Грб Савезне Републике Југославије и Државне заједнице Србије и Црне Горе

Грб Савезне Републике Југославије био је бели двоглави орао, који се враћао на традицију грбова Краљевина СХС и Југославије, који је на грудима носио штит, подељен на четири дела, а на ком су приказани грбови Србије и Црне Горе. Штит на орловим грудима био је црвене боје, а грб Србије је представљен белим крстом са четири огњила, док је грб Црне Горе био представљен са златним лавом у пролазу.

фото: wikimedia.org

Грб Солуна

„Књига сазнања о свим краљевинама“ (око 1385-те)

„Књига сазнања о свим краљевинама“ је кастиљански географски и грбовни приручник непознатог аутора. Сматра се да је настао око 1385. године.

Застава Солуна (Salonica) приказана је подељена жутим крстом на четири дела, са четири жута слова „С“, са сваке стране крста по једно, окренутим супротно од крста.

фото: ia700407.us.archive.org

Грб Византијског царства из времена Палеолога

Сегаров грбовник (13. век)

Грб Константинипоља тј. Византијског царства у  Сегаровом грбовнику (енг. Segar's Roll), једном од енглеских грбовника, приказан је као жути (златни) крст на црвеном штиту, са четири полумесеца окренута на горе, у сваком пољу по једно.

фото: commons.wikimedia.org

„Књига сазнања о свим краљевинама“ (око 1385-те)

„Књига сазнања о свим краљевинама, земљама и господара на свету, и грбови свих земаља и области, или краљева и господара који их носе“ (Libro del conosçimiento de todos los reynos y tierras y señoríos que son por el mundo, et de las señales et armas que han cada tierra y señorío por sy y de los reyes y señores que los proueen), је кастиљански географски и грбовни приручник непознатог аутора. Сматра се да је настао око 1385. године.

У њој се појављује застава Константинопоља тј. Византијског царства подељена на четири поља, прво и четврто црвено а друго и треће бело; на црвеном пољу жути крст са четири слова „С“ око крста, окренутим супротно од њега, а на белом пољу црвени крст преко целог поља.

Грб Константинопоља је приказан такође подељен на четири дела, са првим и четвртим пољем црвеним, и другим и трећим белим; на црвеним пољима по један жути крст, и по два жута кружића, а на белим по један црвени.

фото: ia700407.us.archive.org

Грб Србије кроз Средњи век

Грбовник Коренића-Неорића (1595)

У грбовнику Коренића-Неорића грб Србије је приказан као бели (сребрни) равнокраки крст на црвеном штиту, са четири златна оцила око крста, окренута супротно од њега. Над штитом је златна круна.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

Мавро Орбини „Краљевство Словена“ (1601)

фото: coollib.com

Фојнички грбовник (1675-1688)

Фојнички грбовник је зборник грбова јужнословенских области, краљева и племства. Изворни назив ове књиге је „Родословје Босанскога, алити Илиричкога и Серпскога владаниа; заједно постављено по Станиславу Рубчићу попу. На славу Стипана Немањића, цара Сербљена и Бошњака 1340.“ Садржи укупно 139 грбова. Име „Фојнички грбовник“ добио је јер се чува у фрањевачком манастиру у Фојници, Босна и Херцеговина.

У „Фојничком грбовнику“ појављује се исти грб Србије као и у грбовнику Коренића-Неорића.

фото: www.stratilat.org

Mоденски грбовник (око 1700-те)

Део је заоставштине маркиза Ђузепеа Кампорија (итл. Giuseppe Campori) који је граду Модени оставио више од 5.000 рукописа, међу њима и овај грбовник. Оригинални наручиоци и власници грбовника били су напуљски маркизи Радуловићи који су се тамо населили вероватно у време настанка овог рукописа.

У „Моденског грбовнику“ приказан је исти грб Србије као и у грбовнику Коренића-Неорића и Фојничком грбовнику.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

У Витезовићевој „Стематографији“, грб Србије (Serblia) приказан је са белим оцилима, око белог равнокраког крста, супротно жутим оцилима која се појављују у грбовницима Коренића-Неорића, Фојничком и Моденском.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

Жефаровићева „Стематографија“ приказује црно-белу верзију грба Србије из Витезовићеве „Стематографије“.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika

Београдски грбовник II

„Београдски грбовник II“ приказује грб Србије у боји, са белим равнокраким крстом, као у „Стематографији“ Павла Ритера Витезовића.

фото: www.czipm.org