Хиџријски календар

Исламски календар, познат и као хиџријски календар је календар који се званично користи у многим муслиманским земљама, као и за одређивање исламских празника.

Прва година хиџријског календара је она које је Мухамед извршио хиџру тј. сеобу из Меке у Медину, услед притиска и прогона који су на њега вршили његови суграђани. Свака година се означава хиџретском годином, и означава са Х (од Хиџре) или А.Х. (од Анно Хегирае), а код нас и са Х.Г.

Хиџријски календар траје 354 дана, са по 12 месеци у свакој години.

С обзиром да је свака година по хиџријском календару 11 или 12 краћа од оне по јулијанском или грегоријанском календару, исламски празници према јулијанском или грегоријанском календару сваке године падају за по 11 или 12 дана раније у односу на претходну.

Хиџријски календар је месечев календар тј. проток времена се мери према месечевим менама. Једна пуна месечева мена тј. промена од младог до пуног месеца и опет до младог месеца означава промену једног месеца према хиџријском календару.

Називи за месеце у хиџријском календару на арапском језику:

1. Muharram - "забрањени"

2. Safar - "празни"

3. Rabi' al-awwal - "прво пролеће"

4. Rabi' al-athani - "друго (последње) пролеће"

5. Jumada al-awwal - "први месец исушене земље"

6. Jumada al-thani - "други (последњи) месец исушене земље"

7. Rajab - "поштовање" или "почаст"

8. Sha'aban - "расути"

9. Ramadan - "спржени"

10. Shawwal - "уздигнути"

11. Dhu al-Qi'dah - "(месец) примирја"

12. Dhu al-Hijjah - "(месец) ходочашћа"

Хиџретски календар почиње од 16.7.622. године по јулијанском календару, што је по хиџретском календару 1. Мухаррам 1 ХГ.

Islamic Calendar, IslamicFinder.org
Islamic Date Converter, IslamicFinder.org
Calendar Converter, fourmilab.ch
Convert a date, CalendarHome.com

Рачунање датума према црквеним празницима

Рачунање дана и датума се у народу раније обављало на специфичан начин, напамет, на основу најважнијих црквених празника.

Тако, Милан Вуковић у својој књизи Народни обичаји, веровања и пословице код Срба наводи:

• Мали Божић, или Васиљевдан, је седам дана после Божића, и пада на исти дан када је и Божић;
• Свети Сава је три недеље после Божића;
• Свети Трифун пада у половини шесте недеље после Божића;
• Спасовдан пада у шести четвртак после Великог Четвртка;
• Духови падају у осму недељу после Ускрса;
• Ивањдан је на пола године после Божића;
• Од Петровдана до Илиндана три недеље;
• Од Илиндана до Велике госпојине 27 дана;
• Од Велике госпојине до Мале госпојине три недеље;
• Од Мале Госпојине до Михољдана три недеље;
• Од Михољдана до Лучиндана три недеље;
• Од Лучиндана до Аранђеловдана три недеље;
• Од Аранђеловдана до Божићних поклада седам дана;
• Од Поклада до Никољдана три недеље;
• Од Никољдана до Божића 19 дана.
• Ваведење пада у седми дана божићњег поста.
• Којег дана у недељи се слави Аранђеловдан, тог дана су и Никољдан и Стевањдан.

Црквени (Православни) непокретни празници на основу којих се у том примеру рачуна време:

• 7. јануар - Рождество Христово (Божић)
• 14. јануар - Свети Василије Велики
• 27. јануар - Свети Сава, Први Архиепископ српски
• 14. фебруар - Свети мученик Трифун
• 12. јул - Свети апостоли Петар и Павле (Петровдан)
• 2. август - Свети пророк Илија (Илиндан)
• 28. август - Успеније Пресвете Богородице (Велика Госпојина)
• 21. септембар - Рождество Пресвете Богородице (Мала Госпојина)
• 12. октобар - Свети Киријак Отшелник (Михољдан)
• 31. октобар - Свети апостол и јеванђелист Лука (Лучиндан)
• 21. новембар - Сабор светог Архангела Михаила и осталих бестелесних сила (Аранђеловдан)
• 27. новембар - Божићне покладе
• 19. децембар - Свети Николај, Архиепископ мирликијски (Никољдан).

Извори:

Милан Т. Вуковић: Народни обичаји, веровања и пословице код Срба, Београд, 1985.

Црквени називи месеци

1. Богојављенски или Јовањштак - по Богојављењу (6.1/19.1), који се слави у спомен догађаја када је Господ Исус Христос крштен у реци Јордану од стране св. Јована Крститеља; односно по празнику св. Јована Крститеља (7.1/20.1) који је крстио Господа.

2. Сретењски - по празнику Сретења Господњег (2.2/15.2), када је Пресвета Богородица први пут довела Господа Исуса Христа у храм.

3. Благовештенски - по Благовестима (25.3/7.4), који се слави у спомен догађаја када је анђео јавио Пресветој Богородици да ће родити Господа Исуса Христа.

(Фото: www.svetigora.com)

4. Ђурђевски - по празнику светог Георгија Победоносца (23.4/6.5).

5. Царски - по месецу у који обично пада празник Васкрсења Гсоподњег.

6. Петровски - по празнику посвећеном светим апостолима Петру и Павлу (29.6/12.7).

7. Илински - по празнику посвећеном светом пророку Илији (20.7/2.8)

8. Госпођински или Преображенски - по празнику посвећеном Успењу Пресвете Богородице (15.8/28.8, народски: Велика Госпојина) тј. дану њеног вазнесења на небеса; односно Преображењу Господњем (6.8/19.8), који се слави у спомен догађаја када се  Господ Исус Христос преобразио на гори Таворској пред светим апостолима Јаковом, Петром и Јованом, и постао као светлост.

9. Михољски или Малогоспођински - по празнику светог Киријака Отшелника (29.9/12.10, народски: Михољдан); односно по празнику посвећеном Рождеству Пресвете Богородице (8.9/21.9, народски: Мала Госпојина)

10. Митровски или Лучинштак - по празнику светог Димитрија Солунског (26.10/8.11); односно, по празнику светог апостола и јеванђелиста Луке (18.10/31.10).

11. Мратињи (Мратињски), Светоандрејски или Аранђеоски - по празнику светог краља Стефана Дечанског (11.11/24.11, народски: Мратиндан); односно, по празнику светог апостола Андреја Првозваног (30.11/13.12); односно, по празнику Сабора светог арханђела и свих бестелесних сила (8.11/21.11, народски: Аранђеловдан)

12. Никољштак или Божићни - по празнику светог Николаја Мирликијског (6.12/19.12); односно, по празнику Рождества Гсопода Исуса Христа (25.12/7.1, народски: Божић), који се слави у спомен рођења Христовог.

Извор: Миле Недељковић: „Зимски знак ватре, летњи знак Сунца и Перунова муња“, Српско наслеђе бр. 9, септембар 1998.