и украшен жутим ресама, увезана жутом врпцом (гајтаном) са жутим кићанкама, а над којим је жута (златна) круна.

„Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије“ даје изглед грба, и прописује прилике када се он користи и начин његове употребе. У члану 10 прописује да „грб Републике Србије јесте грб утврђен Законом о грбу Краљевине Србије од 16. јуна 1882. године и користи се као Велики грб и као Мали грб.“

Изглед великог грба описује у члану 11: „Велики грб јесте црвени штит на којем је, између два златна крина у подножју, двоглави сребрни орао, златно оружан и истих таквих језика и ногу, са црвеним штитом на грудима на којем је сребрни крст између четири иста таква оцила бридовима окренутих ка вертикалној греди крста. Штит је крунисан златном круном и заогрнут порфиром везеном златом, украшеном златним ресама, увезаном златним гајтаном са истим таквим кићанкама, постављеном хермелином и крунисаном златном круном.“

Изглед малог грба описује у члану 12: „Мали грб јесте црвени штит на којем је, између два златна крина у подножју, двоглави сребрни орао, златно оружан и истих таквих језика и ногу, са црвеним штитом на грудима на којем је сребрни крст између четири иста таква оцила бридовима окренутих ка вертикалној греди крста. Штит је крунисан златном круном.“

фото: rtv.rs

фото: www.srbija.gov.rs

Извори:

Грб Савезне Републике Југославије и Државне заједнице Србије и Црне Горе

Грб Савезне Републике Југославије био је бели двоглави орао, који се враћао на традицију грбова Краљевина СХС и Југославије, који је на грудима носио штит, подељен на четири дела, а на ком су приказани грбови Србије и Црне Горе. Штит на орловим грудима био је црвене боје, а грб Србије је представљен белим крстом са четири огњила, док је грб Црне Горе био представљен са златним лавом у пролазу.

фото: wikimedia.org

Грбови ФНР и СФР Југославије

Грб Федеративне народне републике Југославије заменио је претходни грб Краљевине Југославије. Уместо дотадашњег белог двоглавог орла, и штита са грбовима који су представљали три народа (Срби, Хрвати и Словенци) који су чинили дотадашњу Југославију, сада је било пет запаљених бакљи које су представљале пет народа који је препознавала ФНР Југославија (Срби, Хрвати, Словенци, Македонци и Црногорци), и црвена петокрака звезда која је представљала нову, комунистичку идеологију државе, уместо дотадашње круне која је представљала монархију.

Устав Федеративне народне републике Југославије из 1946-те, члан 3: „Државни грб Федеративне Народне Републике Југославије претставља поље окружено житним класјем. Класје је доле повезано траком на којој је исписан датум 29-XI-1943. Између врхова класја је петокрака звезда. Усред поља налази се пет буктиња косо положених, чији се пламенови спајају у један пламен.“

Југословенски динари из 1955. и 1963. (фото: wikimedia.org)

Касније је грб Социјалистичке федеративне републике Југославије заменио тај грб, са шест запаљених бакљи које су представљале шест новоформираних република, уместо дотадашњих пет, које су представљале народе.

Устав Социјалистичке федеративне републике Југославије из 1963-ће, члан 3: „Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије представља поље окружено житним класјем. Класје је доле повезано траком на којој је исписан датум 29 XI 1943. Између врхова класја је црвена петокрака звезда. Усред поља налази се шест косо положених буктиња чији се пламенови спајају у један пламен.“

Детаљ са новчанице (фото: wikimedia.org)

Устав Социјалистичке федеративне републике Југославије из 1974-те, члан 6, описује грб СФРЈ: „Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије представља поље окружено житним класјем. Класје је доле повезано траком плаве боје на којој је исписан датум 29 XI 1943. Између врхова класја је црвена петокрака звезда. Усред поља налази се шест косо положених буктиња чији се пламенови спајају у један пламен.“

Пасош (фото: wikimedia.org)

Извори:

Списак грбова

Бивше и садашње државе и покрајине

Албанија
Бесарабија
Босна
Бугарска
Византија (Палеолози)
Влашка
Грчка
Дакија
Далмација
Дарданија
Дубровник
Епир
Истра
Крањска
Крит
Македонија
Молдавија
Московија
Панонија
Рама
Рашка
Румунија
Русија
Солунска краљевина
Славонија
Југославија/СХС (1918-1945), Југославија (ФНР/СФР, 1946-1992), Југославија/СЦГ (Република/ДЗ)
Србија (Средњи век), Србија (Аустријска покрајина, 1717-1739), Србија (Кнежевина, 1815-1882), Србија (Краљевина, 1882-1918), Србија (Република)
Срем
Тесалија
Трансилванија
Трапезунтско царство
Херцеговина
Холмија
Хрватска

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika

Илирска и трачка племена

Средњовековна властела

Црквена хералдика

Патријаршија српска

Епархија банатска
Епархија бачка

Цариградска патријаршија

Грб Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Југославије

Грб Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца представља измењену верзију грба Краљевине Србије, са измењеним штитом на грудима двоглавог орла. Штит чине грбови који представљају три народа: Србе, Хрвате и Словенце. Интересантно је да три мања грба који се налазе на штиту не представљају грбове земаља које су обједињене, и којих је много више од 3, већ представљају народе који се и помињу у имену тада основане краљевине.

