Административна подела Хрватске

Република Хрватска подељена је на 127 градова, који су груписани у 20 жупа, осим града Загреба који има посебан статус.

Слика: roomsunce.com

Градови: Бакар, Бели Манастир, Белишће, Бенковац, Биоград на Мору, Бјеловар, Бузет, Бује, Валпово, Вараждин, Вараждинске Топлице, Велика Горица, Винковци, Вировитица, Вис, Водице, Водњан, Врбовец, Врбовско, Вргорац, Врлика, Вуковар, Гарешница, Глина, Госпић, Грубишно Поље, Дарувар, Делнице, Доњи Михољац, Доња Стубица, Дрниш, Дубровник, Дуга Реса, Дуго Село, Ђаково, Ђурђевац, Жупања, Забок, Загреб, Задар, Запрешић, Златар, Иванец, Иванић Град, Илок, Имотски, Јастребарско, Карловац, Кастав, Каштела, Клањец, Книн, Комижа, Копривница, Корчула, Краљевица, Крапина, Крижевци, Крк, Кутина, Кутјево, Лабин, Лепоглава, Липик, Лудбрег, Макарска, Мали Лошињ, Метковић, Мурско Средишће, Нашице, Нин, Нова Градишка, Новаља, Нови Винодолски, Нови Мароф, Новиград, Новска, Обровац, Огулин, Озаљ, Омиш, Опатија, Опузен, Ораховица, Орославје, Осијек, Оток, Оточац, Паг, Пазин, Пакрац, Петриња, Плетерница, Плоче, Пожега, Пореч, Преграда, Прелог, Пула, Раб, Ријека, Ровињ, Самобор, Славонски Брод, Света Недеља, Свети Иван Зелина, Сењ, Сињ, Сисак, Скрадин, Слатина, Слуњ, Солин, Сплит, Стари Град, Супетар, Триљ, Трогир, Умаг, Хвар, Хрватска Костајница, Црес, Цриквеница, Чабар, Чазма, Чаковец и Шибеник.

слика: wikimedia.org

Градови хрватске су груписани у 20 жупанија, изузев града Загреба који има посебан статус:

1. Загребачка жупанија - чини је 9 градова: Велика Горица, Врбовец, Дуго Село, Запрешић, Иванић Град, Јастребарско, Самобор, Света Недеља и Свети Иван Зелина.
2. Крапинско-загорска жупанија - чини је 8 градова: Доња Стубица, Забок, Златар, Клањец, Крапина, Кутина, Орославје и Преграда.
3. Сисачко-мославачка жупанија - чини је 5 градова: Глина, Новска, Петриња, Сисак и Хрватска Костајница.
4. Карловачка жупанија - чини је 5 градова: Дуга Реса, Карловац, Огулин, Озаљ и Слуњ.
5. Вараждинска жупанија - чини је 6 градова: Вараждин, Вараждинске Топлице, Иванец, Лепоглава, Лудбрег и Нови Мароф.
6. Копривничко-крижевачка жупанија - чинe је 3 града: Ђурђевац, Копривница и Крижевци.
7. Бјеловарско-билогорска жупанија - чини је 5 градова: Бјеловар, Гарешница, Грубишно Поље, Дарувар и Чазма.
8. Приморско-горанска жупанија - чини је 14 градова: Бакар, Врбовско, Делнице, Кастав, Краљевица, Крк, Мали Лошињ, Нови Винодолски, Опатија, Раб, Ријека, Црес, Цриквеница и Чабар.
9. Личко-сењска жупанија - чинe је 4 града: Госпић, Новаља, Оточац и Сењ.
10. Вировитичко-подравска жупанија - чинe је 3 града: Вировитица, Ораховица и Слатина.
11. Пожешко-славонска жупанија - чини је 5 градова: Кутјево, Липик, Пакрац, Плетерница и Пожега.
12. Бродско-посавска жупанија - чинe је 2 града: Нова Градишка и Славонски Брод.
13. Задарска жупанија - чини је 6 градова: Бенковац, Биоград на Мору, Задар, Нин, Обровац и Паг.
14. Осјечко-барањска жупанија - чини је 7 градова: Бели Манастир, Белишће, Валпово, Доњи Михољац, Ђаково, Нашице и Осијек.
15. Шибенско-книнска жупанија - чини је 5 градова: Водице, Дрниш, Книн, Скрадин и Шибеник.
16. Вуковарско-сремска жупанија - чини је 5 градова: Винковци, Вуковар, Жупања, Илок и Оток.
17. Сплитско-далматинска жупанија - чини је 16 градова: Вис, Вргорац, Врлика, Имотски, Каштела, Комижа, Макарска, Омиш, Сињ, Солин, Сплит, Стари Град, Супетар, Триљ, Трогир и Хвар.
18. Истарска жупанија - чини је 10 градова: Бузет, Бује, Водњан, Лабин, Новиград, Пазин, Пореч, Пула, Ровињ и Умаг.
19. Дубровачко-неретванска жупанија - чини је 5 градова: Дубровник, Корчула, Метковић, Опузен и Плоче.
20. Међимурска жупанија - чини је 3 града: Мурско Средишће, Прелог и Чаковец.
21. Град Загреб - чини је само град Загреб.

