Приказивање постова са ознаком Православље. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Православље. Прикажи све постове

Рачунање датума према црквеним празницима

Рачунање дана и датума се у народу раније обављало на специфичан начин, напамет, на основу најважнијих црквених празника.

Тако, Милан Вуковић у својој књизи Народни обичаји, веровања и пословице код Срба наводи:
  • Мали Божић, или Васиљевдан, је седам дана после Божића, и пада на исти дан када је и Божић;
  • Свети Сава је три недеље после Божића;
  • Свети Трифун пада у половини шесте недеље после Божића;
  • Спасовдан пада у шести четвртак после Великог Четвртка;
  • Духови падају у осму недељу после Ускрса;
  • Ивањдан је на пола године после Божића;
  • Од Петровдана до Илиндана три недеље;
  • Од Илиндана до Велике госпојине 27 дана;
  • Од Велике госпојине до Мале госпојине три недеље;
  • Од Мале Госпојине до Михољдана три недеље;
  • Од Михољдана до Лучиндана три недеље;
  • Од Лучиндана до Аранђеловдана три недеље;
  • Од Аранђеловдана до Божићних поклада седам дана;
  • Од Поклада до Никољдана три недеље;
  • Од Никољдана до Божића 19 дана.
  • Ваведење пада у седми дана божићњег поста.
  • Којег дана у недељи се слави Аранђеловдан, тог дана су и Никољдан и Стевањдан.
Црквени (Православни) непокретни празници на основу којих се у том примеру рачуна време:
  • 7. јануар - Рождество Христово (Божић)
  • 14. јануар - Свети Василије Велики
  • 27. јануар - Свети Сава, Први Архиепископ српски
  • 14. фебруар - Свети мученик Трифун
  • 12. јул - Свети апостоли Петар и Павле (Петровдан)
  • 2. август - Свети пророк Илија (Илиндан)
  • 28. август - Успеније Пресвете Богородице (Велика Госпојина)
  • 21. септембар - Рождество Пресвете Богородице (Мала Госпојина)
  • 12. октобар - Свети Киријак Отшелник (Михољдан)
  • 31. октобар - Свети апостол и јеванђелист Лука (Лучиндан)
  • 21. новембар - Сабор светог Архангела Михаила и осталих бестелесних сила (Аранђеловдан)
  • 27. новембар - Божићне покладе
  • 19. децембар - Свети Николај, Архиепископ мирликијски (Никољдан).
Извори:
Милан Т. Вуковић: Народни обичаји, веровања и пословице код Срба, Београд, 1985.

Симболика боја у Православљу

Може се приметити да свештене одежде црквених великодостојника током служења Свете Литургије нису увек црне, и да нису увек у истој боји. У питању су свештене одежде које се облаче у одређене прилике, већ према одређеном правилу и са одређеном симболиком.

Црквене одежде су одређених боја, од којих свака има одређено значење:
  • бела боја - симбол радости, чистоте и просвећења;
  • црвена боја - значење крви коју су пролили Христос и његови ученици, апостоли, светитељи и мученици;
  • зелена боја - симбол наде на вечно блаженство, стечено заслугом Исуса Христа и даром Светога Духа; и
  • црна и тамно црвена боја - кајање и жалост.
Тако, у Православљу постоји подела према одређеним приликама:
  • беле одежде - се носе на Господње празнике, празнике Богородице и Светих који нису мученици;
  • црвене - на празнике страдања Господњег, Светог Духа, Апостола и Мученика;
  • зелене - у недељама пред Божић и након Богојављења;
  • љубичасте - за постове и литије; и 
  • тамне (тј. бордо, боје порфире) ο Великој Четрдесетници, за сахране и помене.
Кројачка радионица "Амфиа" наводи следећа правила, према Богослужебные указания из 2010. године (стр. 853-855) [линк]
Рођење Пресвете Богородице и сви Богородичини
празници  (до оданија закључно) . . . . . . . . . . . . . . . . .  ПЛАВА
Воздвижење Часног Крста (до оданија закључно)
и други празници у част Крста Господњег . . . . . . . .  БОРДО И ПУРПУР
Навечерје Христовог рођења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  БЕЛА
Христово Рођење (до оданија закључно) . . . . . . . . . .  ЗЛАТНА ИЛИ БЕЛА
Обрезање Господње, навечерје Богојављења,
Богојављење (до оданија закључно) . . . . . . . . . . . . . . .  БЕЛА
Сретење Господње (до оданија закључно) . . . . . . . . .  ПЛАВА ИЛИ БЕЛА
Припремне недеље Великог Поста . . . . . . . . . . . . . . . .  БЕЛА
Велики пост (седмични дани) . . . . . . . .  ТАМНО ПУРПУРНА ИЛИ ЦРНА
Суботе, недеље и полијелејни празници
у седмичним данима Великог Поста . . . .   ПУРПУРНA
Цвети . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  ЗЕЛЕНА ИЛИ БЕЛА
Велика Субота (на Литургији после читања Апостола) и почетак богослужења на Св. Пасху (до јутрења
првог дана Пасхе закључно) . . . . . . . . . . . .  БЕЛА
ПАСХА (до оданија закључно) . . . . . . . . .  ЦРВЕНА ИЛИ БЕЛА
Вазнесење Господње
(до оданија закључно) . . . . . . . . . . . . . . . . . .   БЕЛA
Света Педесетница (до оданија закључно) . . . . . . . . ЗЛАТНА
Рођење Св. Јована Крститеља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  БЕЛА
Св. Ап. Петар и Павле . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЗЛАТНА ИЛИ БЕЛА
Преображење Господње (до оданија закључно) . . . БЕЛА
Усековање главе Св. Јована Претече . . . . . . . . . . . . ЦРВЕНА ИЛИ БОРДО
Средњи Господњи празници, седмични и
недељни празници ван Великог Поста . . . . . . . . . . .  ЗЛАТНА (ЖУТА)
Дани Св. Бестелесних сила и св. девственика(ца) . БЕЛА ИЛИ ЦРВЕНА
Дани Св. Пророка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЗЛАТНА ИЛИ БЕЛА
Дани Св. Апостола . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЗЛАТНА, БЕЛА ИЛИ ЦРВЕНА
Дани Светитеља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЗЛАТНА
Дани Св. Мученика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЦРВЕНА
Дани Преподобних и Христа Ради јуродивих. .  ЗЕЛЕНА
Дани Св. Благоверних кнежева . . . . . . . . .  ЗЛАТНА, ЗЕЛЕНА ИЛИ ЦРВЕНА
Заупокојена богослужења (ван великог поста) . . БЕЛА
Св. тајна Крштења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .   БЕЛА
Св. тајна Венчања
(од недеље Томине до оданија Пасхе) . . . . . . . . . .   ЗЛАТНА ИЛИ БЕЛА
Ипак, ова правила нису строго одређена и свештеник их се не мора придржавати. Могу нпр. материјални разлози да спрече свештеника да набави све те различите одежде, како би их могао мењати зависно од прилике.
На Светој Гори, где се доста добро чувају стара предања, свештеници носе беле одежде приликом читања васкрсног јутарњег Јеванђеља недељом, а црвене ο Богородичним празницима. Пресвлаке Свете Трпезе и прекривачи Свештеног Предложења, током Велике Четрдесетнице и Пасхе, прате боје свештеничких одежди - пурпурне су или беле.

