Приказивање постова са ознаком Српски језик. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Српски језик. Прикажи све постове

Ћирилични интернет домен .СРБ

Србија је 3.5.2011. године постала друга земља на свету којој је интернет корпорација за додељивање имена и бројева одобрила употребу ћириличког домена на интернету. Први сајтови са овим доменом регистровани су 27. јануара 2012. године (тј. 13.1) на дан светога Саве, првог Архиепископа српског. [3] [4] [2]

Део је породице интернационализованих назива домена (Internationalized Domain Name, IDN), тј. назива домена који нису написани енглеским алфабетом. [4]

Слика: adriahost.rs
Први интернационализовани домени највишег нивоа (IDN ccTLD) активирани су 2010. године за три домена која користе арапско писмо - за Египат, Саудијску Арабију и Уједињене арапске емирате. Русија је исте године постала прва држава која је регистровала називе домена и на ћирилици, региструјући домен са ознаком .рф. После је и Србија добила свој ћирилични домен .срб, а касније и Украјина .укр, Белорусија .бел, и Македонија .мак.

Поред 30 слова ћирилице, називи СРБ домена могу да чине и цифре (од 0 до 9) и средња црта (-). Не смеју да садрже средњу црту на почетку или крају имена домена, као ни две застопне цртице на трећој и четвртој позицији. Назив може да садржи највише 63 ASCII знака. [4]

Технички, уопште није потребно писати www испред назива адресе сајта [4], а уместо www може се писати њњњ.

Регистрација је могућа, зависно од правног статуса корисника (без обзира да ли су домаћи или страни) у оквиру пет поддомена:
  • .срб - за све кориснике (за сва правна и физичка лица),
  • .пр.срб - привреда, предузеће, предузетник (за правна лица и предузетнике),
  • .орг.срб - организација (за непрофитне организације),
  • .обр.срб - образовање (за образовне установе и организације), и
  • .од.срб - предлог од (за грађане, тј. физичка лица).
Поред наведених постоје још два, делегирана поддомена, али они нису доступни свим корисницима:
  • .ак.срб - академска мрежа (за академску и научно-истраживачку мрежу Србије), и
  • .упр.срб - органи управе (за државне органе Републике Србије). [2] [1]
Постер промотивне акције за .СРБ домен "Линкуј као што говориш!"
(слика: twimg.com)
СРБ домен је једини интернет домен на свету који омогућава да се адресе сајтова пишу онако како се и изговарају, захваљујући особености српског језика. [3]

Уједно, покретање СРБ домена представља и остварење уставног права држављана Србије да користе своје (званично) национално писмо и за интернет домене.
Слика: www.domen.rs
Неки од примера .СРБ домена:
њњњ.срб - "Линкуј као што говориш!"
њњњ.ртс.срб - Радио телевизија Србије
њњњ.дигиталнодоба.срб
њњњ.ћириловање.срб - Пројекат "Ћириловање"
њњњ.чуварићирилице.срб - Удружење "Чувари ћирилице"

Извори:
[1] .СРБ домен - истине и заблуде, Domen.rs, 12.1.2015.
[2] Шта је .СРБ домен, њњњ.срб
[3] Срб домени (РНИДС), Ћириловање.срб
[4] .срб домени, Веб портал
[5] .срб домен, Орион телеком

Бојан Јокановић - „Сизиф вс. правопис”

Бојан Јокановић је дипломирани богослов и теолог, просветни радник, сликар и карикатуриста. Рођен је 1985. у Тузли, основну школу је завршио у Добоју, а средњу богословску и Богословски факултет завршио је у Фочи.

Аутор је серије илустрација о Сизифовој (неуморној) борби против правописних грешака.