Срби су представљени грбом Србије, са белим крстом на црвеном штиту и са четири огњила око крста; Хрвати са грбом Хрватске, шаховским пољем са 25 поља, наизменично црвених и белих; Словенци са плавим штитом са три жуте шестокраке звезде а испод њих бели полумесец.

Помиње се у уставу Краљевине СХС из 1921-ве и Југославије из 1931-ве.

Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, у члану 2 (Одељак I, Опште одредбе), прописује грб Краљевине СХС на следећи начин: „Грб је Краљевине Двоглави Бели Орао у полету на црвеном штиту. Врх обе главе Двоглавога Белог Орла стоји Круна Краљевине. На прсима орла је штит, на коме су грбови, српски: бео крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком краку; хрватски: штит са 25 поља црвених и сребрнастих наизменице; словеначки: на плавоме штиту три златне шестокраке звезде. Испод тога бели полумесец.“

Устав Краљевине Југославије, у члану 2 (Одељак I, Опште одредбе), прописује грб Краљевине Југославије као: „Грб је Краљевине двоглави Бели орао у полету, на црвеном штиту. Врх ове главе Двоглавог Белог Орла стоји Круна Краљевине. На прсима Орла је штит, на коме су: бео крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком краку, поред њега штит са 25 поља црвених и сребрнастих наизменце а испод њих плави штит са три златне шестокраке звезде и бели полумесец.“

Зграда поште у ул. Палмотићевој, Београд

"Поштанско-телеграфско-телефонски музеј" ("Музеј ПТТ"), некадашња зграда Министарства пошта, налази се у ул. Палмотићевој бр. 2 у Београду, недалеко и иза зграде Народне скупштине Републике Србије. На фасади зграде може се и данас наћи грб Краљевине СХС тј. Југославије.

фото: wikipedia.org

Извори:

Грб Краљевине Србије

Краљевина Србија настала је 1882-ге, и постојала је до 1918-те, када постаје Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Владари:

краљ Милан Обреновић, краљ Србије од 1882-ге до 1889-те;
краљ Александар Обреновић, владао од 1889-те до 1903-ће;
краљ Петар Први Карађорђевић, краљ Србије од 1903-ће до 1918-те.

Грб Краљевине Србије је бели двоглави орао на црвеном штиту; над главама има краљевску круну а на грудима бели крст на црвеном штиту, са по једним огњилом у сваком од углова. Испод канџи орла стоји по један жути кринов цвет.

Грб Краљевине Србије је настао као комбинација малог штита у центру великог штита, где је на великом штиту приказан грб династије Немањића а на малом грб Кнежевине Србије. За разлику од грба Кнежевине Србије, грб Краљевине је за основу узео белог двоглавог орла, по узору на грб Немањића, средњовековне владарске династије Србије, а на грудима му лежи грб Кнежевине Србије. Тиме је истицан континуитет државности Србије, од средњег века до тада, и поново је уведен бели двоглави орао, повезујући тиме тадашњу Краљевину Србију са владарском династијом која је Србију у прошлости већ подизала на степен краљевине, па и царевине.

Устав Краљевине Србије из 1888-ме, у члану 2, овако описује грб Србије: „Грб је Краљевине Србије двоглави бели орао на црвеном штиту с круном краљевском. Врх обе главе двоглавога белог орла стоји круна краљевска; а испод сваке канџе по један кринов цвет. На прсима му је грб Кнежевине Србије „бео крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком углу крста“.“

Устав Краљевине Србије из 1901-ве, описује грб Србије: „Грб је Краљевине Србије двоглави бели орао на црвеном штиту с круном краљевском. Врх обе главе орлове стоји круна краљевска, а испод сваке канџе по један кринов цвет. На прсима му је грб Кнежевине Србије: бео крст на црвеном штиту, са једним огњилом у сваком углу крста.“

Устав за Краљевину Србију из 1903-ће, у члану 2, грб Србије описује на следећи начин: „Грб је Краљевине Србије двоглави бели орао на црвеном штиту с круном краљевском. Врх обе главе двоглавога белога орла стоји круна краљевска; а испод сваке канџе по један кринов цвет. На прсима му је грб Кнежевине Србије »бео крст на црвеном штиту са по Једним огњилом у сваком углу крста.«“

Печат Српске краљевске академије (1886)

фото: wikipedia.org

Новчаница од 5 динара (1917)

фото: klubkolekcionara.blogspot.com

Извори:

Грб Кнежевине Србије

Кнежевина Србија постојала је у периоду од 1815-те, тј. подизања Другог српског устанка, па до 1882-ге, када се подиже на статус Краљевине.

