Приказивање постова са ознаком Обичаји. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Обичаји. Прикажи све постове

Рачунање датума према црквеним празницима

Рачунање дана и датума се у народу раније обављало на специфичан начин, напамет, на основу најважнијих црквених празника.

Тако, Милан Вуковић у својој књизи Народни обичаји, веровања и пословице код Срба наводи:
  • Мали Божић, или Васиљевдан, је седам дана после Божића, и пада на исти дан када је и Божић;
  • Свети Сава је три недеље после Божића;
  • Свети Трифун пада у половини шесте недеље после Божића;
  • Спасовдан пада у шести четвртак после Великог Четвртка;
  • Духови падају у осму недељу после Ускрса;
  • Ивањдан је на пола године после Божића;
  • Од Петровдана до Илиндана три недеље;
  • Од Илиндана до Велике госпојине 27 дана;
  • Од Велике госпојине до Мале госпојине три недеље;
  • Од Мале Госпојине до Михољдана три недеље;
  • Од Михољдана до Лучиндана три недеље;
  • Од Лучиндана до Аранђеловдана три недеље;
  • Од Аранђеловдана до Божићних поклада седам дана;
  • Од Поклада до Никољдана три недеље;
  • Од Никољдана до Божића 19 дана.
  • Ваведење пада у седми дана божићњег поста.
  • Којег дана у недељи се слави Аранђеловдан, тог дана су и Никољдан и Стевањдан.
Црквени (Православни) непокретни празници на основу којих се у том примеру рачуна време:
  • 7. јануар - Рождество Христово (Божић)
  • 14. јануар - Свети Василије Велики
  • 27. јануар - Свети Сава, Први Архиепископ српски
  • 14. фебруар - Свети мученик Трифун
  • 12. јул - Свети апостоли Петар и Павле (Петровдан)
  • 2. август - Свети пророк Илија (Илиндан)
  • 28. август - Успеније Пресвете Богородице (Велика Госпојина)
  • 21. септембар - Рождество Пресвете Богородице (Мала Госпојина)
  • 12. октобар - Свети Киријак Отшелник (Михољдан)
  • 31. октобар - Свети апостол и јеванђелист Лука (Лучиндан)
  • 21. новембар - Сабор светог Архангела Михаила и осталих бестелесних сила (Аранђеловдан)
  • 27. новембар - Божићне покладе
  • 19. децембар - Свети Николај, Архиепископ мирликијски (Никољдан).
Извори:
Милан Т. Вуковић: Народни обичаји, веровања и пословице код Срба, Београд, 1985.

Свети Бонифатије и божићна јелка

фото: westernorthodox-church.blogspot.com
Свети Бонифатије (лат. Bonifatius), Просветитељ Немачке, светитељ је из 8. века, кога прослављају и православци и римокатолици. Рођен као Винфрид (Winfrid, Wynfrith, или Wynfryth) у краљевини Весекс, живео је од 680. до 755. године. Био је мисионар који је ширио хришћанство у Франачком царству, и први епископ града Мајнца (нем. Mainz) у Немачкој. Данас се слави као светац-заштитник Немачке.

Са житијем светог Бонифатија повезана је и прича о божићној јелци. У његовом житију се помиње како је једног дана, док је путовао, наишао на друиде, који су стајали поред храста који је био посвећен германском паганском богу Тору у Гајсмару (неки, пак, тврде да је био посвећен Одину). Управо су се били припремали да му принесу жртву, у виду детета. Видевши то, свети Бонифатије је призивао Христа у помоћ и замахнуо секиром у тај храст. Тог тренутка јак ветар оборио је дрво, које је пало и скршило сво растиње које му је било на путу, осим једне младе јеле. Сви присутни били су спремни, из великог страхопоштовања које су осетили, да пређу у хришћанску веру, а свети Бонифатије им је рекао да зимзелено дрво симболизује вечни живот Христов. Такође, и да „се то скромно дрво користи као грађа за њихове домове, па да стога требамо пустити Христа да буде у центру нашег дома; њен лист остаје увек зелен и у најмрачнијим данима - пустимо Христа да буде наше вечно светло; њене гране се шире ка свету, а њен врх упире ка небу - пустимо Христа да буде наша утеха и наш водич“.

фото: rexwordpuzzle.blogspot.com

Извори:
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...