Грб Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Југославије

Грб Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца представља измењену верзију грба Краљевине Србије, са измењеним штитом на грудима двоглавог орла. Штит чине грбови који представљају три народа: Србе, Хрвате и Словенце. Интересантно је да три мања грба који се налазе на штиту не представљају грбове земаља које су обједињене, и којих је много више од 3, већ представљају народе који се и помињу у имену тада основане краљевине.

Срби су представљени грбом Србије, са белим крстом на црвеном штиту и са четири огњила око крста; Хрвати са грбом Хрватске, шаховским пољем са 25 поља, наизменично црвених и белих; Словенци са плавим штитом са три жуте шестокраке звезде а испод њих бели полумесец. 

Помиње се у уставу Краљевине СХС из 1921-ве и Југославије из 1931-ве.

Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, у члану 2 (Одељак I, Опште одредбе), прописује грб Краљевине СХС на следећи начин: „Грб је Краљевине Двоглави Бели Орао у полету на црвеном штиту. Врх обе главе Двоглавога Белог Орла стоји Круна Краљевине. На прсима орла је штит, на коме су грбови, српски: бео крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком краку; хрватски: штит са 25 поља црвених и сребрнастих наизменице; словеначки: на плавоме штиту три златне шестокраке звезде. Испод тога бели полумесец.“

Устав Краљевине Југославије, у члану 2 (Одељак I, Опште одредбе), прописује грб Краљевине Југославије као: „Грб је Краљевине двоглави Бели орао у полету, на црвеном штиту. Врх ове главе Двоглавог Белог Орла стоји Круна Краљевине. На прсима Орла је штит, на коме су: бео крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком краку, поред њега штит са 25 поља црвених и сребрнастих наизменце а испод њих плави штит са три златне шестокраке звезде и бели полумесец.“

Зграда поште у ул. Палмотићевој, Београд

"Поштанско-телеграфско-телефонски музеј" ("Музеј ПТТ"), некадашња зграда Министарства пошта, налази се у ул. Палмотићевој бр. 2 у Београду, недалеко и иза зграде Народне скупштине Републике Србије. На фасади зграде може се и данас наћи грб Краљевине СХС тј. Југославије.

фото: wikipedia.org

Извори:

• Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1921)
• Устав Краљевине Југославије (1931)

Грб Хрватске према Илирским грбовницима

Кнежевина Хрватска (Croatia) била је кнежевина настала на простору некадашње римске провинције Далмације. Неколико пута се мењало њено седиште: Клис, Солин, Книн, Бијаћи и Нин. Постојала је од 8-ог века, а од око 925-те постаје Краљевина Хрватска (лат. Regnum Croatiae). Своју независност губи 1102-ге када се угарски краљ Коломан крунише и као краљ Хрватске и Далмације, и Хрватска постаје део Угарске. Део Аустроугарске до 1918-те, када постаје део Државе СХС, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а затим Краљевине Југославије и СФР Југославије. Од 1991-ве проглашава независност.

Грбовник Коренића-Неорића (1595)

Важи за најстарији сачувани препис Охмучевићевог грбовника. Открио га је Људевит Гај једном приликом док је боравио у Дубровнику. На првом листу је наслов, написан ћирилицом и латиницом, а затим ћирилични и латинични садржај грбова. На листу 6 је наслов сa именом Коренића-Неорића и годином 1595.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

Фојнички грбовник (1675-1688)

Фојнички грбовник је зборник грбова јужнословенских области, краљева и племства. Изворни назив ове књиге је „Родословје Босанскога, алити Илиричкога и Серпскога владаниа; заједно постављено по Станиславу Рубчићу попу. На славу Стипана Немањића, цара Сербљена и Бошњака 1340.“ Садржи укупно 139 грбова. Име „Фојнички грбовник“ добио је јер се чува у фрањевачком манастиру у Фојници, Босна и Херцеговина.

фото: www.stratilat.org

Mоденски грбовник (око 1700-те)

Део је заоставштине маркиза Ђузепеа Кампорија (итл. Giuseppe Campori) који је граду Модени оставио више од 5.000 рукописа, међу њима и овај грбовник. Оригинални наручиоци и власници грбовника били су напуљски маркизи Радуловићи који су се тамо населили вероватно у време настанка овог рукописа.

www.facebook.com-srpskaheraldika

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: facebook.com/srpskaheraldika