Фарбање црвених јаја за Васкрс

Фарбање јаја за Васкрс обичај је везан за свету равноапостолну Марију Магдалену, и догађај са римским царем Тиберијем. С обзиром да је она ширила хришћанство у околини Рима, изашла је и пред самог цара Тиберија, даривавши га црвеним јајетом, поздрављајући га речима "Христос васкрсе". Одатле и води порекло обичај фарбања јаја за Васкрс.

Отац Јустин Поповић у "Житијима светих", под житијем свете Марије Магдалене (за 22. јули, по јулијанском календару), наводи следећи опис:
По вазнесењу Господњем она пропутова многе земље благовестећи Христа, као и свети апостоли. Допутовавши у Рим, она изађе пред ћесара Тиберија, и предајући му јајце црвено обојено, поздрави га речима: „Христос воскресе!“ У исто време она оптужи ћесару Пилата за његову неправедну осуду Господа Исуса. Њену тужбу ћесар је примио, и Пилата преместио из Јерусалима у Галију, где је овај неправедни судија у немилости царској и у тешкој болести скончао. Потом света Магдалина из Рима отпутова у Ефес ка светом Јовану Богослову, коме је апостолски помагала у делу проповедања Еванђеља. Са великом љубављу према васкрсломе Господу и са великом ревношћу јављала је она Еванђеље свету као прави Христов апостол, због чега је и названа равноапостолна.
фото: www.pravoslavniroditelj.org
Извор:

Христов монограм

Христов монограм представља спој слова "Х" (хи) и "Р" (ро) грчког алфабета, почетних слова речи "Христос", што на грчком значи Спаситељ, симболишући тиме Исуса Христа. По тим почетним словима, познат је и као Хи-ро симбол.

У "Житијима светих" оца Јустин Поповића, за 21. мај (по јулијанском календару, по грегоријанском би то био 3. јун), може се наћи опис и начин настанка тог симбола.
Размишљајући о несрећном стању царевине, која узалуд иште заштиту од бездахних идола; о помоћи Божјој, указаној много пута и оцу његовом и њему; о политичким превратима који су се збили на његове очи; о срамној погибији трију лица која су заједно с њим делили врховну власт у империји, – он увиде да је безумље узалуд се држати непостојећих богова и остајати у заблуди после толиких доказа.
Усред таквих узбудљивих размишљања, Константин стаде узносити молитву Богу оца свога, да му Он сам открије истину о Себи, да му да храбрости и пружи десницу Своју у претстојећем потхвату. И ова молитва његова би услишена: Господ му се ускоро сам јави, утеши га и упути шта треба да ради. Јевсевије, савременик догађаја, казује оно што је сам лично чуо од цара Константина: „Једном после подне, причао је цар, када се сунце већ поче клонити западу, ја својим очима видех на небу Крст Господњи, направљен од звезда, који је сијао јаче од сунца, и на крсту написано: Овим побеђуј!“
То видеше и сви војннци, и војвода Артемије, који беху поред цара, и чуђаху се; али их и страх поче хватати, јер су незнабошци сматрали крст као рђав предзнак, као знак несреће и смрти, пошто су на крсну смрт били осуђивани разбојници и злочинци. И сам цар Константин беше у недоумици, и питаше се: Шта значи ова појава? Но наредне ноћи цару се у сну јави сам Господ Христос, и опет показа знамење чесног крста, и рече му: Начини овакав крст, и нареди да се носи пред твојом војском, и ти ћеш победити не само Максенција него и све непријатеље твоје.
Уставши од сна, цар исприча својим велможама своје сновиђење. Затим позва веште мајсторе и нареди им да на заставама израде чесни крст од злата, бисера и драгог камења, описавши им облик и изглед јављеног му знамења; усто нареди својим војницима да направе крсни знак на свима својим оружјима, на шлемовима и на штитовима. Поражен дивним виђењем, Константин одлучи у души да не поштује другог Бога осим Христа који му се јави. И позва к себи хришћанске свештенике, и упита их: Ко је тај Бог и какав је смисао знамења које виде? Саслушавши њихов одговор: о једином Богу, о тајни оваплоћења Његовог Сина Јединородног ради спасења људи, о крсној смрти Господа Исуса Који победи силу смрти, о крсном знамењу које му се јавило као о победном знаку, – Константин свесно и потпуно постаде хришћанин у души. Од тога времена он стаде усрдно читати Свето Писмо, и стално је поред себе имао свештенике, ма да још не беше примио свето крштење.
Призвавши Христа Бога као помоћника и заштитника, Константин са свом својом војском, пред којом је ношен чесни крст, крену из Галије у Италију против Максенција. А Максенције, пошто боговима принесе раскошне жртве и саслуша гатаре, осионо пође са великом војском у сусрет Константину. Штићен спасоносним знамењем крста, Константин, после три судара са противником, дође до пред сам Рим. Ту му нанесе одлучан ударац и коначан пораз. Сам Максенције даде се у бекство, али кад би на мосту преко реке Тибра, мост се по дејству силе Божје сруши, и он се удави са одабраним коњаницима својим, као некада Фараон са војском својом. Константин уђе у Рим свечано као победилац, дочекан од народа са великом радошћу. Свестан да је победу однео Божјом помоћу, Константин узношаше велику благодарност Богу што је силом часног и животворног крста победио тиранина, и нареди да се у средини града истакне застава са крстом. А потом, када захвални Римљани поставише статуу у част новога цара, Константин нареди да се у руке те његове статуе стави и учврсти високо копље у виду крста са следећим натписом на њему: „Овим спасоносним знамењем ослободих ваш град од јарма тирановог и повратих Римскоме народу пређашњи сјај и славу“.
Христов монограм у Јерусалиму