У Уставу Кнежевине Србије (Устав Књажества Сербије) из 1835-те, тзв. Сретењском уставу, у члану 4 (глава друга) описан је грб Србије: „Грб народниј Србскиј представља Крст на црвеном пољу, а међу краковима Крста по једно огњило окренуто к крсту. Сав грб опасан је зеленим вијенцем с десне стране от растова, а са леве от маслинова листа.“

„Новине србске“ (1840)

На насловној страни „Новина србских“ од 10. јуна 1840-те, у заглављу је приказан грб Кнежевине Србије.

фото: wikimedia.org

Прва поштанска марка Кнежевине Србије (1866)

фото: wikipedia.org

Извори:

Устав Кнежевине Србије, Википедија

Илирски грбовници

Грбовник Коренића-Неорића (1595)

Важи за најстарији сачувани препис Охмучевићевог грбовника, из 1595. године. Открио га је Људевит Гај једном приликом док је боравио у Дубровнику. По теми којом се бави сврстава се у „илирске грбовнике“. Чува се у Националној и свеучилишној књижници у Загребу.

На првом листу је наслов, написан ћирилицом и латиницом, а затим ћирилични и латинични садржај грбова. На листу 6 је наслов с именом Коренића Неорића и годином 1595.

Први листови као да су некада некада били другачије распоређени, на шта указују отисци претходних страна. Тако се 1. лист (са насловом Родословије...) делимично пресликао на 6. лист с именом Коренић Неорић и 1595. годином, и обрнуто. Тако да су на првом листу отисци шестог листа. Такође, у ћириличном садржају нема Коренића, већ се наводи породица Неорић, као и у другим грбовницима. У латиничном садржају, пак, нема Неорића, али су на том месту Коренићи.

Обласни грбови: Македоније (Macedoniae), Илирија (Yllyriae), Босне (Bosnae), Далмације (Dalmatiae), Хрватске (Crovatiae), Славоније (Slavoniae), Бугарске (Bvlgariae), Србије (Svrbiae), Рашке (Rasciae) и Изворне земље - Раме (Primordiae Kvmaniae). Осим грбова који се појављују на претходном, великом грбу, додат је и грб „Илирије“.