фото: www.telegraf.rs
фото: pasaz.rs
фото: www.pismenica.rs
фото: www.telegraf.rs
фото: blog.zikison.net

фото: www.telegraf.rs

фото: www.telegraf.rs
фото: www.telegraf.rs
фото: www.pokazivac.com
фото: www.telegraf.rs
фото: www.telegraf.rs
фото: www.pokazivac.com
фото: www.pokazivac.com
фото: www.family.rs
фото: mojkontakt.com
фото: mojkontakt.com
Извор:

Неки изрази и изреке у српском језику

Серија чланак из дневног листа „Телеграф” који се баве ирезама и језичким неудоумицама у српском језику.

ЗАШТО СЕ КАЖЕ? Лупа к'о Максим по дивизији, пијан к'о мајка, лије крокодилске сузе... (26.7.2013)

ДА ЛИ ЗНАТЕ: Шта стварно значи ОК? (23.8.2014)

ЗАШТО СЕ КАЖЕ? Лаже као пас, Без длаке на језику, Глуп као... (4.4.2015)

ЕВО КАКО ЈЕ НАСТАО ИЗРАЗ ДУЖАН КАО ГРЧКА: А нема везе са садашњом кризом! (4.5.2015)

Да ли бисте се увредили кад би неко слагао да вас је КАРАО? (16.5.2015)

ЗАШТО СЕ КАЖЕ? Пао с КРУШКЕ, има ПЛАВУ крв, дошао му је ДАН Д... (28.5.2015)

ЗАШТО СУ РОМЕ НЕКАД ЗВАЛИ "ЦИГАНИ"? Никада не бисте погодили шта се крије иза тог имена и шта оно значи (24.8.2015)

Како се каже, ЛАБУДОВИ ИЛИ ЛАБУДИ: Ево решења дилеме која мучи ПОЛА СРБИЈЕ? (1.10.2015)

СВИ ЗНАТЕ ШТА ЗНАЧИ "ЗАПРАТИТИ НА ФЕЈСБУКУ": А нећете веровати које је право значење ове речи! (1.10.2015)

Како се каже, СТРШЉЕНОВИ ИЛИ СТРШЉЕНИ: Ово не зна пола Србије! Знате ли ви? (8.10.2015.)

КАЛАШТУРА: Да ли знате шта то значи? Пола Србије не зна! (31.10.2015)

ДРАГИЧКА: Да ли знате како је настао овај израз? Пола Србије НЕ ЗНА! (5.12.2015)

Мислите да знате шта значи ЗАДЊА РУПА НА СВИРАЛИ? Е, па ПОЛА СРБИЈЕ не зна! (19.12.2015)

Да ли знате шта значи ПАЛАМУДИТИ и ко је ДРВЕНА МАРИЈА? Изненадићете се... (20.12.2015)

ШТА ЈЕ ГОРЕ БИТИ: дунстер, дудук или дустабанлија? (26.12.2015)

Када сазнате шта заиста значи реч ЂИЛКОШ, више никад тако нећете назвати НИКОГ! (28.1.2016)

Када сазнате шта је стварно ФИЋФИРИЋ, више никад тако нећете назвати НИКОГ! (31.1.2016)

ДА ЛИ СТЕ ДОБРА "МАЧКА" ИЛИ СУПЕР "РИБА"? Пола Србије не зна разлику! (31.1.2016)


Христос се роди! Ваистину се роди!

Српски: Христос се роди! Ваистину се роди!
Руски: Христос родился! Воистину родился!
Бугарски: Христос се роди! Навистина се роди!
Македонски: Христос се роди! Навистина се роди!
Енглески: Christ is Born! Indeed He is born!


Божићни поздрави

Албанија: Gëzuar Krishtlindjen!
Белгија: Vrolijk Kerstfeest! (фламански), Joyeux Noël! (француски), Frohe Weihnachten! (немачки), Djoyeus Noyé! (валоански)
Белорусија: З Божым нараджэннем!
Бугарска: Весела коледа!
Велика Британија: Merry Christmas!
Грчка: Καλα Χριστουγεννα!
Данска: Glædelig Jul!
Естонија: Rõõmsaid Jõulupühi!
Ирска: Nollaig Shona Dhuit! (Гаелик)
Исланд: Gleðileg jól!
Италија: Buon Natale! (Bon Natali! - Сицилија)
Летонија: Priecïgus Ziemassvºtkus!
Литванија: Linksmų Kalėdų!
Мађарска: Kellemes karácsonyi ünnepeket!
Македонија: Cpeќeн Божик! или Христос се роди! Навистина се роди!
Немачка: Frohe Weihnachten!
Норвешка: God Jul! или Gledelig Jul!
Пољска: Wesołych Świąt Bożego Narodzenia! (скраћено: Wesołych Świąt!)
Португалија: Feliz Natal! или Boas Festas!
Румунија: Crặciun Fericit!
Русија: С Рождеством Христовым! или Счастливого рождества!
Словачка: Vesele Vianoce!
Словенија: Vesel Božič!
Србија: Мир Божији - Христос се роди! Ваистину се роди!
Украјина: Веселого Різдва! или Щасливого Різдва Христового!
Финска: Hyvää Joulua!
Француска: Joyeux Noël!
Холандија: Prettig Kerstfeest! или Vrolijk Kerstfeest!
Хрватска: Sretan Božić!
Чешка: Prejeme Vam Vesele Vanoce!
Швајцарска: Schöni Wiehnachte!
Шведска: God Jul!
Шпанија: Feliz Navidad! или Nochebuena! (каталонски: Bon Nadal!, галицијски: Bo Nadal!, баскијски: Eguberri on!)

Извори:
http://www.whychristmas.com/customs/languages.shtml
http://www.freelang.net/expressions/christmas.php
http://www.funday.gr/euxes/kala-christougenna-se-polles-glosses
http://www.freelang.net/expressions/christmas.php

Слово „Ф“ у српском језику

Филолог Иван Клајн, члан Српске академије наука и уметности, дошао је до закључка и изнео тврдњу да у српском језику не постоји ниједна реч српског порекла која почиње на слово „ф“. Он сматра да је употреба овог слова преузета из Византије у средњем веку а да се касније, доласком разних речи из турског, грчког, француског и немачког језика, одомаћило у српском језику.
Извор: ela.mobi

Неке од речи које почињу на слово „Ф“:
  • фабрика - латинска
  • фењер - турска
  • фрајер - немачка
  • флаша - немачка
  • факултет - латинска
  • фиока - мађарска
  • фока - преузета из француског (изворно грчка реч)
  • феномен - грчка
  • фластер - немачка
  • фен - немачка
  • фолирант - италијанска
  • футрола- немачка
  • фијакер - преузета из немачког (изворно француска реч)
  • фићфирић - мађарска
  • фуруна – турска
  • фрижидер - француска
  • фантазија - грчка
  • фора - немачка
  • фазон - француска
  • флаута - немачка
  • фотографија - грчка
  • фасада - француска
  • фитнес - енглеска
  • фризура - преузета из немачког (изворно француска реч)
  • фараон – преузета из грчког (изворно староегипатска реч)
  • флека - немачка
  • флора - латинска
  • фрајла - немачка
  • фреска - италијанска
  • фотеља - француска
  • фарба - немачка
  • фитиљ – турска
  • фашизам – италијанска
  • филолог – грчка
  • фудбал – енглеска
  • фобија - грчка

СПОЉАШЊЕ ВЕЗЕ:

Konvertovanje ćirilice u latinicu

ON LINE KONVERTOVANJE


Postoje brojni sajtovi koji Vam omogućavaju da ćirilične tekstove konvertujete u latinične.

Možete isprobati neke od navedenih, pa odabrati onaj koji Vam najviše odgovara.



Unesite ćirilični tekst u desno polje, i pritisnite dugme „Ćirilica u latinicu“ sa desne strane.
U levom polju će Vam se prikazati isti tekst konvertovan u ćirilicu.



Unesitećirilični tekst u polje, i kliknite dugme „PRESLOVI“. Možete ostaviti opciju „Prepoznaj pismo“ i ostavite štiklirano „Pokaži original“. Iznad polja biće prikazani „Prevod“ tj. isti tekst konvertovan u latinicu, i „Original“ tj. ćirilični tekst koji ste uneli.

Po želji, može se i odštiklirati opcija „Pokaži original“ a i odmah odrediti da li hoćemo da prebacujemo ćirilicu u latinicu ili latinicu u ćirilicu, umesto opcije „Prepoznaj pismo“.

Postoji mogućnost da konvertujete u latinicu i čitave internet (web) stranice!
Dovoljno je da u polje unesete link do internet (web) stranice, i kliknete na dugme „PRESLOVI“.


U prvo polje, ispod teksta „Ћирилица“, unesite ćirilični tekst a zatim kliknite na dugme „Konvertuj u latinicu“ ispod tog polja. U polju ispod toga prikazaće Vam se tekst konvertovan u latinicu.



U donje polje unesite ćírilični tekst i pritisnite dugme „Prebaci u latinicu“. U gornjem polju biće prikazan isti tekst konvertovan u latinicu.


U drugom prozoru unesite ćirilični tekst, i pritisnite dugme „Пребаци у латиницу“ ispod njega.
Prvi prozor, iznad njega, služi za pretvaranje latinice u ćirilicu.

PROGRAMI


Brz, jednostavan, besplatan program za konvertovanje teksta iz ćirilice u latinicu, i obrnuto. Ne zahteva nikakvu instalaciju. Potrebno je samo skinuti ZIP fajl, i levim dvoklikom na fajl cirilica-latinica-latinica-cirilica-konvertor.jar startujete program. Zauzima svega 12 KB. 
Obzirom da ne zahteva instalaciju, moguće je nositi ga na USB fleš memoriji.

Proces konvertovanja:
1. Kopirate tekst koji želite da konvertujete i unesete ga u polje “Unos“, a zatim kliknete na “Ćirilica → Latinica“.
2.  Konvertovani tekst pojaviće Vam se u polju “Rezultat“.

Podržani operativni sistemi: Windows 2000, Windows XP, Windows Vista i Windows 7, i svi ostali na kojima radi Java.


Programski dodatak za Microsoft Office 2003: preslovljavanje ćirilice u latinicu. Ova dopuna omogućava da izaberete deo teksta u programu Microsoft Office Word 2003 ili Microsoft Office PowerPoint 2003 i da izvršite njegovu konverziju iz ćiriličnog pisma u latinično pismo i obrnuto. Može se koristiti i u programu Microsoft Office Outlook 2003, kada se Word 2003 koristi kao uređivač e-pošte.

Podržani operativni sistemi: Windows 2000, Windows Server 2003 i Windows XP.

(foto: www.novine.ca)

Нова Србија и Славеносрбија

Након укидања две покрајине 1751. (Потиске и Поморишке војне границе) у којима су живели Срби, Срби из тих крајева се из Аустрије селе у Русију.

Већину исељеника чинили су Срби из Потиске (Мартонош, Кањижа, Сента, Бечеј, Турија, Србобран, Бачко Градиште, Тител, Мошорин, итд.) и Поморишке војне границе (Печка, Арад, Нађлак, Семлак, Павлиш, Јенова, Глоговац, Шољмош, итд.).

Срби из тих крајева су се тада преселили на територију Руског царства, на простору данашње Украјине.

Нова Србија

Једна од две такве војне провинције у Руском царству носила је назив Нова Србија (Ново-Сербія, Нова Сербиа). Постојала је од 1752. до 1764. и њен административни центар био је Новомиргород (укр. Новомиргород). Назив је добила по Србима који су се 1752. године из Аустријског царства населили у Руско, углавном са територије данашње Војводине али и данашње Хрватске, Румуније и Мађарске.

У новој домовини Срби су основали многа села, углавном са истим именима као и у старој. Многа од тих села су и до данас задржала своја имена.