Христов монограм у ул. Пророка бр. 43, у Јерусалиму, Израел.

фото: wikimedia.org

Парк макета у Деспотовцу: шетња кроз српску средњовековну историју и културу


Манастир Манасија


Манастир Манасија је грађен у периоду између 1407. и 1418. године. Ктитор је деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара. Црква је посвећена светој Тројици и рађен је у стилу моравске школе. Највећи украс Манасије су њене фреске. Поред фреске светих ратника међу најлепше фреске убрајају се пророци Геоон, Аванум и Захарије. Био је опасан високим зидом са 11 кула који је штитио манастирски комплекс од свог оснивања па све до велике сеобе Срба. Манасија је била стециште умних монаха где се неговала књижевност и преписивачка школа. Одатле је настала и Ресавска школа. Највећи домет је имала у доба Константина Филозофа, биографа деспота Стефана. Верује се да је у манастиру сахрањен њен ктитор, деспот Стефан Лазаревић.

Манастир Раваница


Манастир Раваница подигнут је 1375. и 1381. године, а налази се 11 км источно од града Ћуприје, и посвећен Христовом Вазнесењу. Ктитор је српски кнез Лазар. По стилу градње припада моравској школи. Најзначајније фреске су портрети кнеза Лазара и кнегиње Милице, као и њихових синова Стефана и Вука. По лепоти се издвајају и Свети ратници са раскошним ратничким униформама тог времена.

Манастир Љубостиња


Манастир Љубостиња подигнут је 1388. год. Налази се у пределу западног Поморавља, 4 км од Трстеника. По архитектури и стилу уклапа се у моравску школу. Манастир је посвећен Успењу Богородице, а ктитор је кнегиња Милица, жена кнеза Лазара. По предању кнегиња је подигла храм на месту где се први пут видела са будућим мужем, кнезом Лазаром. По својој истанчаној спољној лепоти спада међу најлепше српске манастире. У храму су и гробови кнегиње Милице и Јефимије. Занимљиво је да се у манастирској ризници поред осталог блага налазила и круна кнеза Лазара. Турци су успели да пронађу пролаз до ризнице и круна се тренутно налази у цариградском музеју.

Манастир Каленић


Манастир Каленић највероватније је изграђен у периоду од 1407. до 1413. године. Налази се у селу Каленићки Прњавор, југозападно од Јагодине. Посвећен је Вазнесењу мајке Божије. Ктитор је прототодовијар Богдан са супругом Милицом и братом Петром. По архитектури припада моравској школи. Сликарство манастира Каленић се убраја међу највиша уметничка остварења српског средњовековног зидног сликарства. Најпознатије фреске су: стајаће фигуре Светих ратника, ктиторска композиција, сцене из живота Богородице, архијереји пустињаци, свадба у Кани и друге. Овде су 1815. године пренешене мошти светог Стефана Првовенчаног из сремског манастира Фенек.

фото: www.parkmaketa.com

Манастир Велуће


Манастир Велуће, посвећен Ваведењу Богородице, сматра се д аје подигнут крајем 14. века. Налази се на огранцима планине Гоч, са североисточне стране, у близини села Стопана, југозападно од Трстеника. По предању ктитор је деспот Јован Бранковић, унук деспота Ђурађа Бранковића. По архитектури спада у моравску школу. Од сачуваних фресака издвајају се: велика фреска Исуса Христа, представа страшног суда, велики празници, страдање Христово и медаљони светитеља.

фото: www.wikimedia.org

Манастир Жича


Манастир Жича посвећен је Вазнесењу Христовом спасу. Налази се у подножју планине Столови код Краљева. Период грађења је од 1208. до 1215. године. Ктитор је српски краљ Стефан Првовенчани. По архитектури припада типу рашке школе. Фреске су, на жалост, великим делом уништене. Сачуване су Распеће, Апостоли и друге. За ликове из фреске Распећа може се рећи да се убрајају у најбоља остварења свога доба. Поред велике цркве налази се и мала црква која је посвећена св. Петру и Павлу из 14. века. Када је св. Сава издејствовао од византијског цара и патријарха у Никеји независност српске цркве 1219. године, манастир Жича је проглашен седиштем архијепископије. Ту је вршено крунисање српских краљева и владара. У цркви се налазе гробови истакнутих личности српске историје.

фото: www.cyberdome.nl

Манастир Студеница


Манастир Студеница сматра се да је подигнут у периоду од 1186. до 1196. године. Налази се на 11 км од ушћа реке Студенице у Ибар. Храм је посвећен Богородици Добротворки Евергети. Ктитор је Стеван Немања који је и лично изабрао место за храм у коме је и сахрањен. Најлепше фреске потичу из периода светог Саве а међу њима се посебно истиче фреска композиција Распећа. По повратку из Свете Горе, Свети Сава је био игуман манастира Студенице. Ту је написао свој чувени Типик. По својој градњи, архитектури, фрескама, ризници и другим уметничким предметима, Студеница је један од најинтергразнијих српских манастира. То је камен темељац српске културе, књижевности и уметности. Ту су настала прва књижевна дела на српском језику. Овде су први пут настале фреске са темама из српске историје. Све фреске имају натпис на српском језику. То је велики споменик универзалне вредности. Најдрагоценији примерак ризнице је оргинални Филигрански златни прстен Стефана Првовенчаног из XIII века.

Манастир Сопоћани


Манастир Сопоћани, посвећен Светој Тројици, подигнут је око 1263. године и по архитектури и стилу грађења припада рашкој школи. Налази се на извору реке Рашке, 12 км удаљен од Новог Пазара. Задужбина је краља Уроша Првог Немањића. Оно што Сопоћане чини значајним и посебним јесу фреске изузетног квалитета и лепоте, са златном подлогом и природним супстанцама, које су учиниле боје постојаним. Златне фолије за подлоге добијане су тако што је злато куцано преко природне коже, да се неби оштетило. Најлепше фреске у Европи 13. века, по оцени  најпознатијих стручњака, сликане су у Сопоћанима. Иако су фреске биле скоро два века изложене удару кише и снега оне и данас изгледају свеже. Најпознатије фреске су композиција Успења Богородице, Рођење Христово, Сретање и ликови Апостола.

фото: www.parkmaketa.com

Манастир Градац


Манастир Градац посвећен је Благовестима Богородице и попигнут је око 1275. године. Налази се на 20 км од Рашке, седишта средњовековне истоимене српске државе. Ктитор је краљица Јелена Немањић, рођена Анжујска, иначе жена српског краља Уроша Првог Немањића. Подигла је цркву у којој је и сахрањена. Грађена је у традицији рашког стила, са делимичним утицајем готске архитектуре. Најпознатија међу фрескама је ктиторска композиција са Немањом и Стефаном Првовенчаним. Ту су и слике са библијским темама као: Велики празници, Успење Богородице и друге.

Манастир Милешева


Манастир Милешева је изграђен у периоду 1218. до 1219. године и припада рашкој школи. Налази се у југозападној Србији, у околини Пријепоља, у долини реке Милешевске по којој је и добио име. Посвећен је Христовом Вазнесењу и задужбина је краља Владислава Немањића, сина Стефана Првовенчаног. Најстарије и историјски најзначајније сачуване фреске потичу из периода пре 1228. године. Оне су рађене у техници златних фолија и том типу припада једна од најчувенијих и најлепших фресака тога доба: Анђео на Христовом гробу, у народу позната као “Бели Анђео”. Манастир има велики историјски значај. 1337. године у њему је крунисан краљ Твртко I. У цркви су почивале мошти Светог Саве све до 1595. године када је Синан Паша спалио његове мошти на Врачару. Личност Светог Саве нераскидиво је везана за овај манастир и заједно са Белим Анђелом постао је и његов духовни симбол.

Петрова црква у Расу 


Црква светих апостола Петра и Павла (Петрова црква) саграђена је крајем IX или почетком X века на темељима цркве из VI века у стилу прероманске архитектуре. Има кружну основу и галерију. Налази се на простору некадашњег Старог Раса, садашњег Новог Пазара. У њој је још од византијског периода било седиште рашких епископа, а од 1346. године, рашких митрополита. У Петровој цркви су крштени Стефан Немања, потоњи Свети Симеон Мироточиви и Растко Немањић, потоњи Свети Сава. Она је у XII веку била престоно место Стефана Немање и центар српских земаља. У њој је Стефан Немања одржао два државна сабора: први, између 1172. и 1180. године, на ком је донео одлуку да протера богумилску јерес из Србије, а други 1196. године када се одрекао престола у корист Стефана Првовенчаног. Због историјског значаја и изузетне архитектуре, Петрова црква је споменик културе од изузетног значаја и светска културна баштина под заштитом УНЕСКО-а. Она је истовремено најстарији сачувани православни храм у Србији.

Манастир Грачаница


Манастир Грачаница саграђен је 1315, на 10 км од Приштине, на Косову пољу. Ктитор је српски краљ Милутин Немањић, највећи међу донаторима средњег века. Посвећен је Успењу Богородице. Саграђен јекао последња грађевина поменутог ктитора. Грачаница је једно од врхунских дела касновизантијске архитектуре и спада међу најлепше европске цркве XIV века. Фреске спадају у најлепше у свом периоду. Очуване су ктиторска композиција и лоза Немањића, композиција Страшног Суда, Житије светаца, Календар и др. Манастир је имао чак и своју штампарију у којој је 1570. године штампан Октоих.

Манастир Дечани


Манастир Дечани настао је у периоду између 1327. и 1335. године. Налази се на удаљености од око 17 км од Пећи. Посвећен је Христовом Вазнесењу, а задужбина је краља Стефана Дечанског и његовог сина Стефана Уроша IV Душана, касније првог српског цара. У народу је познат као Високи Дечани и представља најмонументалнију цркву у средњовековној Србији. Примењена је комбинација романичких, византијских и приморских елемената која даје изузетну вредност овом споменику. У Дечанима се чувају уникатне реликвије из периода од XIV до XIX века. Најпознатије књиге су Светосавкса Крмчија, Типик Св. Саве, као и биографија живота Стефана Дечанског. У ризници је сачуван и крст цара Стефана Уроша IV Душана. Овде се налази највећа и најлепша фреска која приказује лозу Немањића.

фото: www.vijestio.com

Црква светог Ахилија 


Црква светог Ахилија подигнута на темељу старе грађевине око 1290. године. По архитектури припада класичној рашкој школи. Налази се у западној Србији, у Ариљу. Ктитор је краљ Драгутин Немањић. Због своје виткости и складности ова црква је један од лепших примера те школе. Највећу вредност представљају добро очуване фреске из 1296. године. На њима су приказани први владари из лозе Немањића, ктитори краљеви Милутин и Драгутин са краљицом Кателином, затим оснивач лозе Немањића Немања као монах Симеон (како се звао после одласка у Свету Гору) и његов син Растко (у монаштву Св. Сава) као и први српски краљ Стефан Првовенчани.

Црква Богородица Љевишка


фото: beleznica2015.blogspot.rs


ПАРК МАКЕТА КОД ДЕСПОТОВЦА

Грб Епархије банатске


Владичански двор у Вршцу

фото: borakosticvrsac.wordpress.com

Грб Епархије бачке


Владичански двор Епархије бачке у Новом Саду

Владичански двор Епархије Бачке Српске православне цркве саграђен је 1901-ве године, на месту где је био стари који је срушен у бомбардовању 1849-те године. Налази се на углу Змај Јовине и Дунавске улице у Новом Саду.

фото: wikimedia.org
Званичне интернет странице Епархије бачке

Реконструкција историјског грба Епархије бачке, од стране Драгомира Ацовића.
фото: www.eparhija-backa.rs
Извори:

Монах и вук

Манастир Ковиље, налази се под планином Јавор, у селу Смиљевцу, на десној страни реке Носнице, у засеоку Ковиље, по којем и носи име. Према предању, изграђен је у 12-том или 13-том веку, и посвећен је Светим архангелима. Сада су ту 2 цркве, које су обновљене. Старија је посвећена светим архангелима, а млађа светом Николи Мирликијском. Пре манастира ту је била саграђена црква којапос вом изгледу спада у ред тзв. пећинских цркава испосничког типа. Игуман Амвросије Алимпијевић, старешина и једини житељ манастира Ковиље код Ивањице, епархије Жичке, оживео је напуштени манастир после два века.

Оно што је привукло велику пажњу јесу дивље животиње са којима се дружи игуман Амвросије, међу којима су вучица Алфа, сури орао, мрки зец, као и гавран, соко, лисица, итд.

У „Дневнику” РТС-а, 21.11.2008. објављена је прича о пријатељству монаха Амвросија и вучице Алфе.

видео: www.youtube.com/TheMagrathea

видео: www.youtube.com/TheMagrathea

фото: sinterskavetmafija.wordpress.com
фото: www.slikezivota.rs
По одлуци владике жичког Хризостома, јуна 2009-те године, вучица Алфа је одузета игуману Амвросију, и пребачена у азил за животиње на имању Швајцаркиње Монике Брукнер, у војвођанско село Ђурђево, код Жабља.

Извори:

Христос се роди! Ваистину се роди!

Српски: Христос се роди! Ваистину се роди!
Руски: Христос родился! Воистину родился!
Бугарски: Христос се роди! Навистина се роди!
Македонски: Христос се роди! Навистина се роди!
Енглески: Christ is Born! Indeed He is born!


Божићни поздрави

Албанија: Gëzuar Krishtlindjen!
Белгија: Vrolijk Kerstfeest! (фламански), Joyeux Noël! (француски), Frohe Weihnachten! (немачки), Djoyeus Noyé! (валоански)
Белорусија: З Божым нараджэннем!
Бугарска: Весела коледа!
Велика Британија: Merry Christmas!
Грчка: Καλα Χριστουγεννα!
Данска: Glædelig Jul!
Естонија: Rõõmsaid Jõulupühi!
Ирска: Nollaig Shona Dhuit! (Гаелик)
Исланд: Gleðileg jól!
Италија: Buon Natale! (Bon Natali! - Сицилија)
Летонија: Priecïgus Ziemassvºtkus!
Литванија: Linksmų Kalėdų!
Мађарска: Kellemes karácsonyi ünnepeket!
Македонија: Cpeќeн Божик! или Христос се роди! Навистина се роди!
Немачка: Frohe Weihnachten!
Норвешка: God Jul! или Gledelig Jul!
Пољска: Wesołych Świąt Bożego Narodzenia! (скраћено: Wesołych Świąt!)
Португалија: Feliz Natal! или Boas Festas!
Румунија: Crặciun Fericit!
Русија: С Рождеством Христовым! или Счастливого рождества!
Словачка: Vesele Vianoce!
Словенија: Vesel Božič!
Србија: Мир Божији - Христос се роди! Ваистину се роди!
Украјина: Веселого Різдва! или Щасливого Різдва Христового!
Финска: Hyvää Joulua!
Француска: Joyeux Noël!
Холандија: Prettig Kerstfeest! или Vrolijk Kerstfeest!
Хрватска: Sretan Božić!
Чешка: Prejeme Vam Vesele Vanoce!
Швајцарска: Schöni Wiehnachte!
Шведска: God Jul!
Шпанија: Feliz Navidad! или Nochebuena! (каталонски: Bon Nadal!, галицијски: Bo Nadal!, баскијски: Eguberri on!)

Извори:
http://www.whychristmas.com/customs/languages.shtml
http://www.freelang.net/expressions/christmas.php
http://www.funday.gr/euxes/kala-christougenna-se-polles-glosses
http://www.freelang.net/expressions/christmas.php

Витлејемска звезда

Витлејемска звезда је звезда која је одвела три мудраца до града Витлејема, и места на ком је Христос рођен.

У православној иконографији, често се приказује као полукруг црне или златне боје, који представља Божанску светлост, са једним или три зрака који се од њега спуштају ка самом Христу, или чак на њега самог, показујући место његовог рођења.

фото: anavaseis.blogspot.com
Иначе се обично приказује као осмокрака звезда, неретко са доњим зраком прдуженим ка доле.

фото: svetapetkaboston.org

Витлејемска звезда у Јеванђељу по Матеју

А кад се роди Исус у Витлејему Јудејскоме, за времена цара Ирода, а то дођу мудраци с истока у Јерусалим, и кажу: Гдје је цар Јудејски што се родио? Јер смо видјели његову звијезду на истоку и дошли смо да му се поклонимо. (Мт 2,1-2)

Онда Ирод тајно дозва мудраце, и испитиваше их кад се појавила звијезда. И пославши их у Витлејем, рече: идите и распитајте добро за дијете, па кад га нађете, јавите ми, да и ја идем да му се поклоним. И они саслушавши цара, пођоше: а то и звијезда коју су видјели на истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго гдје бјеше дијете. А кад видјеше звијезду гдје је стала, обрадоваше се веома великом радости. И ушавши у кућу, видјеше дијете с Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се; па отворише даре своје и дариваше га: златом, и тамјаном, и смирном. (Мт 2, 7-11)

фото: top-antropos.com

Тумачење витлејемске звезде од стране оца Јустина Поповића

А каква је то звезда била? Свети Златоуст и Теофилакт тврде да то није била звезда из броја небеских видљивих звезда већ нека Божанска и ангелска сила која се јавила уместо звезде. Јер све звезде постоје од почетка стварања света, а ова се звезда појавила на крају векова, при оваплоћењу Бога Речи. Све звезде имају своје место на небу, а ова се звезда видела на ваздуху; све звезде обично се крећу од истока на запад, а ова се звезда необично кретала од истока на југ у правцу Јерусалима; све звезде сијају само ноћу, а ова звезда је и дању сијала слично сунцу, неупоредиво превазилазећи небеске звезде и сијањем и величином; све звезде са осталим светилима стално су у покрету и јуре, а ова звезда некада иђаше а некада стајаше, као што блажени Теофилакт вели: "Када иђаху мудраци, иђаше и звезда; а када се они одмараху, и она стајаше".

фото: pravicon.com

* * *

Када мудраци отидоше из Јерусалима, одмах се појави звезда, која их је водила и пође пред њима, а они се веома обрадоваше њеном поновном појављењу. И иђаше пред њима док их не доведе у Витлејем до пећине и стаде одозго где беше Детенце. Над тим обиталиштем где се налажаше Дете, заустави се звезда, тојест она сиђе с висине доле и приближи се земљи. Јер би иначе немогуће било распознати над којим то местанцетом она стоји, да се није спустила ниже. Тако расуђује и блажени Теофилакт, следећи светом Златоусту: "То беше необично знамење, јер звезда сиђе с висине, и спустивши се к земљи показа мудрацима место. Јер да је она остала на висини, како би онда они могли дознати оно посебно место где се налазио Христос? Јер свака звезда има под својом светлошћу многа места. И као што ти често видиш месец изнад своје куће, тако и мени изгледа да се он налази и сија изнад моје куће; и свима се тако чини као да само изнад њих стоји месец, или каква било звезда. Тако и ова звезда не би могла јасно показати Христа да се није спустила и стала изнад главе Детенцета".

По овоме чуду се види да та звезда не бејаше од оних што су на своду небеском, него представљаше посебну силу Божју. Тако дакле, мудраци ушавши у кућу нађоше Онога кога су тражили, као што каже Еванђеље (Мт. 2, 11). 

Упрошћена верзија Витлејемске звезде, како сија изнад града Витлејема, 
са доњим краком упереним ка њему (фото: fineartamerica.com)

Упрошћена верзија Витлејемске звезде, на 
ноћном небу (фото: www.seiyaku.com)

Извори:


Свети Бонифатије и божићна јелка

фото: westernorthodox-church.blogspot.com
Свети Бонифатије (лат. Bonifatius), Просветитељ Немачке, светитељ је из 8. века, кога прослављају и православци и римокатолици. Рођен као Винфрид (Winfrid, Wynfrith, или Wynfryth) у краљевини Весекс, живео је од 680. до 755. године. Био је мисионар који је ширио хришћанство у Франачком царству, и први епископ града Мајнца (нем. Mainz) у Немачкој. Данас се слави као светац-заштитник Немачке.

Са житијем светог Бонифатија повезана је и прича о божићној јелци. У његовом житију се помиње како је једног дана, док је путовао, наишао на друиде, који су стајали поред храста који је био посвећен германском паганском богу Тору у Гајсмару (неки, пак, тврде да је био посвећен Одину). Управо су се били припремали да му принесу жртву, у виду детета. Видевши то, свети Бонифатије је призивао Христа у помоћ и замахнуо секиром у тај храст. Тог тренутка јак ветар оборио је дрво, које је пало и скршило сво растиње које му је било на путу, осим једне младе јеле. Сви присутни били су спремни, из великог страхопоштовања које су осетили, да пређу у хришћанску веру, а свети Бонифатије им је рекао да зимзелено дрво симболизује вечни живот Христов. Такође, и да „се то скромно дрво користи као грађа за њихове домове, па да стога требамо пустити Христа да буде у центру нашег дома; њен лист остаје увек зелен и у најмрачнијим данима - пустимо Христа да буде наше вечно светло; њене гране се шире ка свету, а њен врх упире ка небу - пустимо Христа да буде наша утеха и наш водич“.

фото: rexwordpuzzle.blogspot.com

Извори:

Свети Никола и три кесе златника

Свети Николај Чудотворац Мирликијски, у народу познат просто као „Свети Никола“, хришћански је светитељ из 4-тог века, кога прослављају и Православна Црква и римокатоличка.

фото: манастир Ћелије
Поред многобројних прича о његовом милосрђу и чуда која су везана за његово име, једно од његових милосрђа је посебно познато. Ради се о богатом и угледном човеку из грчког града Патре (Ахајски округ) који је нагло осиромашио, до те мере да ни он ни његове три ћерке нису више имали шта јести, што га је бацило у очајање до те мере да је намеравао рођене ћерке да претвори у проститутке а своју кућу у „јавну кућу“ тј. бордел. Како би га спасао од немаштине и тих намера, свети Никола му је дао три кесе злата. Поред тога, желећи да помогне несрећном човеку а не тражећи захвалност за то, то је учинио тајно, ноћу, тако да га нико не види.

Све ово послужило је као основа за причу о западњачком Деда Мразу (енг. Santa Claus), који заправо и своје име дугује овом светитељу. Његово име Санта Клаус, или Сaнта (енг. Santa), заправо је скраћени од Сент Николас (енг. Saint Nicholas).

Сама прича о Деда Мразу који тајно долази и ноћу доноси поклоне није прича о некаквом поклањању играчака већ је заправо прича о овом великом светитељу и његовом великом милосрђу према ближњима, и помагању ближњима у невољи и немаштини.

Из житија светог Николаја Мирликијског


У граду Патри живљаше неки човек, знатан и богат, који касније веома осиромаши, и постаде убог, јер је живот овога века непостојан. Тај човек имађаше три кћери, које беху веома лепе. А када оскудица постаде тако велика да нису имали ни шта јести нити се у што оденути, он намисли да због страшне немаштине кућу претвори у блудилиште и кћери своје у блуднице, да би на тај начин стекао средства за набавку хране и одеће себи и кћерима. О, јада! на како недоличне помисли наводи пуко сиромаштво! Привикавајући себе на ову ђавољу замисао, овај човек хтеде да своју злу намеру приведе у дело. Међутим Свеблаги Господ, који не жели гледати да човек пропада и човекољубиво нам помаже у невољама, стави мисао добру у срце угоднику Свом, светом јереју Николају, и тајним надахнуђем посла га у помоћ к човеку који душом пропадаше, да га утеши у сиромаштини и предупреди од пада у грех. Свети Николај, чувши за крајњу беду тога човека и Божјим откривењем дознавши за његову злу намеру, осети дубоко сажаљење према њему и реши да својом добротворном руком извуче њега заједно са кћерима из беде и греха као из огња. Ипак он не хте да отиде и јавно учини добро томе човеку, него намисли да му обилну милостињу да тајно.

Сцена са иконе из 17. века (фото: pravicon.com)
Свети Николај поступи тако са два разлога. Први разлог: да би сам избегао сујетну славу људску, држећи се речи Еванђелских: Пазите да милостињу своју не чините пред људима (Мт. 6, 1); други разлог: да не би постидео тога човека, који је некада био богат па запао у велику сиромаштину. Јер свети Николај је знао како је тешка милостиња ономе који је из богатства и славе запао у убоштво, пошто га она подсећа на раније благостање. Зато свети Николај реши да поступи по речи Христовој: да не зна левица твоја што чини десница твоја (Мт. 6, 3). Он је толико избегавао славу људску, да је се старао сакрити себе и од онога коме чини добро. Стога он узе велику кесу злата, оде к дому тога човека, убаци кроз прозорчић кесу унутра, па се брзо врати дома. Сутрадан изјутра тај човек устаде, и нашавши кесу одвеза је. А кад угледа злато у њој он се запрепасти, и просто не могаше да верује да је то стварно злато, пошто ниоткуда не очекиваше он такво доброчинство. Затим, пипајући и разгледајући златнике он се увери да је то заиста злато. Обрадован и задивљен, он од радости плакаше, и дуго размишљаше ко би то могао бити што му учини овакво доброчинство; али ништа не могаше смислити. Стога, приписавши то промислу Божјем, он непрестано благодараше у души свога добротвора, узносећи хвалу Господу који се брине о свима. После тога он удаде своју најстарију кћер, давши јој као мираз злато које он доби на чудесан начин.

Свети Николај сазнаде о томе, и би му мило што овај човек поступи по његовој жељи; и заволе га и реши да такву милост учини и другој кћери, са жељом да законитим браком сачува и њу од греха. Стога, спремивши и другу кесу злата, равну првој, он ноћу, да нико не види, убаци ту кесу кроз исти прозорчић у дом онога човека. А када овај убога човек изјутра устаде, опет нађе кесу са златом. И поново се стаде чудити томе. И павши ничице на земљу, он говораше обливајући се сузама:

"Боже и љубитељу милости, Стројитељу нашег спасења, Ти си ме најпре искупио крвљу Својом, а сада дом мој и децу моју избављаш златом из вражијих замки, - Сам ми покажи слугу милосрдне воље твоје и човекољубиве доброте Твоје. Покажи ми тог земног ангела који нас чува од греховне погибли, да бих сазнао ко нас то извлачи из убитачне немаштине и избавља од злих замисли и намера. Јер ево, Господе, по милости Твојој, коју ми тајно чини дарежљива рука непознатог ми угодника Твог, ја могу и другу кћер удати по закону, и тако избећи замке ђавола, који је хтео да поганом зарадом увећа, и без тога, велику погибао моју".

Помоливши се тако Господу и заблагодаривши Његовој доброти, човек тај удаде и другу кћер своју. Уздајући се у Бога, он гајаше у себи чврсту наду, да ће Он и трећу кћер његову збринути и дати јој законског супруга, опет му пославши потребно злато руком тајног добротвора. И отац, да би сазнао ко му и откуда доноси злато, не спаваше ноћу, него стражаше, еда би се удостојио видети свога добротвора. И гле, не прође много времена и очекивани се добротвор појави. Христов угодник Николај и по трећи пут дође тихо, и зауставивши се на уобичајеном месту убаци кроз исти прозор онаку исту кесу злата, и одмах похита натраг дому своме. Чувши звекет злата убаченог кроз прозорчић, отац трију девојака, потрча што је брже могао за угодником Божјим. Сустигавши га и познавши га, - јер светитељ беше познат по врлинама својим и по знатности порекла свог, - он паде к ногама његовим, целивајући их, и називајући светитеља избавитељем, помоћником и спасиоцем душа које су биле на ивици пропасти. Притом рече и ово: "Да ме велики у милости Господ није твојим милосрђем подигао, одавно бих ја кукавни отац заједно са својим кћерима пропао у огњу Содомском. Сада пак ми смо тобом спасени и од ужасног пада у грех избављени".

То и много сличних речи са сузама говораше он светитељу. Светитељ га једва подиже са земље, и закле га многим заклетвама да док је жив никоме не каже шта је с њим било. Још му светитељ рече многе поуке корисне по душу, па га отпусти кући његовој.

Извор:
Отац Јустин Поповић, „Житија светих“ (за 6.12), књига бр. 12, 1977, Ваљево 

Црквени називи месеци

1. Богојављенски или Јовањштак - по Богојављењу (6.1/19.1), који се слави у спомен догађаја када је Господ Исус Христос крштен у реци Јордану од стране св. Јована Крститеља; односно по празнику св. Јована Крститеља (7.1/20.1) који је крстио Господа.

2. Сретењски - по празнику Сретења Господњег (2.2/15.2), када је Пресвета Богородица први пут довела Господа Исуса Христа у храм.

3. Благовештенски - по Благовестима (25.3/7.4), који се слави у спомен догађаја када је анђео јавио Пресветој Богородици да ће родити Господа Исуса Христа.

(Фото: www.svetigora.com)

4. Ђурђевски - по празнику светог Георгија Победоносца (23.4/6.5).

5. Царски - по месецу у који обично пада празник Васкрсења Гсоподњег.

6. Петровски - по празнику посвећеном светим апостолима Петру и Павлу (29.6/12.7).

7. Илински - по празнику посвећеном светом пророку Илији (20.7/2.8)

8. Госпођински или Преображенски - по празнику посвећеном Успењу Пресвете Богородице (15.8/28.8, народски: Велика Госпојина) тј. дану њеног вазнесења на небеса; односно Преображењу Господњем (6.8/19.8), који се слави у спомен догађаја када се  Господ Исус Христос преобразио на гори Таворској пред светим апостолима Јаковом, Петром и Јованом, и постао као светлост.

9. Михољски или Малогоспођински - по празнику светог Киријака Отшелника (29.9/12.10, народски: Михољдан); односно по празнику посвећеном Рождеству Пресвете Богородице (8.9/21.9, народски: Мала Госпојина)

10. Митровски или Лучинштак - по празнику светог Димитрија Солунског (26.10/8.11); односно, по празнику светог апостола и јеванђелиста Луке (18.10/31.10).

11. Мратињи (Мратињски), Светоандрејски или Аранђеоски - по празнику светог краља Стефана Дечанског (11.11/24.11, народски: Мратиндан); односно, по празнику светог апостола Андреја Првозваног (30.11/13.12); односно, по празнику Сабора светог арханђела и свих бестелесних сила (8.11/21.11, народски: Аранђеловдан)

12. Никољштак или Божићни - по празнику светог Николаја Мирликијског (6.12/19.12); односно, по празнику Рождества Гсопода Исуса Христа (25.12/7.1, народски: Божић), који се слави у спомен рођења Христовог.


Извор: Миле Недељковић: „Зимски знак ватре, летњи знак Сунца и Перунова муња“, Српско наслеђе бр. 9, септембар 1998.
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...