Грб Српске православне цркве

Грб Српске православне цркве је штит са жутом (златном) архијерејском круном над њим, заогрнут патријаршијским плаштом, коме је над десном страном двоструки крст а са леве архијерејско жезло. Штит је подељен на горњи и доњи део, а горњи на леви и десни: у горњем левом црква манастира Пећке патријаршије, у белој боји на плавој подлози, на горњој десној половини кула светог Саве из манастира Хиландар на Светој гори, такође у белој боји и на плавој подлози, а доле жути (златни) једнокраки крст на белој подлози, и са по једним жутим (златним) огњилом у сваком од углова крста.

Устав Српске православне цркве обнародован је први пут у „Гласнику“, службеном листу Српске православне цркве бр. 7- од 1. августа (19. јула) 1947. год.

Устав Српске православне цркве из 1947-ме, члан 3: „На патријарашком плашту порфирне боје, украшеном двоструким крстом с десне и архијерејским жезлом с леве стране, у средини штит са златном архијерејском круном над њим; на плавој горњој половини штита с десне стране кула светог Саве у Хиландару, с леве црква манастира Пећске патријаршије, обоје беле боје; на белој доњој половини у средини златан крст са четири једнака крака и по једним златним огњилом у сваком углу крака.“

Устав Српске православне цркве из 1957-ме, члан 3, потврђује: „На патријарашком плашту порфирне боје, украшеном двоструким крстом с десне и архијерејским жезлом с леве стране, у средини штит са златном архијерејском круном над њим; на плавој горњој половини штита с десне стране кула светог Саве у Хиландару, с леве црква манастира Пећске патријаршије, обоје беле боје; на белој доњој половини у средини златан крст са четири једнака крака и по једним златним огњилом у сваком углу крака.“

Патријаршијски двор у Београду

фото: wikimedia.org

Извори:

• Устав Српске православне цркве, 1947.
• Устав Српске православне цркве, 1957

Грб Републике Србије

Грб Републике Србије појављује се у 2 верзије, као Велики и као Мали грб. За грб Републике Србије, након отцепљења Црне Горе, и одвајања од Државне заједнице Србије и Црне Горе, узет је грб Краљевине Србије из 1882-ге. После грба Краљевине СХС и Југославије, грба ФНР и СФР Југославије, и грба СР Југославије и СЦГ, поново је у званичну употребу враћен грб Краљевине Србије.

У верзији Малог грба, представљен је као бели двоглави орао са црвеним штитом на грудима. Орао је са жутим кљуном и језиком, и жутим канџама, поред ногу су му два жута љиљана, а на грудима му је штит са белим крстом између четири бела огњила, окренутим ка споља. Над штитом је жута (златна) круна. У верзији Великог грба, иза и око малог грба је плашт (порфира) постављен хермелиновим крзном, везен и украшен жутим ресама, увезана жутом врпцом (гајтаном) са жутим кићанкама, а над којим је жута (златна) круна.

„Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије“ даје изглед грба, и прописује прилике када се он користи и начин његове употребе. У члану 10 прописује да „грб Републике Србије јесте грб утврђен Законом о грбу Краљевине Србије од 16. јуна 1882. године и користи се као Велики грб и као Мали грб.“

Изглед великог грба описује у члану 11: „Велики грб јесте црвени штит на којем је, између два златна крина у подножју, двоглави сребрни орао, златно оружан и истих таквих језика и ногу, са црвеним штитом на грудима на којем је сребрни крст између четири иста таква оцила бридовима окренутих ка вертикалној греди крста. Штит је крунисан златном круном и заогрнут порфиром везеном златом, украшеном златним ресама, увезаном златним гајтаном са истим таквим кићанкама, постављеном хермелином и крунисаном златном круном.“

Изглед малог грба описује у члану 12: „Мали грб јесте црвени штит на којем је, између два златна крина у подножју, двоглави сребрни орао, златно оружан и истих таквих језика и ногу, са црвеним штитом на грудима на којем је сребрни крст између четири иста таква оцила бридовима окренутих ка вертикалној греди крста. Штит је крунисан златном круном.“

фото: rtv.rs

фото: www.srbija.gov.rs

Извори:

• „Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије“
• "Србија обележила Дан победе над фашизмом", РТВ, 9.5.2013.

Грб Савезне Републике Југославије и Државне заједнице Србије и Црне Горе

Грб Савезне Републике Југославије био је бели двоглави орао, који се враћао на традицију грбова Краљевина СХС и Југославије, који је на грудима носио штит, подељен на четири дела, а на ком су приказани грбови Србије и Црне Горе. Штит на орловим грудима био је црвене боје, а грб Србије је представљен белим крстом са четири огњила, док је грб Црне Горе био представљен са златним лавом у пролазу.

фото: wikimedia.org

Грб Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Југославије

Грб Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца представља измењену верзију грба Краљевине Србије, са измењеним штитом на грудима двоглавог орла. Штит чине грбови који представљају три народа: Србе, Хрвате и Словенце. Интересантно је да три мања грба који се налазе на штиту не представљају грбове земаља које су обједињене, и којих је много више од 3, већ представљају народе који се и помињу у имену тада основане краљевине.

Срби су представљени грбом Србије, са белим крстом на црвеном штиту и са четири огњила око крста; Хрвати са грбом Хрватске, шаховским пољем са 25 поља, наизменично црвених и белих; Словенци са плавим штитом са три жуте шестокраке звезде а испод њих бели полумесец. 

Помиње се у уставу Краљевине СХС из 1921-ве и Југославије из 1931-ве.

Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, у члану 2 (Одељак I, Опште одредбе), прописује грб Краљевине СХС на следећи начин: „Грб је Краљевине Двоглави Бели Орао у полету на црвеном штиту. Врх обе главе Двоглавога Белог Орла стоји Круна Краљевине. На прсима орла је штит, на коме су грбови, српски: бео крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком краку; хрватски: штит са 25 поља црвених и сребрнастих наизменице; словеначки: на плавоме штиту три златне шестокраке звезде. Испод тога бели полумесец.“

Устав Краљевине Југославије, у члану 2 (Одељак I, Опште одредбе), прописује грб Краљевине Југославије као: „Грб је Краљевине двоглави Бели орао у полету, на црвеном штиту. Врх ове главе Двоглавог Белог Орла стоји Круна Краљевине. На прсима Орла је штит, на коме су: бео крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком краку, поред њега штит са 25 поља црвених и сребрнастих наизменце а испод њих плави штит са три златне шестокраке звезде и бели полумесец.“

Зграда поште у ул. Палмотићевој, Београд

"Поштанско-телеграфско-телефонски музеј" ("Музеј ПТТ"), некадашња зграда Министарства пошта, налази се у ул. Палмотићевој бр. 2 у Београду, недалеко и иза зграде Народне скупштине Републике Србије. На фасади зграде може се и данас наћи грб Краљевине СХС тј. Југославије.

фото: wikipedia.org

Извори:

• Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1921)
• Устав Краљевине Југославије (1931)

Грб Краљевине Србије

Краљевина Србија настала је 1882-ге, и постојала је до 1918-те, када постаје Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Владари:

• краљ Милан Обреновић, краљ Србије од 1882-ге до 1889-те;
• краљ Александар Обреновић, владао од 1889-те до 1903-ће;
• краљ Петар Први Карађорђевић, краљ Србије од 1903-ће до 1918-те.

Грб Краљевине Србије је бели двоглави орао на црвеном штиту; над главама има краљевску круну а на грудима бели крст на црвеном штиту, са по једним огњилом у сваком од углова. Испод канџи орла стоји по један жути кринов цвет.

Грб Краљевине Србије је настао као комбинација малог штита у центру великог штита, где је на великом штиту приказан грб династије Немањића а на малом грб Кнежевине Србије. За разлику од грба Кнежевине Србије, грб Краљевине је за основу узео белог двоглавог орла, по узору на грб Немањића, средњовековне владарске династије Србије, а на грудима му лежи грб Кнежевине Србије. Тиме је истицан континуитет државности Србије, од средњег века до тада, и поново је уведен бели двоглави орао, повезујући тиме тадашњу Краљевину Србију са владарском династијом која је Србију у прошлости већ подизала на степен краљевине, па и царевине.

Устав Краљевине Србије из 1888-ме, у члану 2, овако описује грб Србије: „Грб је Краљевине Србије двоглави бели орао на црвеном штиту с круном краљевском. Врх обе главе двоглавога белог орла стоји круна краљевска; а испод сваке канџе по један кринов цвет. На прсима му је грб Кнежевине Србије „бео крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком углу крста“.“

Устав Краљевине Србије из 1901-ве, описује грб Србије: „Грб је Краљевине Србије двоглави бели орао на црвеном штиту с круном краљевском. Врх обе главе орлове стоји круна краљевска, а испод сваке канџе по један кринов цвет. На прсима му је грб Кнежевине Србије: бео крст на црвеном штиту, са једним огњилом у сваком углу крста.“

Устав за Краљевину Србију из 1903-ће, у члану 2, грб Србије описује на следећи начин: „Грб је Краљевине Србије двоглави бели орао на црвеном штиту с круном краљевском. Врх обе главе двоглавога белога орла стоји круна краљевска; а испод сваке канџе по један кринов цвет. На прсима му је грб Кнежевине Србије »бео крст на црвеном штиту са по Једним огњилом у сваком углу крста.«“

Печат Српске краљевске академије (1886)

фото: wikipedia.org

Новчаница од 5 динара (1917)

фото: klubkolekcionara.blogspot.com

Извори:

• Устав Краљевине Србије (1888)
• Устав Краљевине Србије (1901)
• Устав за Краљевину Србију (1888)

Грб Кнежевине Србије

Кнежевина Србија постојала је у периоду од 1815-те, тј. подизања Другог српског устанка, па до 1882-ге, када се подиже на статус Краљевине.

У Уставу Кнежевине Србије (Устав Књажества Сербије) из 1835-те, тзв. Сретењском уставу, у члану 4 (глава друга) описан је грб Србије: „Грб народниј Србскиј представља Крст на црвеном пољу, а међу краковима Крста по једно огњило окренуто к крсту. Сав грб опасан је зеленим вијенцем с десне стране от растова, а са леве от маслинова листа.“

„Новине србске“ (1840)

На насловној страни „Новина србских“ од 10. јуна 1840-те, у заглављу је приказан грб Кнежевине Србије.

фото: wikimedia.org

Прва поштанска марка Кнежевине Србије (1866)

фото: wikipedia.org

Извори:

• Устав Кнежевине Србије, Википедија

Грб Србије кроз Средњи век

Грбовник Коренића-Неорића (1595)

У грбовнику Коренића-Неорића грб Србије је приказан као бели (сребрни) равнокраки крст на црвеном штиту, са четири златна оцила око крста, окренута супротно од њега. Над штитом је златна круна.

фото: facebook.com/srpskaheraldika

Мавро Орбини „Краљевство Словена“ (1601)

фото: coollib.com

Фојнички грбовник (1675-1688)

Фојнички грбовник је зборник грбова јужнословенских области, краљева и племства. Изворни назив ове књиге је „Родословје Босанскога, алити Илиричкога и Серпскога владаниа; заједно постављено по Станиславу Рубчићу попу. На славу Стипана Немањића, цара Сербљена и Бошњака 1340.“ Садржи укупно 139 грбова. Име „Фојнички грбовник“ добио је јер се чува у фрањевачком манастиру у Фојници, Босна и Херцеговина.

У „Фојничком грбовнику“ појављује се исти грб Србије као и у грбовнику Коренића-Неорића.

фото: www.stratilat.org

Mоденски грбовник (око 1700-те)

Део је заоставштине маркиза Ђузепеа Кампорија (итл. Giuseppe Campori) који је граду Модени оставио више од 5.000 рукописа, међу њима и овај грбовник. Оригинални наручиоци и власници грбовника били су напуљски маркизи Радуловићи који су се тамо населили вероватно у време настанка овог рукописа.

У „Моденског грбовнику“ приказан је исти грб Србије као и у грбовнику Коренића-Неорића и Фојничком грбовнику.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Павла Ритера Витезовића (1701)

„Стематографија“ (Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio) Павла Ритера Витезовића представља један од најзначајнијих зборника словенске хералдике. Настао је 1701. године. Обухвата грбове словенских и других балканских земаља, а сваки грб је у боји, описан и са објашњењем грба.

У Витезовићевој „Стематографији“, грб Србије (Serblia) приказан је са белим оцилима, око белог равнокраког крста, супротно жутим оцилима која се појављују у грбовницима Коренића-Неорића, Фојничком и Моденском.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika

„Стематографија“ Христофора Жефаровића (1741)

„Стематографија“ Христофора Жефаровића представља једну од најзначајнијих српских књига у 18-том веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Жефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

Жефаровићева „Стематографија“ приказује црно-белу верзију грба Србије из Витезовићеве „Стематографије“.

фото: www.facebook.com/srpskaheraldika

Београдски грбовник II

„Београдски грбовник II“ приказује грб Србије у боји, са белим равнокраким крстом, као у „Стематографији“ Павла Ритера Витезовића.

фото: www.czipm.org