Историјска карта: Нова Сербија (1752-1764) – аутор Владимир Иванович Миљчев (укр. Володимир Іванович Мільчев), историчар, Запорошки огранак Института за археографију и изворе Националне академије наука Украјине (Запорізьке відділення Інституту археографії та джерелознавства ім. М.С. Грушевського НАН України):

(фото: www.hbds.ru)
Накарти се могу видети следећа места:
  1. Бечеј (Беча) - по Бечеју у Војводини, данашња Олександрија (укр. Олександрія);
  2. Вараждин (Вараждін) - по Вараждину у Хрватској, данашњу Протопопивка (укр. Протопо́півка);
  3. Вилагош (Вілагош) - по Вилагошу, данашњој Ширији (рум. Șiria) у Румунији, данас Деривка (укр. Дері́ївка);
  4. Вршац (Вершац) - по Вршцу у Војводини, данашњи Вершац (укр. Ве́ршаці);
  5. Вуковар (Вуковар) - по Вуковару у Хрватској, данашња Букварка (укр. Бу́кварка);
  6. Глоговац (Глаговац) - по месту Глоговац, данашња Косивка (укр. Косі́вка);
  7. Земун (Земун) - по Земуну (од 1934. у саставу Београда), данас Успенка (укр. Успе́нка);
  8. Кањижа (Каніж) - по Кањижи у Војводини (укр. Ка́ніж);
  9. Ковин (Ковин) - по Ковину у Војводини, данас више не постоји; 
  10. Мартонош (Мартонош) - по Мартоношу у Војводини, данас Мартоноша (укр. Мартоно́ша);
  11. Мондорлак (Мандорлак) - по Мандорлаку у Румунији, данас више не постоји;
  12. Мошорин (Мошорин) - по Мошорину у Војводини (укр. Мошо́рине);
  13. Надлак (Надлак) - по Надлаку (рум. Nădlac) у Румунији (укр. На́длак);
  14. Павлиш (Павлиш) - по Павлишу у Војводини (укр. Павлиш);
  15. Панчево (Панчево) - по Панчеву у Војводини (укр. Па́нчеве);
  16. Семлик (Семлик) - по Семлаку (рум. Semlac) у Румунији, данашња Скалева (укр. Скалева);
  17. Сента (Сента) - по Сенти у Војводини, данашња Родникивка (укр. Родникі́вка);
  18. Сентомаш (Сентомаш) - по Сентомашу (сада Србобран) у Војводини, данас више не постоји;
  19. Сланкамен (Сланкамінь) - по Сланкамену у Војводини, данас више не постоји;
  20. Сомбор (Самбор) - по Сомбору у Војводини, данашња Дикивка (укр. Ди́ківка);
  21. Суботица (Суботіца) - по Суботици у Војводини (укр. Су́ботці);
  22. Фелдвар (Федвар) - по Фелдварцу (сада Бачком Градишту) у Војводини, данашњи Пидлисно (укр. Підлі́сне);
  23. Чанад (Чонад) - по Ченаду (рум. Cenad) у Румунији, данас више не постоји;
  24. Чонград (Чонград) - по Чонграду (мађ. Csongrád) у Мађарској, данас Велика Андрусивка (укр. Вели́ка Андру́сівка);
  25. Шолмош (Шолмош) - по Шољмошу (рум. Șoimoș) у Румунији, данас Калантајев (укр. Калантаїв).
Славеносрбија 

Славеносрбија (Славјаносербија, Славо-Сербиа) је било подручје у Руском царству, административна област која је постојала од 1753. до 1764. године, на десној обали реке Доњец (између ушћа река Бахмут и Лугањ).

Историјска карта: Славеносрбија (1753-1764) - аутор Владимир Иванович Миљчев

Карта Славеносрбије (фото: www.wikimedia.org)
Положај некадашње Славеносрбије на простору данашњих Доњецке
области и Лугањске области у Украјини (фото: 
www.wikimedia.org)


Положај некадашњих покрајина Нове Србије и Славеносрбије на простору
данашње Украјине (фото: www.wikimedia.org)
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...