слика: wikimedia.org

Грб Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Југославије

Грб Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца представља измењену верзију грба Краљевине Србије, са измењеним штитом на грудима двоглавог орла. Штит чине грбови који представљају три народа: Србе, Хрвате и Словенце. Интересантно је да три мања грба који се налазе на штиту не представљају грбове земаља које су обједињене, и којих је много више од 3, већ представљају народе који се и помињу у имену тада основане краљевине.

Срби су представљени грбом Србије, са белим крстом на црвеном штиту и са четири огњила око крста; Хрвати са грбом Хрватске, шаховским пољем са 25 поља, наизменично црвених и белих; Словенци са плавим штитом са три жуте шестокраке звезде а испод њих бели полумесец. 

Помиње се у уставу Краљевине СХС из 1921-ве и Југославије из 1931-ве.

Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, у члану 2 (Одељак I, Опште одредбе), прописује грб Краљевине СХС на следећи начин: „Грб је Краљевине Двоглави Бели Орао у полету на црвеном штиту. Врх обе главе Двоглавога Белог Орла стоји Круна Краљевине. На прсима орла је штит, на коме су грбови, српски: бео крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком краку; хрватски: штит са 25 поља црвених и сребрнастих наизменице; словеначки: на плавоме штиту три златне шестокраке звезде. Испод тога бели полумесец.“

Устав Краљевине Југославије, у члану 2 (Одељак I, Опште одредбе), прописује грб Краљевине Југославије као: „Грб је Краљевине двоглави Бели орао у полету, на црвеном штиту. Врх ове главе Двоглавог Белог Орла стоји Круна Краљевине. На прсима Орла је штит, на коме су: бео крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком краку, поред њега штит са 25 поља црвених и сребрнастих наизменце а испод њих плави штит са три златне шестокраке звезде и бели полумесец.“

Зграда поште у ул. Палмотићевој, Београд

"Поштанско-телеграфско-телефонски музеј" ("Музеј ПТТ"), некадашња зграда Министарства пошта, налази се у ул. Палмотићевој бр. 2 у Београду, недалеко и иза зграде Народне скупштине Републике Србије. На фасади зграде може се и данас наћи грб Краљевине СХС тј. Југославије.

фото: wikipedia.org

Извори:

• Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1921)
• Устав Краљевине Југославије (1931)

Грб Славоније према Илирским грбовницима

Краљевина Славонија била је једна од крунских земаља Хабзбуршке монархије. Настала је 1745-те, и постојала је током 18-тог и 19-тог века и обухватала је северне делове данашње Славоније и Срема. 1849-те постаје краљевине независне од Хрватске и Угарске. 1868-ме престаје да постоји као засебна територија, и постаје део Краљевине Хрватске-Славоније.

Грбовник Коренића-Неорића (1595)

Важи за најстарији сачувани препис Охмучевићевог грбовника. Открио га је Људевит Гај једном приликом док је боравио у Дубровнику. На првом листу је наслов, написан ћирилицом и латиницом, а затим ћирилични и латинични садржај грбова. На листу 6 је наслов сa именом Коренића-Неорића и годином 1595.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

Фојнички грбовник (1675-1688)

Фојнички грбовник је зборник грбова јужнословенских области, краљева и племства. Изворни назив ове књиге је „Родословје Босанскога, алити Илиричкога и Серпскога владаниа; заједно постављено по Станиславу Рубчићу попу. На славу Стипана Немањића, цара Сербљена и Бошњака 1340.“ Садржи укупно 139 грбова. Име „Фојнички грбовник“ добио је јер се чува у фрањевачком манастиру у Фојници, Босна и Херцеговина.

фото: www.stratilat.org

Mоденски грбовник (око 1700-те)

Део је заоставштине маркиза Ђузепеа Кампорија (итл. Giuseppe Campori) који је граду Модени оставио више од 5.000 рукописа, међу њима и овај грбовник. Оригинални наручиоци и власници грбовника били су напуљски маркизи Радуловићи који су се тамо населили вероватно у време настанка овог рукописа.

www.facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

Грб Истре према Илирским грбовницима

Истра је највеће јадранско полуострво, које се налази на североисточној обали Јадрана. Данас највећим делом припада Хрватској и Словенији, а мањим Италији.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

Грб Хрватске према Илирским грбовницима

Кнежевина Хрватска (Croatia) била је кнежевина настала на простору некадашње римске провинције Далмације. Неколико пута се мењало њено седиште: Клис, Солин, Книн, Бијаћи и Нин. Постојала је од 8-ог века, а од око 925-те постаје Краљевина Хрватска (лат. Regnum Croatiae). Своју независност губи 1102-ге када се угарски краљ Коломан крунише и као краљ Хрватске и Далмације, и Хрватска постаје део Угарске. Део Аустроугарске до 1918-те, када постаје део Државе СХС, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а затим Краљевине Југославије и СФР Југославије. Од 1991-ве проглашава независност.

Грбовник Коренића-Неорића (1595)

Важи за најстарији сачувани препис Охмучевићевог грбовника. Открио га је Људевит Гај једном приликом док је боравио у Дубровнику. На првом листу је наслов, написан ћирилицом и латиницом, а затим ћирилични и латинични садржај грбова. На листу 6 је наслов сa именом Коренића-Неорића и годином 1595.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

Фојнички грбовник (1675-1688)

Фојнички грбовник је зборник грбова јужнословенских области, краљева и племства. Изворни назив ове књиге је „Родословје Босанскога, алити Илиричкога и Серпскога владаниа; заједно постављено по Станиславу Рубчићу попу. На славу Стипана Немањића, цара Сербљена и Бошњака 1340.“ Садржи укупно 139 грбова. Име „Фојнички грбовник“ добио је јер се чува у фрањевачком манастиру у Фојници, Босна и Херцеговина.

фото: www.stratilat.org

Mоденски грбовник (око 1700-те)

Део је заоставштине маркиза Ђузепеа Кампорија (итл. Giuseppe Campori) који је граду Модени оставио више од 5.000 рукописа, међу њима и овај грбовник. Оригинални наручиоци и власници грбовника били су напуљски маркизи Радуловићи који су се тамо населили вероватно у време настанка овог рукописа.

www.facebook.com-srpskaheraldika

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

Грб Дубровника према Илирским грбовницима

Дубровачка република (лат. Respublica Ragusina) је била најзначајнија град-република на источном Јадрану. Настала у раном Средњем веку, постојала је све до 1806. године, када је припојена Француском царству. Захватала је од Пељешца до бококоторске Превлаке.

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika

Грб Далмације према Илирским грбовницима

Далмација (лат. Dalmatia) била је провинција Римског царства, основана почетком Нове ере на јужном делу некадашњег Илирика. Главни град је био данашњи Солин. Пружала се од источне обале Јадрана према унутрашњости, досезајући и до реке Саве. Обухватала је и већи део садађње Босне и Херцеговине, Црне Горе, Западне Србије, највећи део Хрватске и делове Словеније и Албаније.

Била је независна држава између 454-те године и 480-те, настала после распада западнод дела Римског царства.

Владари Далмације су били:

• Марцелин (лат. Marcellinus), владао 454-468,
• Јулије Непот (лат. Iulius Nepos), владао 468-480, и
• Овида, владао 480-те.

До 1808-те била део Дубровачке републике. Од 1809-те до 1815-те била је у саставу Илирских провинција Француског царства.

Краљевина Далмација била је административна краљевина унутар Хабзбуршке монархије од 1815-те до 1918-те године. После тога прелази у састав Државе Срба, Хрвата и Словенаца а касније Краљевине Југославије. Од 1991-ве, после распада ЦФ Југославије, у остаје у саставу Републике Хрватске.

Грбовник Коренића-Неорића (1595)

Важи за најстарији сачувани препис Охмучевићевог грбовника. Открио га је Људевит Гај једном приликом док је боравио у Дубровнику. На првом листу је наслов, написан ћирилицом и латиницом, а затим ћирилични и латинични садржај грбова. На листу 6 је наслов сa именом Коренића-Неорића и годином 1595.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

Фојнички грбовник (1675-1688)

Фојнички грбовник је зборник грбова јужнословенских области, краљева и племства. Изворни назив ове књиге је „Родословје Босанскога, алити Илиричкога и Серпскога владаниа; заједно постављено по Станиславу Рубчићу попу. На славу Стипана Немањића, цара Сербљена и Бошњака 1340.“ Садржи укупно 139 грбова. Име „Фојнички грбовник“ добио је јер се чува у фрањевачком манастиру у Фојници, Босна и Херцеговина.

фото: www.stratilat.org

Mоденски грбовник (око 1700-те)

Део је заоставштине маркиза Ђузепеа Кампорија (итл. Giuseppe Campori) који је граду Модени оставио више од 5.000 рукописа, међу њима и овај грбовник. Оригинални наручиоци и власници грбовника били су напуљски маркизи Радуловићи који су се тамо населили вероватно у време настанка овог рукописа.

www.facebook.com-srpskaheraldika

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika