Грб Трансилваније према Илирским грбовницима

Трансилванија (рум. Transilvania), или Ердељ (рум. Ardeal), је покрајина која се налази на источном делу Карпатског базена, оивичен на југу са Снежником и јужним Карпатима, на истоку са Молдавијом и Буковином. Око 1600-те Ердељ бива освојен од стране Михаела Храброг. Карловачким миром од 1699. године, Ердељ потпада под Аустрију. Распадом Аустроугарске 1918. године, Трансилванија је стављена под управу Румуније.

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настала је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika

Грб Влашке према Илирским грбовницима

Влашка је је настала 1330. као Кнежевина, и постојала до 1859. године на простору данашње Румуније. Заузима највећи део Влашке низије, северно од Дунава и јужно од Карпатских планина. 1859. ујединила се са Кнежевином Молдавијом, стварајући Румунију.

Владари Влашке:

• Литовој, 1247-1277,
• Сенеслау, око 1247,
• Барбат, око 1277. до око 1290,
• Токомеријус, или Тихомир, око 1290. до око 1310,
• Басараб Први, око 1310. до 1352,
• Владислав Први1364. до око 1377,
• Мирћа ћел Батрн, 1389-1418,
• Влад Цепеш, 1448, 1456-1462, и 1476,
• Њагое Бесараб, 1512-1521,
• Михај Храбри, 1593-1601,
• Константин Бранковјану, 1688-1714,
• Александар Јоан Куза, 1859-1866.

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настала је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika