Председнички избори у Сједињеним америчким државама одређују ко ће бити председник и потпредседник САД. Председнички избори у САД су индиректни тј. председника бира Изборни колегијум САД (Electoral College) а чланове овог тела одређује свака држава према својим сопственим правилима.
Избори за Изборни колегијум се на различите начин организују у различитим савезним државама САД и нису одређени савезним правилима. Устав САД дефинише колико изборника (electors) свака од савезних држава може да има, и даје право законодавној власти савезних држава да одреде начин њихових избора.
Чланови колегијума имају слободу да гласају за било кога али готово без изузетка гласају за кандидата за ког су се определили њихови бирачи. Сваки изборник даје по један глас за потпредседника. Гласове потврђује конгрес почетком јануара. Конгрес је последња инстанца која разматра гласове. Гласачи у свакој савезној држави и у Дистрикту Колумбија гласају за изборнике који ће овластити на председничким изборима.
 |
| слика: www.global-searchtrends.com |
Број гласова у савезним државама и у Дистрикту Колумбија зависе и од пописа становништва. Након пописа становништва из 2010. године, на председничким изборима 2012, 2016 и 2020. следеће савезне државе и Дистрикт Колумбија имале су и имаће следећи број изборника:
1. Ајдахо – 4 изборника;
2. Ајова – 6 изборника;
3. Алабама – 9 изборника;
4. Аризона – 11 изборника;
5. Арканзас – 6 изборника;
6. Аљаска – 3 изборника;
7. Вашинтон, Град – 3 изборника;
8. Вашингтон (држава) – 12 изборника;
9. Вермонт – 3 изборника;
10. Вајоминг – 3 изборника;
11. Вирџинија – 13 изборника;
12. Висконсин – 10 изборника;
13. Делавер – 3 изборника;
14. Западна Вирџинија – 5 изборника;
15. Индијана – 11 изборника;
16. Илиноис – 20 изборника;
17. Јужна Дакота – 3 изборника;
18. Јужна Каролина – 9 изборника;
19. Јута – 6 изборника;
20. Калифорнија – 55 изборника;
21. Канзас – 6 изборника;
22. Кентаки – 8 изборника;
23. Колорадо – 9 изборника;
24. Колумбија, Дистрикт – 3 изборника;
25. Конектикат – 7 изборника;
26. Луизијана – 8 изборника;
27. Небраска – 5 изборника;
28. Невада – 6 изборника;
29. Нови Мексико – 5 изборника;
30. Масачусетс – 11 изборника;
31. Мејн – 4 изборника;
32. Мериленд – 10 изборника;
33. Минесота – 10 изборника;
34. Мисисипи – 6 изборника;
35. Мисури – 10 изборника;
36. Мичиген – 16 изборника;
37. Монтана – 3 изборника;
38. Њу Хемпшир – 4 изборника;
39. Њу Џерзи – 14 изборника;
40. Њујорк – 29 изборника;
41. Оклахома – 7 изборника;
42. Орегон – 7 изборника;
43. Охајо – 18 изборника;
44. Пенсилванија – 20 изборника;
45. Роуд Ајланд – 4 изборника;
46. Северна Дакота – 3 изборника;
47. Северна Каролина – 15 изборника;
48. Тексас – 38 изборника;
49. Тенеси – 11 изборника.
50. Флорида – 29 изборника;
51. Хаваји – 4 изборника;
52. Џорџија – 16 изборника;
Укупно – 538 изборника.
Више о попису становништва у САД из 2010. и броју изборника по савезним државама САД на:
Победник на председничким изборима у САД је онај ко освоји већину гласова изборника (electoral votes) тј. више од 270 од укупно 538 гласова. Предност дакле добија кандидат који освоји више држава са већим бројем изборника а не просту већину гласача САД.
Неке савезне државе САД су традиционално наклоњене Демократској или Републиканској партији и њиховим кандидатима. Стога, кампања на председничким изборима у САД се више оријентише на оне државе код којих постоје релативно једнаке шансе да на њиховим изборима победи било републикански било демократски кандидат (swing states), и да тиме са мало гласова разлике добије велики број изборника.
Председнички избори у САД се одржавају сваке четири године, почевши од 1792. Последњи су били 2000-те, 2004-те, 2008-ме и 2012-те. Избори почињу на Изборни дан () тј. у уторак, између 2. и 8. новембра сваке четврте године.
Председник и потпредседник добијају четворогодишњи мандат, који почиње у подне инаугурационог дана (Inauguration Day) који пада 20. јануара у години након изборне.
