Приказивање постова са ознаком Херцеговина. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Херцеговина. Прикажи све постове

Конвертибилне марке Републике Српске

Конвертибилна марка је валута која је 1995. године успостављена Дејтонским споразумом, и заменила је динар Републике Српске, хрватску куну и босанскохерцеговачки динар, као јединствена валута Босне и Херцеговине.

Назив "конвертибилна марка" настао је зато што је вредност нове валута била фиксирана у односу на немачку марку (фиксним паритетом).

Централна банка Босне и Херцеговине штампа папирне новчанице конвертибилних марака у две серије: једној за Републику Српску а другој за Федерацију Босне и Херцеговине, осим заједничке новчанице од 200 КМ.

Прва серија

У првој серији, са датумом издавања од 22.6.1998. и 27.7.1998, изашле су новчанице у апоенима од 50 пфенига, 1 конвертибилне марке, 5, 10, 20, 50 и 100 конвертибилних марака.

50 пфенига (пола конвертибилне марке) - плаве боје, димензија 120 х 60 мм, са ликом Бранка Ћопића на лицу, и мотиву куће и књиге на наличју. Година штампања и издавања 1998. Повучена 2003.

1 конвертибилна марка - зелене боје, димензија 120 х 60 мм, са ликом Иве Андрића на лицу, и мотиву моста на наличју. Година штампања и издавања 1998.  Повучена 2009.

5 конверитибилних марака - љубичасте и жуто-смеђе боје, димензија 122 х 62 мм, са ликом Меше Селимовића на лицу, и мотиву дрвећа на наличју. Година штампања и издавања 1998.  Повучена 2010.

10 конвертибилних марака - наранџасте и плавкасто-светлосиве боје, димензија 130 х 65 мм, са ликом Алексе Шантића на лицу, и мотиву векне хлеба на наличју. Година штампања и издавања 1998.   У оптицају.

20 конвертибилних марака - сиве и смеђе боје, димензија 138 х 68 мм, са ликом Филипа Вишњића на лицу, и мотиву гусала на наличју. Година штампања и издавања 1998.  У оптицају.

фото: www.catawiki.com
фото: www.catawiki.com
50 конвертибилних марака - ружичасте и светлосмеђе боје, димензија 146 х 71 мм, са ликом Јована Дучића на лицу, и мотиву оловке, наочара и књиге на наличју. Година штампања и издавања 1998.  У оптицају.

100 конвертибилних марака - смеђе боје, димензија 154 х 74 мм, са ликом Петра Кочића на лицу, и мотиву оловке, наочара и књиге на наличју. Година штампања и издавања 1998.  У оптицају.

фото: besakanumismatik.blogs.fr
Друга серија

50 конвертибилних марака - ружичасте и светлосмеђе боје, димензија 146 х 71 мм, са ликом Јована Дучића на лицу, и мотиву оловке, наочара и књиге на наличју.  Година штампања и издавања 2002. У оптицају.

100 конвертибилних марака - смеђе боје, димензија 154 х 74 мм, са ликом Петра Кочића на лицу, и мотиву оловке, наочара и књиге на наличју. Година штампања и издавања 2002. У оптицају.

Трећа серија

10 конвертибилних марака - наранџасте и плавкасто-светлосиве боје, димензија 130 х 65 мм, са ликом Алексе Шантића на лицу, и мотиву векне хлеба на наличју. Година штампања и издавања 2008.   У оптицају.

20 конвертибилних марака - сиве и смеђе боје, димензија 138 х 68 мм, са ликом Филипа Вишњића на лицу, и мотиву гусала на наличју. Година штампања и издавања 2008.  У оптицају.

50 конвертибилних марака - ружичасте и светлосмеђе боје, димензија 146 х 71 мм, са ликом Јована Дучића на лицу, и мотиву оловке, наочара и књиге на наличју. Година штампања и издавања 2008.  У оптицају.

100 конвертибилних марака - смеђе боје, димензија 154 х 74 мм, са ликом Петра Кочића на лицу, и мотиву оловке, наочара и књиге на наличју. Година штампања и издавања 2008.  У оптицају.

Опширније:

Грб Раме према Илирским грбовницима

Рама је била област у Херцеговини.

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настала је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika
„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika

Грб Херцеговине према Илирским грбовницима

Обухватала је део данашње северозападне Црне Горе, делове Полимља и горњег Подриња, као и Боку Которску. Херцеговина се данас дели на Источну и Западну Херцеговину, као део Босне и Херцеговине, и Јужну Херцеговину, као део Црне Горе. 1482. постаје део Османског царства.

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika
„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika

Грб Хума према Илирским грбовницима

Хум, Захумље или Холмија, била је средњовековна Кнежевина која је обухватала јужну Далмацију и делове Босне и Херцеговине до 10-тог века. 

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настала је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika
„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...