Представљени су владарски и племићки породични грбови: Котромановића (Kotromanovich), Немањића (Nemagnich), Мрњавчића (Mergniavcich), Твртковића (Tvartkovich), Гребељановића (Grebeglianovich), Бранковића (Brankovich), Крстића (Karstich), Кастриотића (Castriottich), Чарнојевића (Zarnoevich), Балшића (Baoxich), Косачића (Cosacich), Хрвојевића (Harvoevich), Јабланића (Iablanich), Жимраковића (Ximracovich), Охмучевића-Гаревића (Ohvmvchievich Garevrich), Ковачића (Covacich), Бурмасовића (Bvrmasovich), Костањића (Kostagnich), Качића (Kacich), Звијездића (Sviesdich), Војновића (Voynovich), Владимировића (Wladmirovich), Златоносовића (Slatonosovich), Копјевића (Kopievvich), Богашиновића-Добрашиновића-Мернарића (Bogascinovich Dobrascinovich Mernarich), Дукађиновића (Dvcaginovich), Тасовчића (Tasovvcich), Ћорића (Cihorich), Зорановића (Zoranovvich), Новаковића (Novakovich), Рађеловића (Radielovich), Билошевића (Biloxevich), Жаркојевића (Xarkoevich), Матејковића (Matheikovich), Групковића (Grvpkovich), Дињића (Dicnich), Ресића (Resich), Облачића (Oblacich), Сојмировића (Soymirovich), Копчића (Kopcich), Сладојевића (Sladoevich), Дражојевића (Draxoevich), Гојковића (Goykovich), Моровлашића (Morowlaxich), Рубчића (Rvbcich), Миљеновића (Milienovich), Дињичића (Dignicich), Маргетића (Margvitich), Љубетића (Livbetich), Грубaчевића (Grvbacevich), Сагријеловића (Sagrielovich), Љубибратића (Livbibratich), Предојевића (Predoevich), Шестокриловића (Sciestokrilovich), Свилојевића (Svviloevich), Ситничанића (Sitnicianich), Рушчијеревића (Rvscierevich), Соколовића (Sokolovich), Коренића-Неорића (Corienich Neorich), Жупановића (Xvpanovich), Вукославића (Vvkoslavich), Вукотића (Wkotich), Влашића (Wlaxich), Грубјешевића (Grvbiexevich), Градановића (Gradanovich), Главића (Glavich), Томановића (Tomanovich), Шантића (Xantich), Ждраловића (Xdralovich), Дидловића (Didlovich), Крајчиновића (Kraxcinovich), Клечића (Klexich), Ђендисалића (Giendisaglich), Крижића (Krixich), Меклинића (Mehlinich), Кукретића (Kvkrecich), Тичиновића (Tihcinovich), Тарзаровића (Tarzarovich), Храбреновића (Hrabrenovich), Мириловића (Mirilovich), Бјелавића (Bielavich), Клупковић (Klvkovich), Дебељића (Debeglich), Јамометовића (Yamometovich), Шијић (Xiich), Дескојевића (Deskoevich), Алауповића (Alavpovich), Пажачића (Paxacich), Угриновића (Vgrinovich), Станковића (Stankovich), Сестричића (Sestricich), Смокроновића (Smokronovich), Кутловића (Kvtlovich), Пармежанића (Parmexanich), Алинића (Halenich), Брзојевића (Barzoevich), Браниловића (Branilovich), Вилића (Vilich), Толишића (Toliscich), Вуковића (Wkovich), Тешевчића (Texevvcich), Војковића-Паликућа (Voikovich Pallikvcia), Мартинушевића (Martinvxevich), Кнезовића (Knesovich), Покрајчића (Pokraycich), Крушичевића (Krvxichievich), Бачића (Bachich), Кваоковића-Фавковића (Kvaokovich Favkovich), Бибића (Bibich), Масновића (Masnovich), Евсебловића (Evsebiovvich), Мокровића (Mokrovvich), Пичјеломеновића (Pichielomenovich), Ћубретића (Civbretich), Преласовића (Prelasovich), Жељиговчића (Xegligovvcich), Косовића (Kosovich), Кобилић (Kobilich), Богопанковића (Bogopankovich), Љиљковића (Livbkovich), Судића (Svdich), Вршинића (Vrsinich), Красојевића (Krasoevich), Рајковића (Raykovich), Орловчића (Orlovvcich), Шубића (Svbich), Маруловића (Marvlovich), Дивојевића (Divoevich), Сенчевића (Sencevich), Мусијевић (Mvsievich), Нимичића (Nimicich), Франкопановића (Francopanovich), Деновића (Denovich), Бјелоперовића (Bieloperievich), Крагујевића (Kragvevich), Алинића (Alinich), Јакшића (Iakxich), Југовића (Ivgovich), Јагросаљића (Iagrosaglich).

Фототипско издање грбовника, објављено је 1991. године у књизи Иве Банца „Грбови биљези идентитета“, у издању ГХЗ, у Загребу, Хрватска. Електронско издање Коренић-Неорићевог грбовника из 1991. може се наћи на

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.249387255098830.51194.177309975639892&type=1

Фојнички грбовник (1675-1688)

Фојнички грбовник је зборник грбова јужнословенских области, краљева и племства. Садржи укупно 139 грбова.

Изворни назив ове књиге је „Родословје Босанскога, алити Илиричкога и Серпскога владаниа; заједно постављено по Станиславу Рубчићу попу. На славу Стипана Немањића, цара Сербљена и Бошњака 1340.“ Име „Фојнички грбовник“ добио је зато што се чува у фрањевачком манастиру у Фојници.

Фојнички грбовник почиње списком грбова племенитих обитељих илирских. Списак је дат по азбучном реду и обухвата пет страна, на којима су пописане племићке породице (тог времена). У садржају се помиње презиме Бранимировић али га нема међу грбовима; презиме Дебељић се помиње једанпут у садржају а у грбовнику постоје два грба под тим презименом.

Након тога следи слика Богородице, заштитнице „Илира“ и босанског краљевства, а затим и приказ заштитника куће Немањића - свете браће Козме и Дамјана.

На следећој страници се налази оригинални наслов „Фојничког грбовника“: Списак грбова племенитих обитељих илирских по реду словах извагјени из старинских књигах фојничких, заједно са фрањевачком потврдом.

На страни са насловом књиге дописана је накнадна потврда, коју је 8. јула 1800. године у Краљевој Сутјесци (Какањ, Босна и Херцеговина), дописао бискуп и апостолски викар фра Грга Илић. Потврда је писана латинским језиком а потврђује се да се овај грбовник у Фрањевачком самостану у Фојници брижно чува од памтивека, наиме од заузећа босанског каљевства.

После тога следи слика светог Јеронима, „заштитника Илира“, и, на посебном листу, грб који се приписује царству цара Душана, састављен од 9 обласних грбова (Македоније, Славоније, Босне, Бугарске, Далмације, Србије, Хрватске, Рашке и Раме) и две владарске куће (Немањића и Котроманића) на централним местима.

После тог грба следе обласни грбови: Македоније (Macedoniae), Илирије (Vllvriae), Босне (Bosnae), Далмације (Dalmatie), Хрватске (Crovatiae), Славоније (Slavoniae), Бугарске (Bvlgariae), Србије (Svrbiae), Рашке (Rasciae) и Изворне земље - Раме (Primordiae). Осим грбова који се појављују на претходном, великом грбу, додат је и грб „Илирије“.

Представљено је 126 владарских и племићких породичних грбова са тих простора: Котромановића (Kotromanouic), Немањића (Nemagnichc), Мрњавчића (Mergniavcictc), Твртковића (Tvartkovich), Гребељановића (Grebeglianvictc), Бранковића (Brankovictc), Крстића (Hcarstictc), Кастриотића (Castriotichc), Чарнојевића (Zarnoevichc), Балшића (Baoxichc), Косачића (Cosacichc), Хапуовића (Hapvovichc), Јабланића (Iablanichc), Жимраковића (Ximracovch), Охмучевића (Ohvmvchieuichc), Бурмасовичића (Bvrmasovicic), Ковачића (Covacichc), Костањића (Kostagnichc), Качића (Kacichc), Војновића (Voÿnovichc), Звијездића (Sviesdichc), Владимировића (Vladmirouichc), Златоносовића (Slatonosovichc), Богашиновића (Bogasinovichc), Копјевића (Kopievvichc), Дукађиновића (Dvcaginovichc), Тасовчића (Tasovvcichc), Зорановића (Zoranovichc), Ћорића (Cihorich), Новаковића (Novakovich), Рађеловића (Radielovich), Жаркојевића (Xarkoevich), Билошевића (Biloxevich), Моровлашића (Morovlaxich), Боснића (Bosnich), Бисаљића (Bisaglich), Матејковића (Matheikovich), Групковића (Grvpkovich), Ресића (Resich), Дињића (Dicnich), Облачића (Oblacich), Сладојевића (Sladoevich), Копчића (Kopcich), Дражојевића (Draxoevich), Гојковића (Goikovich), Рубчића (Rvbcich), Миљеновића (Milienovich), Дињичића (Dignicich), Маргетића (Margvitich), Сојмировића (Soymirovich), Љубетића (Livbeticch), Грубaчевића (Grvbcevich), Сагријеловића (Sagrielovich), Љубибратића (Livbibratich), Предојевића (Predoevich), Шестокриловића (Sciestokrilouich), Свилојевића (Sviloievich), Соколовића (Sokolovich), Ситничанића (Sitnicianich), Рушчијеревића (Rvscierevich), Алинића (Halenich), Сестричића (Sestricich), Пажачића (Paxacicch), Јамометовића (Yamometovich), Кутловића (Kvtlovicch), Станковића (Stankovichc), Клечића (Klescicch), Вукотића (Vvkoticch), Кукретића (Kvkreticch), Тичиновића (Tihcinovicch), Дескојевића (Deskoevicch), Пармезановића (Parmekanovicch), Вуковића (Vvkovicch), Дебељића (Debeglicch), Угриновића (Ugrinovicch), Дебељића (Debeglicch), Брзојевића (Barzoevicch), Мириловића (Mirilovicch), Смокровића (Smokrovicch), Враничића (Vranicich), Бибића (Bibich), Вилића (Vilicch), Масловића (Maslovicch), Екличића (Eklicicch), Бакчића (Bakcicch), Крушичевића (Krvxichievicch), Кнезовића (Knesovicch), Браниловића (Branilovicch), Алауповића (Alavpovicch), Влашића (Vvlascicch), Радмировића (Radmirouicgivanouicch), Косовића (Kosovicch), Шубића (Svbicch), Крагујевића (Kragvenicch), Судића (Svdicch), Мокровића (Mokrovicch), Рајковића (Raykovicch), Красојевића (Krasoevicch), Нимичића (Nimicicch), Богопанковића (Bogopankovicch), Евсебловића (Evseblovicch), Ћубретића (Civbreticch), Војковића (Voÿkovicch), Толишића (Toliscicch), Тешевчића (Texevvcicch), Хваоковића (Hvaokovicch), Сенчевића (Sencevicch), Франкопановића (Frankopanovicch), Преласовића, Бјелоперовића (Bieloperovicch), Ђендисалића (Giendisaglicch), Крижића (Krixicch), Меклинића (Mechlinicch), Тарзаровића (Tarzarovicch), Храбреновића (Hrabrenovicch), Дидловића (Didlovicch), Грубјешевића (Grvubiesevicch), Ждраловића (Xdralovicch), Томановића (Tomanovicch), Градановића (Gradanovicch), Глумчића (Glvmcicch), Крајчиновића (Kraiicinovicch), Шантића (Xantigch), Жупановића (Xvpanovicch), Добријевића (Dobrievich), Неорића (Neorich), Цетињанића (Zetignianich).

Иако аутор ове књиге ставља 1340. годину као време када је књига написана, Александар Соловјев га датира у период између 1675. и 1688, што га чини знатно каснијим преписом давно изгубљеног оригинала Охмучевићевог грбовника.

Фототипско издање грбовника, са предговором и описом грбова и грбовника, објављено је 2012. године у књизи „Фојнички грбовник“ , са уводним текстом и фотографијама фра Фрања Милетића, а у издању Фрањевачког самостана Духва Светога, из Фојнице у Босни и Херцеговини. Електронско издање Фојничког грбовника из 2012. може се наћи на страницама самостана у Фојници http://www.fojnica-samostan.com/grbovnik/ .

Mоденски грбовник (око 1700)

Обласни грбови: Македоније (Macedoniae), Илирије (Illyriae), Босне (Bosnae), Далмације (Dalmatiae), Хрватске (Croatiae), Славоније (Slavoniae), Бугарске (Bvlgariae), Србије (Svrbiae), Рашке (Rasciae) и Изворне земље - Раме (Primordiae). Осим грбова који се појављују на претходном, великом грбу, додат је и грб „Илирије“.

Представљени су владарски и племићки породични грбови: Немањића (Nemagnich), Котромановића (Kotromanovich), Мрњавчића (Mergnavcich), Чарнојевића (Zarnoevich), Гребељановића (Grebeglianovich), Бранковића (Brankovich), Дукађиновића (Dvkaginovich), Дињичића (Dignicich), Крстића (Harstich), Кастриотића (Kastriotich), Хрвојевића (Harvoevich), Јабланића (Iablanich), Рађеловића (Radvlovich), Твртковића (Tvartkovich), Охмучевића (Ohmvchievich), Бурмасовића (Bvrmasovich), Балшића (Baoscich), Косачића (Kosacich), Клечића (Klexich), Франкопановића (Frankopanovich), Жимраковића (Scimrakovich), Ковачића (Kovacich), Костањића (Kostagnich), Војновића (Voinovich), Групковића (Grvbkovich), Вршинића (Vrsinich), Звијездића (Sviesdich), Златоносовића (Slatonosovich), Владимировића (VVladmirovich), Качића (Kacich), Богашиновића (Begascinovich), Копјевића (Kopievich), Тасовчића (Tasovcich), Зорановића (Zoranovich), Ћорића (Cihorich), Новаковића (Novakovich), Жаркојевића (Xarkoevich), Билошевића (Bieloscevich), Боснића (Bosnich), Бисаљића (Bisaglich), Матејковића (Mateikovich), Ресића (Resich), Дињића (Dikgnich), Облачића (Oblacich), Сојмировића (Soimirovich), Сладојевића (Sladoevich), Копчића (Kobcich), Дражојевића (Draxoevich), Гојковића (Goikovich), Рубчића (Rvbcich), Моровлашића (Morovlascich), Миљеновића (Milienovich), Маргетића (Margvitich), Љубетића (Glivbetich), Грубaчевића (Grvbacevich), Сагријеловића (Saghrielovich), Љубибратића (Glivbibratich), Предојевића (Predoevich), Шестокриловића (Scestokrilovich), Свилојевића (Sviloevich), Ситничанића (Sitniklianich), Рушчијеревића (Rvxerevich), Соколовића (Sokolovich), Неорића (Neorich), Цетињанића (Zetignanich), Жупановића (Xvpanovich), Вукотића (Vvkotich), Влашића (Vvlascich), Грубјешевића (Grvbiescevich), Градановића (Gradanovich), Главића (Glavich), Томановића (Tomanovich), Шантића (Sciantich), Ждраловића (Xdralovich), Дидловића (Didlovich), Крајчиновића (Kraicinovich), Ђендисалића (Glenditaglich), Крижића (Krixich), Меклинића (Mehlinich), Кукретића (Kvkrecich), Тичиновића (Tihcinovich), Мириловића (Mirilovich), Бјелавића (Bielavich), Клупковић (Klvpkovich), Дебељића (Debeglich), Јамоматовића (Iamomatovich), Шијић (Sciich), Дескојевића (Deskoevich), Алауповића (Alavpovich), Пажачића (Pasacich), Угриновића (Vgrinovich), Станковића (Stankovich), Сестричића (Sestricich), Смокроновића (Smokronovich), Кутловића (Kvtlovich), Пармежанића (Parmaxanich), Алинића (Halenich), Брзојевића (Barzoevich), Браниловића (Branilovich), Вилића (Vilich), Толишића (Toliscich), Вуковића (Vvkovich), Тешевчића (Texevcich), Војковића (Bvoikovich), Мартинушевића (Martinvscevich), Кнезовића (Knesovich), Покрајчића (Pokraicich), Крушичевића (Krvxichievich), Бачића (Bachich), Кваоковића (Havokovich), Бабића (Babich), Масновића (Masnovich), Евсебловића (Evsebisvvich), Мокровића (Mokrovich), Пичјеломеновића (Piklelomenovich), Ћубретића (Civbretich), Кобилић (Kobilich), Жељиговића (Xegligovich), Косовића (Kosovich), Преласовића (Prelasovich), Крагујевића (Kragvievich), Богопанковића (Bogopakovich), Љиљковића (Glivbkovich), Судића (Svdich), Красојевића (Krasoevich), Рајковића (Raikovich), Орловчића (Orlovcich), Шубића (Sicbich), Маруловића (Marvlovich), Дивојевића (Divoevich), Сенчевића (Sencevich), Мусијевић (Mvsievich), Нимичића (Nimicich), Бјелоперовића (Bieloperievich), Деновића (Denovich), Алинића (Alinich), Јакшића (Iakscich), Југовића (Ivgovich), Јагросаљића (Sagrosaglich),

“Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

Илирик (Illyricum), Царство Немањића (Imperium à Nemanide inftitutum), Албанија (Albania), Аустрија - стари (Austria vetus), Аустрија - савремени (Austria hodierna), Бесарабија (Besarabia), Бохемија Чешка (Bohemia), Борусија Прусија (Borussia), Босна (Bosna), Бугарска (Bulgaria), Корушка (Carinthia), Келтија (Celtae), Крањска (Carniolia), Крит (Creta), Хрватска (Croatia), Холмија (Chulmia), Куманија (Cumania), Дакија (Dacia), Далмација (Dalmatia), Дарданија (Dardania), Епир (Epirus), Грчка (Graecia), Херцеговина (Hercegovina), Јаподија (Japodia), Истра (Istria), Либурнија (Liburnia), Лодомерија (Lodomeria), Македонија (Macedonia), Мезија (Moesia), Молдавија (Moldavia), Моравија (Moravia), Московија (Moscovia), Панонија (Pannonia), Пољска (Polonia), Дубровник (Ragusa), Рама (Rama), Рашка (Rassia), Румунија (Romania), Русија - црна (Russia Nigra), Скитија (Scythia), Србија (Serblia), Шлезија (Silesia), Срем (Sirmium), Славонија – дунавска (Slavonia Danubiana), Славонија – балтичка балтичкоморска (Slavonia Maris Balthici), Славонија – савремени (Slavonia moderna), Штајерска (Stiria), Тесалија (Thessalia), Тракија Одрифорум (Thracia Odryfiorum), Тракија - римска (Thracia Romanorum), Трансилванија (Thransylvania), Трибалија (Triballia), Турска (Turcia), Влашка (Valachia), Венеција (Venetia), Мађарска (Ungaria),

„Стематографија“ Христифора Жефаровића (1741)

Илирик (Іллѷріческо), Царство Немањића (Црство ѿ Немáнïє устáвлено), Албанија (Албáнïа), Аустрија - стари (Аустріа Вєтхаѧ), Аустрија - савремени, Бесарабија (Бєсарáвïа), Бохемија Чешка (Бохємїа), Прусија (Боруссїа), Босна (Босна), Бугарска (Болгáрїа), Корушка (Кариноїа), Келтија (Кєлта), Крањска (Карнїолїа), Крит (Крєта), Хрватска (Кроáцїа), Холмија (Хулмїа), Куманија (Кумáнїа), Дакија, Далмација, Дарданија, Епир, Грчка, Херцеговина, Јаподија, Истра, Либурнија, Лодомерија, Македонија, Мезија, Молдавија, Моравија, Московија, Панонија, Пољска, Дубровник, Рама, Рашка, Румунија, Русија - црна, Скитија, Србија, Шлезија, Срем, Славонија – дунавска, Славонија – балтичка балтичкоморска, Славонија – савремени, Штајерска, Тесалија, Тракија Одрифорум, Тракија - римска, Трансилванија, Трибалија, Турска, Влашка, Венеција, Мађарска,

Грб Славоније према Илирским грбовницима

Краљевина Славонија била је једна од крунских земаља Хабзбуршке монархије. Настала је 1745-те, и постојала је током 18-тог и 19-тог века и обухватала је северне делове данашње Славоније и Срема. 1849-те постаје краљевине независне од Хрватске и Угарске. 1868-ме престаје да постоји као засебна територија, и постаје део Краљевине Хрватске-Славоније.

Грбовник Коренића-Неорића (1595)

Важи за најстарији сачувани препис Охмучевићевог грбовника. Открио га је Људевит Гај једном приликом док је боравио у Дубровнику. На првом листу је наслов, написан ћирилицом и латиницом, а затим ћирилични и латинични садржај грбова. На листу 6 је наслов сa именом Коренића-Неорића и годином 1595.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

Фојнички грбовник (1675-1688)

Фојнички грбовник је зборник грбова јужнословенских области, краљева и племства. Изворни назив ове књиге је „Родословје Босанскога, алити Илиричкога и Серпскога владаниа; заједно постављено по Станиславу Рубчићу попу. На славу Стипана Немањића, цара Сербљена и Бошњака 1340.“ Садржи укупно 139 грбова. Име „Фојнички грбовник“ добио је јер се чува у фрањевачком манастиру у Фојници, Босна и Херцеговина.

фото: www.stratilat.org

Mоденски грбовник (око 1700-те)

Део је заоставштине маркиза Ђузепеа Кампорија (итл. Giuseppe Campori) који је граду Модени оставио више од 5.000 рукописа, међу њима и овај грбовник. Оригинални наручиоци и власници грбовника били су напуљски маркизи Радуловићи који су се тамо населили вероватно у време настанка овог рукописа.

www.facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

Грб Истре према Илирским грбовницима

Истра је највеће јадранско полуострво, које се налази на североисточној обали Јадрана. Данас највећим делом припада Хрватској и Словенији, а мањим Италији.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

фото: facebook.com/srpskaheraldika

Грб Крањске према Илирским грбовницима

Крањска (слов. Kranjska, лат. Carniola) је била покрајина Светог римског царства немачког народа а касније Аустроугарског царства, која се налазила на територије данашње Словеније. Први пут се помиње 973-ће. 1364-те је Крањска постаје Војводство Крањско. Постојала је до 1918-те.

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

фото: facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

фото: facebook.com/srpskaheraldika

Грб Албаније према Илирским грбовницима

Краљевина Албанија је настала на остацима Епирске деспотовине 1271-ве. Албанија бива покорена од стране Османског царства 1478-ме. Албанија постаје независна 1912-те. 1913-те постаје Кнежевина Албанија. 1916-те је окупира Аустроугарско царство. 1919-те постаје Краљевина Албанија. 1944-те комунисти преузимају власт у Албанији.

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

фото: facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

фото: facebook.com/srpskaheraldika

Грб Македоније према Илирским грбовницима

Античка Македонија била је краљевина, настала 808-ме године пне, и постојала је до 168-ме године пне. Касније је била привинција Римског царства, основана 146-те године пне. Главни град провинције био је Солун. 379-те године су територије Македоније укључене у Источни Илирик. После поделе Римског царства, Македонија је припала Византији. Касније прво настаје 1945-те као једна од савезних република у СЦФР Југославији, а 1991-ве проглашава независност од Југославије и постаје Република Македонија.

Грбовник Коренића-Неорића (1595)

фото: facebook.com/srpskaheraldika

Фојнички грбовник (1675-1688)

фото: www.stratilat.org

Mоденски грбовник (око 1700-те)

www.facebook.com-srpskaheraldika

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

фото: facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

фото: facebook.com/srpskaheraldika

Грб Бугарске према Илирским грбовницима

Прво бугарско царство (буг. Първо Българско царство) основано је 632-ге године у земљама близу Делте Дунава, и 1018. је била припојена Византијском царству. Године 1185-те настало је Друго бугарско царство (буг. Второ българско царство). Постојала је до 1396-те, када ју је освојило Османско царство. Од Османског царства се одваја 1878-ме, када постаје Кнежевина Бугарска (буг. Княжество България), до 1908-ме, када постаје Краљевина. 1946-те је проглашена народном републиком.

Грбовник Коренића-Неорића (1595)

фото: facebook.com/srpskaheraldika

Фојнички грбовник (1675-1688)

фото: www.stratilat.org

Mоденски грбовник (око 1700-те)

www.facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

фото: facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

фото: facebook.com/srpskaheraldika

Ознаке